Borba
јун 1962.
ПАРАТРАФИ КРАДУ ВРЕМЕ
_ узроци неправилности често леже у недограђеним превазиђеним прописима. Махом су у питању такозвани пратећи прописи, они доји допуњују основне за-
коне. Међутим, управо ти
прописи који објашњавају законска акта толике су не популарни и компликовани да морају због тога па се пишу И издају читаве књи-, је објашњења и организују разни семинари ради тумачења, — И то је разлог што је материјално и финансијско пословање привредних орга низација компликовано. За то би свакако требало испи тати све те прописе.
Ово су констатације мнаро двих посланика. изречене пре неколико дана на седНици Одбора за друштвени надзор Савезне | народне скупштине.
Није први пут да се о про писима даје такла оцена. И раније се У скупштинској Јебати могло чути слично. Као, на пример: да за спорост у пословању и решава њу захтева грађана нису увек криви службеници. У доста случајева главни кри впи су прописи који својом формулапијом или толеришу или чак намећу компли кованост У паду.
Темпо нашег друштвеног и привредног развитка јета кав па врло често захтева измене и лопуне важећих закона. Уослаба и лругих прописа. То је сасвим разумљива. зормално и неопходно. Међутим. ређе се прак тикује ла се приликом таквих измена, поготову Кал су оне честе. лоносе истовремено _ пречиттћени текстази поотиса.
Постоје органи који све напрте закона и предлоге прописа и пругих аката пазматрају са становишта њи хове усклађености са правним системом, а подзаконске прописе и са гледишта њихове сагласности са зако
„По казни“
У Народном одбору општине Приштина тостављен је ових дана за травмог "референта "службеник
чланства Савеза комуни« џ смењен са дижности персоналног референта у том истом одбору због низа малверзација м злоупотреба. Унапређење уместо казне.
(Овај случај је изнет на
седници Обласног олбора Со ·
цијалистичкот савеза Ко-
смета.)
НЕКИ ЗА. МЕПАЉЕ — НЕМИ ЗА. ПАРЕ
На Међународном _ пољо"привредном сајму у Новом Саду, који је ових дана завр Шен, стручне комисије су доДелиле 196 златних, сребрВих и бронзаних медаља за Разне прехрамбене производе, Од тога су произвођачи воћних сокова и сирупа добили осам признања.
За воћне сокове и сирупе
добили су медаље: предузеа „Кулпин“ — Нови Сад и „дрногорка“ — Бијело По-
Ље за бистри сок од вишње И концемтрат од боровнице. Ребрне медаље за пастериЗовану грожђану ширу и ка Шасти сок од бреске доде__Љене су подруму „Тиквеш“ — Кавадарци и новосадском Предузећу „Кулпин“. БронЗане медаље 3. бистри сок 94 грожђа. кашасти сок од Хупина. концентоовани — сок А шљива и сируп од помопије добили су „Кулпин“ одар“ — Скопје, „Црнорка“ и предузеће „Патрија“ Сарајево.
Произвођачи воћних сокоа који су познати и изван Раница наше земље извоје15а су победу на МеђунаОдном пољопривредном сајЕ У Новом Саду. Сада би Ребало да победе још ва ватне произвођаче сокоали Који не добијају медаље. јер зато згрћу добре паре. про ма се одлично снашли У Одаји разних оранжада. У тронада, „крахера“, кокмрко у Београду регистро6 су 44 занатске радње Иватника у којима се про и де и продају сода-вола Разна безалкохолна пића.
ји је претходно искључен.
НОМ и другим пропивиа, на основу којих су донети.
