Borba
Страна 6.
БОРБА
КУЛТУРНИ ЖИВОТ
КАКО ЈЕ ИЗРАЂЕН ПРАВИЛНИК О НАГРАЂИВАЊ У БЕОГРАДСКОЈ ОСНОВНОЈ ШКОЛИ „20. у
ЛДоходак из два дела
ПРВИ ДЕО ЧИНЕ ДОСАДАШЊА МЕСЕЧНА ПРИМАЊА А ДРУГИ — ИЗНОС ДОБИЈЕН БОДОВАЊЕМ НАСТАВНЕ И ВАННАСТАВНИХ ДЕЛАТНОСТИ
Чланови колектива београд ске основне школе „20. октобар“ примиће већ 1. јула „плату“ обрачунату по принципима новог система награ ђЂивања у просвети.
Какав је правилник о расподели дохотка. како је и на основу којих критеријума са чињен, шта предвиђа и обухвата, како ће се, коначно. одразити на месечна примања оних којима је намењен — о томе смо разговарали са људима из ове школе који су се највише ангажовали на његовој изради им доношењу.
— При изради правилника морали смо да водимо рачуна превасходно о два момен та који су У оваквом послу најважнији — кажу управитељ школе и председник ко мисије која је радила проавилник. Прво. да се човек комплетно обухвати и награ ди онако како заиста заслужује и друго. да се прописима новог правилника не поре мете односи између чланова колектива.
Сума од 15 одсто, предвиђе на за повећање личних лоходака. У овој школи наизглед не оставља неки нарочи ти ефекат. Кад се подели, испадне да на сваког човека
СЕДНИЦА САВЕТА ЗА ПРОСВЕТУ МАКЕДОНИЈЕ
У СКОПЈУ СЕ ОСНИВА ГРАДСКИ ФОНДА ЗА школство
Скопје, 15. јуна
Извршење програма школа за стручно образовање кадро ва за период 1961/62. годину био је предмет дискусије на данашњој седници Савета за просвету Македоније којој су присуствовали поедставни ци појединих привредних гра на.
Програм даљег инвестирања у школство у Македонији предвиђа да се прошири! мрежа оних школа којих не ма довољно. да се створе материјални услови за спре мање оних кадрова по сте пену стручности и специјалности. какви су – потребни привреди и јавним службама. Тако. на пример. у наред ном периоду биће изграђено 12 школских зграда у којима ће се спремати кадрови којих нема довољно, пре све га квалификовани и висококвалификовани радници за различите привредне гране као и 15 центара за стручно оспособљавање радника. Досад су већ завршене – школе за квалификоване и висококвалификоване раднике у Штипу. Скопју. Куманову. Тетову. затим и школски цен тар скопске Железаре као и средња школа у Поилепу за двојне техничаре и у Скопју средња музичка школа. До краја ове године, међутим. биће завршене још три школе, један школски центар и шест центара за стручно 0образовање радника.
Средње стручне школе, више школе као и факултети.
међутим, још увек нису довољно прилагодили своје наставне планове и програ-
ме потребама привреде и лру штвеног живота. С друге стране. неке привредне орга~
Солдатовић завршава споменик шајкашком одреду. Познати југословенски вајар Јован Солдатовић завр шава своје до сада највеће уметничко дело — монумен тални споменик Шајкашком партизанском одреду и жрт вама окупаторске одмазле и масовног масакра. Споменик ће бити откривен почетком јула У Шајкашкој код Жабаљске Скеле, у близини Тисе. где су 1942. године У неравноправној и херојској борби _ изгинули борци овог одреда. Три скулптуоџе, високе по девет метара, које глорификују Војвођанина и његов живот и борбу. биће постављене на бетонским постаментима тешким преко 30 тона. (Т.)
жжо
Изложба аматера у Книну. Група сликара-аматера при падника Армије приредила ле у Дому ЈНА заједничку изложбу цртежа. акварела и дрвореза. Изложбу је по сетио велики број грађана. (5. 3)
сликара“
жожож
Пожаревац добија "уметничку галерију — У недељу. 24. јуна. У Пожаревцу се отвара спомен-музеј познате сликарке Милене Павловић-Бари_ ли. Биће изложено око 450 слика ове познате уметнице која се школовала у По жаревцу. Бергаму. Линшу. а Уметничку школу похађа ла у Београду и Минхену, Спомен-талерија организоваће сваке друге године ли ковну изложбу под називом „Сан и машта“, Најбољи ра дови са изложби биће на-
грађени златном плакетом
долази нешто преко три хиљаде динара. 5
Каква се операција морала извести па да то повећање ипак. на крају. остави неког трага на месечним примањима72 Настава — 65 одсто
Још пре него што се пришло изради правилника утвр ђена је концепција. односно политика награђивања: изме ђу свих елемената који улазе У склоп овог питања, настави је дато примарно место она је заступљена са око 65 одсто. што значи ла наставник на радном месту може да „освоји“ бодова У том проценту. Осталих 835 од сто скупља се из других де латности. 'То су: руковођење разредним већима и струч ним активима. разредно ста решинство. руковање кабине тима затим, ваннаставне актив ности — рад у ученичким секцијама и организацијама итд, Поред тога, у обзир су узети и послови посебне врсте извршавање конкретних зада така у школи који доприно се колективу. Уз то: допунска настава која досад ни-
низације'и комуне не радо примају завршене ученике. на рочито виших и средњих школа. Не само зато што им њихова специјалност не одговара, него и због тога што су им одговарајућа радна ме ста већ попуњена људима ко ји су понекад без потребних квалификација.
Финансирање школа другог степена је, међутим, нерешено, Њих углавном издржава ју комуне из општинских фондова за школство, а ученици који се у њима школују најчешће нису са полручја комуна на којима се школе налазе. Није решено ни питање заједничког финансирања _ оваквих школа, па ће се питање њиховог да љег финансирања ових дана наћи на дневном реду.
У Скопју. на пример. Срески народни одбор је. по пре ласку на нов начин финанси рања све средње школе пренео на комуне и тако. на једноставан начин, решио се свих школских брига. Касни је је Срески одбор, када су ове школе почеле да таворе од оскудних средстава 0општинских фондова за школ ство. инсистирао да се ове школе финансирају из републичког фонда за школство, што је' одбијено, Сада је. да би се решио проблем финан сирања бројних школа дру гог степена које се налазе У Скопју — од којих су неке једине у Републици — формиран Градски фонд за школство, На тај начин ће се комуне ослободити од шко ла које су им биле административним путем наметнуте, а за које нису биле заинтересоване. у
. Д. НИКОЛИЋ
____________ и инииииинициниииииииаииаавиивиапаљемасии=——
Југословенски уметник Јанез Берник добио једну од највиших награда на
Бијеналу у Венецији
Венеција, 15. јуна. Признати југословенски сли,
чим није била компензирана. | кар-графичар Јанез Берник
При одређивању укупног бро ја бодова водило са рачуна и о специфичностима поједи них предмета — српскохрват ски језик, на пример. захте ва рад на прегледању писме них задатака па је нормално да наставник који предаје тај предмет добије већи број бодова од наставника друге струке итд. Посебни бодови су предвиђени за оне члано ве колектива који се истичу у афирмацији школе у оквиру општине или града.
— На састанку школског колектива овакав правилник једногласно је усвојен што говори да смо имали исправ ну оријентацију приликом ње гове израде.
За остале службе — адми нистративну, техничку и помоћну — узимане су у обзир специфичности њихових делатности — чување школске и ученичке имовине и материјала, ненормално радно