Међутим, оној другој стра ни садржајној обради прописа, њиховој јасноћи, Једноставности и самој прав ној техници која би требало да олакша и разумевање и примену, не поклања Се довољна пажња. Да ли се, рецимо, може направити један пропис а ла сеу њему избегне оно уобичајено вишеструко повезивање чла нова. Рецимо, један пара-
граф закона се позива ма
други. други на трећи и тако у бесконачност,
Један правник, иначе угледни судија београдски, кал се нашао у улози председника кућног сагеста, пије могао да се спађе у прописима, Зашто је то потребног Зар су неопходни толики семинари само ради објашњавања оних прописа који су могли бити јасно написати. Компликовани параграфи нам краду време. Стручњаци У размим органима упра ве, који притвемају. пројек те прописа, мало воле рачуна волико ће они бити јасви. како за оне који ће их спроводити тако и за саме грађане. Њихове фогмулапије. више алминистративво-чиновничке. нејасне и компликоване, улазе у законе који за људе практича ре представљају велику гла вобољу, На „тесању“ прописа. ради њихове јасноће, изгубило би се нешто више времена од уобичајеног, али на ппугој страним лобило би се веома много: примема прописа била би олакттамна, рал служби које их спрово ле експедитивлији. а реша вање захтева, грађана у поглелу прокова најзал би се свело У законске оквите, што сата није случај. „Тесање“ би се, плакле, више-
струко истлатило. Р. ЛАЗАРЕВИЋ
АУТОМАТ
Колико аатања толико одтобо ра
ад ву пагоо ње 59:
ла да је повремено меџмнтересовање за састанке · Сопимјалистичког савеза настајало на — оној краткој стази између тпостовљеног питања, им недобијеног одговора, између до несеног закључка и. непредузете акције. Није то отжриће, ал је вредно забеле осита да је нађен узрок, са»ледања последима, а тератија, била. одмах три руци.
Пала је одлука: сваки грађанин, кад постави неко хитање, изрази неко милшљење — добиће одговор у року од 8 дана. Појединамно пла скупно, индивидуал"о мила на састанку, алм добиће га. Тако је настала осивља, комуникаљмија измеђи грађана и органа, цчтраве, између појединаца и тривредних организација. Тако је дошло до прелажења, са видокруга друштвеног 'трављања на радничко самоитрављање. Човек вам производње точео је да се интересује за рад џ тредузећима. И још једна новина: пре точетка _ сваког – састанка, прочита се извештај о томе шта. је урађено са закључима са трошлљог састанка, а смнда се чде на дневни ред Тај нови дневни ред самим. тим тостаје занммљив “о опитљив корак даље “ дискусији о месним питањима та проблемима.
Ове две одлуке односе се ч на зборове бирача који см постали незваничним састанцм, ССРН — јер се тамо окупљајц његови члановћ.
У канцеларији тотпредседнмика, зворничке оплитине, Драгана Милићевића, у ацао је службеник ч рекао да му једна реченица из за писнижа који је добио није јасна. Мораће да потражити разјашњење да би се пч она размотриља — у њој се кри је неки тредлог илм неко питање.
Није за уред за патенте, алм је добар метод.
Б.Б.
(„Тунелоградња“)
ВЕЧЕ ПРВОГ ПРИМЕРКА
Књига је у Београду добила нову и лепу свечавост. Пре два дана у сали Клуба књижевника одржано је вече првог поимер ка „Седам секретара Скоја“, дела Слободана Петровића које ускоро излази У издању „Рада“. Сличне вечери одржаће се убудуће редовно поводом објављива ња значајнијих издања дома ћих аутора.
Онако како је првом ве“ чери најављена, ова занимљива манифестација посвећена књизи значи добру вест културног живота нашег главног града. „Вече првог примерка“ је, у ства ри, спонтани разговор издавача. писца. култуоних радника и читаоца о делу које ће тек да се појави у књижарским излозима,
Приликом сусрета у Клу бу књижевника, коме је присуствовало шездесетак љубитеља књига, 0 издању
„Седам секретара Скоја“. говорио је најпре директор
нашин
ТРИ Б
Рад БЕОГРАДСКЕ КОНФЕР Године пратило је 677 МИН је омогућено да све плеије прате на тел
8 — на пет језика.,
РОЈКЕ
ЕНЦИЈЕ У септембру прошле их и 433 домаћа новинара. У
евизијским е-
С |
ЈЕ ПРОШЛЕ ГОДИНЕ
оизведено у нашим же5 У 1960, години прои-
лез рам лиона тона. про Ма укупно 1,53 ми за 90.000 тона. 7 ња челика била је мања , даје пољоко ] омада јаја год ВЕ Принца па ИЛА РДИ а фд 1951. године, У тој одн Прбиз и на комада јаје. а У
она комада, Прошле го • 1.550 милиона комада Јаја
дине. према процени, произве-
„Рада“ др Радован Лалић, После су глумци београдских позоришта прочитали неке одломке из ове занимљиве и вредне књиге а после је сам аутор одговарао на питања о раду на прикупљању опсежне гоађе за прве монографије о секретарима Скоја Златку Штнајдеру, Јанку Мишићу, Мији Орешком. Паји Марга
новићу. Јосипу . Коломбу, Пери Поповићу и Јосипу Дебељаку.
Иницијативу за одржава ње оваквих вечери, која је потекла од Удружења изда вача Србије, прихватио је и Културни центар Београда. Од сада ће се овакви разрожарн одржавати повремено, најмање једанпут месечно у библиотеци Џен тра а биће посвећени домаћим књигама. Ф. П.
—
Десет уместо пет милиона
Треба очекивати да ће ускоро _ Савезна народна скупштина расправљати и о повећању висине казни за поједине привредне престу-“ пе. Према предлогу Савезног извршног већа граница мак сималне казне повећала би се са пет на десет МЕ
динара, Најнижа к правна лица убудуће треба 50.000 динара.
да износи Предлагач сматра да је двогодишња ена Зако-
на о привредним преступима показала да садашња пајвишта казна није довољ-
но строга,
драма дира ИН. Битна пининита н-_-_---ннм-=н-- ве = У
Пићан нај ама ли И ПАН И У 4 ЗОНИ
' |Индустријена производња у Словенији повећана у мају за 6. одсто
Љубљана, 15. јуна
Према првим подацима Републичког завода за статистику, индекс индустријске производње у Словенији у мају ове године био ће, за 6 поена већи од индекса производње у мају прошле године и за 7 поена већи од просечне месечне производ ње у 1961. години. У поређењу са прва четири месеца, а поготову са априлом, динамика производње у мају знатно је порасла, али још не достиже предвиђени степен пораста за 1962. годину у висини од 11 одсто.
На укупан индекс индустријске производње поново је утицала ниска производња електричне енергије, металске индустрије, угља, гуме и гумарских производа. Највећи индекс, у висини од 129, у мају је постигла дрвна индустрија, што
ће се одразити и у извозу. Њој следе хемијска индустрија са порастом од 26 одсто и текстилна са порастом од 12 одсто у односу на просечну — производњу У 1961. години. Захваљујући повећаној динамици производње ових грана индустрије, индекс производње, који је износио за прва че тири месеца ове године 102, у току првих пет месеци по пео се на 103. (Танјуг)
да четири месеца обојена металургија на Косову и Метохији повећала
производњу за 9,0 одсто
Четворомесечно кретање привреде на Косову и Мето хији показује да је производња водеће индустријске гране у овом крају — обоје не металургије — била већа за 8,5 одсто од прошлого дишњег просека. Може се очекивати да ће овогодишњи план бити не само успешно извршен него и осетно премашен. Трепча је већ преузела обавезу да про изведе преко плана око две хиљаде тона сировог олова и хиљаду тона цинка.
(Танјуг)
Ријека, 15. јуна Поринућем у море мотор ног прекоокеанског теретног брода „Кострена“ који се
гради за бродарско предузе ће „Југолинија“, југословеа ска бродоградња забележиће веома значајан јубилеј. Кад сутра са навоза „З. маја“ буде брод пуштен, биће то милионита бруто-регистарска тона бродова произ ведених у нашим јадранским бродоградилиштима.
У периоду од 1946, до закључно сутрашњег дана, испоручено је 826.347, а пори нуто је али још неиспоруче но 179.141 бруто-регистарска тона што укупно представља 1,005.488 бруто-реги старских тона .
То је ванредно импозантна цифра која сама по себи говори о послератном ра змаху ове наше младе привредне гране која се досад у изградњи домаће флоте афирмисала и извозом бродова у светским размерама.
Од 1956. године, када се са првим бродом „Силврета“ продрло на инострано тржиште, па до данас, то јест у току шест и по година, наша бродоградња и-
Макарска, 15. јуна
Срески народни одбор и Срески одбор Социјалистичког савеза Макарске захвалили су свима онима који су им притекли у помоћ да би ублажили последице елементарних непогода које су задесиле становништво и привреду овога краја. У писму које је упућено дародавцима каже се;
„У данима кад је народ овог краја проживљавао тешке тренутке, кад је стихија природе претила да уништи све оно што су људске руке годинама стварале. осећај да нисмо сами, сазнање да наша страдања проживљавају сви наши народи давао нам је нове снаге да издржимо све недаће ко-
ПЕРЕ БА ВА ИВЕ УВИДИ 63 АЦЕ Па а а ВА ПИР .Б пЕИИ ааа НИ Ра ле ли репа. А ТАРИ
СТАЊЕ УСЕВА У СУБОТИЧКОМ СРЕЗУ
ПРОСЕЧНИ ПРИНОСИ ПШЕНИЦЕ — 22 до 30 МЕТРИЧКИХ ЦЕНТИ С ХЕКТАРА
Хладно време и суша знатно оштетили кукуруз
Суботица, јунај негативно утицала. Он је, боље обављен, ипак се оче-
Јесенас су суботичке пољопривредне организаци је засејале, и поред знатне суше, тшеницом преко 10.000 хектара више него претходне јесени. Тако се број хектара под пшеницом у социјалистичком сек тору суботичког среза попео са 15.000 на 25.000 хектара. Према оцени стручњака Пољопривредно - шумарске коморе у Суботици, и поред лоших услова у јесен и изразитог сувог маја, мо же се наићи на релативно добре парцеле шшенице, на „Верушићу“ на пример, ко је и ове године могу дати задовољавајући род. По јед ном хектару, на крупним газдинствима, могло би се добити приближно од 25до 30 метричких центи.
На пример, у једном разговору пре неколико дача стручњаци _ пољоприврелног комбината „Сента“ изја вили су да на преко 2.000 својих хектара засејаних гшеницом очекују, отприли ке, просечан принос од 30 метричких центи. Зато се сматра да би принос са овогодишњих 25.000 хектара пшенице могао да буде на нивоу укупног приноса са прошлогодишњих 15.000. Што значи, ако се узме про сек од 25 метричких цепти по хектару око 6.500 ва гона пшенице.
Усеви лошији код индивидуалних произвођача
Усеви шшенице код инди видуалних произвођача су далеко лошији.“Неки су мо рали и да их преоравају. Према једној процени, при нос по хектару на индивидуалним поседима биће од 10 до 15 метричких центи. Зависно од тога да ли је засејана домаћа или високородна пшеница (високородном пшеницом приватниџпи су засејали 13.600 хех тара, а домаћом 19.750).
Последње кише вероватно ће ипак допринети повећању приноса пшенице приближ но- загоко. 5- одсто, Уколико се време не промечи, жетва би могла да почле крајем месеца.
Што се кукуруза тиче на њега је хладноћа врло
још увек мали, а због непо годних временских услова
кују повољни резултати. Иначе. у целини — слабији не
и — жут. Због повећања|7т0о што би требало да буде.
парцела под пшеницом иј|
индустријским биљем овог пролећа је на социјалистичким газдинствима засејано за око 25 одсто мање кукуруза него у прошлој го дини. Тако сада та површтина под хибридним кукурузом износи око 14.500 хек тара. Индивидуални произ вођачи су хибридним куку рузом засејали само око 22.500 хектара, док су ломаћим засејали преко 55.000. Хибридним кукурузом је засејано мање него што се планирало за више од 15 одсто. То ће, наравно. наћи одраза и у приносима. Мако се не може утврдити коначни род кукуруза — ло ред тога и зато што је КУкуруз врло „превртљив“ он вероватно неће бити она кав какав се очекивао. По готово, ако убрзо не настану погодни временски усло ви.
Мањак шећерне репе
Лоши услови су негатив но утицали и на неке индустријске биљке.
Поред МАЛО МАЛЕЧНОр 385
кашњења са сетвом, ћер ну репу је погодила и а ша. Смањењу очекиваних приноса репе за нову шећерану у Сенти допринеће и неиспуњење плана сет ве. Док су пољопривредча добра засејала око 500 хек тара више — уместо плани раних 1430 засејали су 1938 индивидуални произвођачи су засејали шећерном репом близу 1.000 хек тара мање него што се пла нирало — само 1.407 уместо 2.895 хектара. Сматра се да је овоме допринела и недовољна активност земј->радничких задруга и саме шећеране.
Пошто кудељара у Сенти није обезбедила довољне «0личине семена. конопљом је засејано око 700 хектара ма ње него што је било предви ђено и било довољно да обе-
збеди пуно коришћење капацитета три кудељаре у субо тичком срезу — у Малом И-
Ђошу, Бајмоку и Сенти. Усеви конопње, погођени врег менским приликама, врло су различити Зависно од припреме земљишта и саме сетве. Тамо где је овај посао
арацин
унцокретом је на пољо-
привредним добрима засеја но преко 4.700 хектара, а на парцелама индивидуалних произвођача преко 2.500 хектара. Ова индустријска биљка, по свом садашњем изгледу, од свих пролећ-
них култура највише обећава. Добра без поврћа
Пошто се очекују ми слаби приноси сточне хране, на по следњем састанку пољопривредних стручњака је предло жено да се што рапионалније троши зелена сточна храна. с тим да се одмах по ски дању житарица парцеле пре ору и засеју сточном храном и неким врстама поврћа.
Иначе, кад је већ реч о по врћу. треба свакако изнети податак који је на недавном саветовању у Среском олбоРу Социјалистичког савеза споменуо директор суботичке „Прехране“ — Предузећа за снабдевање града пољопривредним производима: „Уместо да нас добра снабдевају поврћем. наше предузеће снабдева пољоприврелдна добра поврћем потребним за исхрану њихових ралдника“ Већ сама ова чињениџа говори да се поврће на пољопривредним добрима ско-
во за шире тржиште, Јер. ка ко кажу на добрима. то им се „не исплати“,
С. СТАНОЈЕВИЋ
ро уопште и не сеје. Погото- | кише ових дана,
ба пољопривредних
добара и задруга
трећина укупног рода. пшенице
Усеви се нису знатније опоравили јер је било врло_ мало киша
Рекли пе |
>
Према првим проценама, пред овогодишњу жетву,о-, чекује се да ће пољопривре. дна добра и задруте у кооперацији са ипдивидуал--, ним произвођачима и насво. јим економијама произве-, сти близу милион тона шпе. нице, То би била трећина“ укупног рода који се проце.. њује у овој години, једној“ од најнеповољнијих за пше ницу. Т
Иако су временске прили_ ке биле неповољне тако ре ћи од сетве до жетве, струч. њаци сматрају да ће на површинама већине пољопривредних добара приноси би ти преко 30, па и 40 мегрич ких центи по хектару. Најслабији род пшенице 0че-, кује се на пољима индивидуалних пољопривредника ван кооперације. што ће свакако утицати на укупан при нос.
Пшеница се налази сада. у фази зрења, тако да је жетва на прагу. Последње свеже време онемогућило је принудно зрење, али је било сувише мало кише да би се усеви у нашим најважни јим житородним подручјима знатније опоравили од раније суше. Стручњаци сматрају ла би евентуалне када шпеналива зрно. могле још колико-толико да повећају изгледе на "бољи род. (Танјуг)
ница
ОЧЕКУЈЕ СЕ ПОРАСТ ТУРИСТИЧКОГ ПРОМЕТА У МАНЕДОНИЈИ
Побољшаће се саобраћајне везе и снабдевање туристичких рејона
Скопје, 15. јуна
Прошла година била је рекордна у развоју туризма Македонији. Забележено преко милион ноћивања домаћих и иностраних туриста. Ово представља повећање за 16 одсто У односу на 1960. годину. Крајем прошле и у току ове године изграђено је десет нових угоститељско-туоистичких објеката са преко 600 лежаја. а проширено јем више постојећих капацитета. У Македонији сада има око 40 нових хотела. ресторана, летовалишта итд. За послед-
ЈУБИЛЕЈ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ БРОДОГРАДЊЕ
Милион Оруто-регистарских тона наших ородоградилишта
У ријечком „8, ма поринућем Поле " Кратранњ“ данћо ће пити прослављена милионита бруто-регистарска тона коју су изградила наша бродоградилишта
споручила је односно поринула у море 537.170 БРТ бродова намењених извозу или 53,4 одсто свега што је произведено. У укупној испоруци бродова за извоз
је је потрес почетком ове го дине са собом донео.
Немамо речи којом би се могла изразити захвалност народима Југославије за несебично пружену помоћ и подршку, када нам је она највише требала, за помоћ брзу и спонтану, за све оно људско што је у тој помоћи садржано,
Много више него што се речима може исказати, ценимо бригу и помоћ органа на родне власти и друштвенополитичких организација. чи је се присуство осећало У свим акцијама које су преду зимане за ефикасније уклањање последица потреса.
Никада нећемо заборавити пожртвовање и _ самопрегор припадника _ наше Армије. брзу м одлучну интервен~
је |
ње три године број лежаја је повећан за три хиљаде. У току је изградња још седам нових објеката са преко 440 лежаја. Као што су истакли Мориц Романо, секретар Секретаријата за робни промет Македоније и Аспарух Каневче, председник Туристичког савеза и Републичке угоститељске коморе. ове године се-очекују бољи резултати у раз воју туризма захваљујући солидним припремама које су почеле јоти од октобра прошле године. Ове године ће поред осталог бити побољша+но и снабдевање туристичких рејона. а услугама ће бити посвећена већа пажња. Посе бно ће саобраћајне везе бити побољшане. Од Скопја до Битоле саобраћаће моторни возови. Дизел вуча се уводи на линији Скопје — Гевгелија. Ауто-транспортна предузе ћа повећавају своје возне капацитете. На многобројним ре лацијама саобраћаће 288 удобних аутобуса са преко 10.600 седишта. Предузете су и мере за побољшање културно-забавног живота у туристичким местима. У Охриду је, на при мер. предвиђено организовање разних концерата, излож-= би, фестивала, спортских так= мичења и других приредаба,
Цене су ове године повећане од 10 до 18 одсто у односу на прошлу годину. Просечна цена дневне исхране. У летовалиштима износи од 456 до 500 динара по'особи. Међутим, радни колективи плаћају регрес својим члановима који се креће од 15 до 50 одсто, тако да ће боравак радника У туристичким местима бити знатно јефтинији и ради то та што ће се за један лежа у камп кућицама и сличним објектима плаћати од 90 до. 100 динара.
Цене у хотелима у Македонији у сезони кретаће се од 950 до 1.400 динара, а цене приватних лежаја од 100 до 250 динара.
Р. ДАМЈАНОВСКИ
ријечко бродоградилиште „3 мај“ суделовало је досад са 445 а у испоруци домаћим бродарима са 444 одсто у реализованим БРТ.
М. ПЕТРИНИЋ
ЗАХВАЛНОСТ СРЕСКОГ НАРОДНОГ ОДБОРА И СРЕСНОГ ОДБОРА ССРН МАНАРСНЕ ЗА ПОМОЋ ПРУЖЕНУ У ВРЕМЕ ЗЕМЉОТРЕСА —
цију јединица ЈНА и ЈРМ, чије нам је присуство и помоћ у оним тешким данима улевало безгранично поверење и снагу.,
Овим путем у име народа среза Макарска, у име свих становника пострадалих насеља, најсрдачкије захваљујемо свим радним колективи ма, установама, јединицама ЈНА и ЈРМ, органима власти, политичким и друштвеним организација, појединцима, исељеницима, удружењима и представништвима у иностранству
Топло се захваљујемо становницима, органима „власти и друштвено-политичким ортанизацијама оних места у ко јима је евакуисано становништво нашло свој други дом,
(Танјуг)
Крашке Бесши
СТАНОВИ ЗА ПРОСВЕТНЕ РАДНИКЕ У ЦРВЕНКИ. — У Црвенки је у току изградња „четвороспратне стамбена зграде са 13 конфорних станова намењених просветним рад=
ницима. (Т. Ј)
НА БОРИКУ КОД МАГЛАЈА ПОДИГНУТ ТЕЛЕВИЗИЈСКИ РЕЛЕЈ — На Борику код Маглаја подигнут је телевизијски релеј преко кога Маглајци могу редовно да пра-
те ТВ програм. (А, Л.)
У ГЊИЛАНУ ИЗГРАЂЕНО ЈОШ ДЕВЕТ ЈАВНИХ ЧЕСАМА. — Дувански комбинат „Борис Кидрич“ из Гњилана
доделио је два милиона динара за изградњу девет
чесама,
бољшано. (Д. 4)
МЕХАНИЗУЈЕ СЕ САДЊА КОМУНИ. — У призепској комуни зас преко 4.000 хектара дувана. Уколико вр ду повољне очекује се принос од прек дине први пут је уведена механизована с
јавних
које су повезане са новим градским водоводом, Снабдевање Гњиланаца здравом питком водом знатр
то је по-
ДУВАНА У ПРИЛЕПСКОЈ адиће се ове године еменске прилике буо 6.000 тона. Ове го-
на засади За осам часова 120.000 струковне. Клу Једна маши-
ПЛОДАН РАД МИРОВНОГ ВЕЋА У СЕДЛАРСКОГ
КОМУНИ, — М послују. Најбољи је прошле године
ировна већа седларске комуне
врло успешно.
успех показало је веће села Роанде кој са успехом решило 39 спорова, а за
пет месеци ове године још 15. (Б. М) Муна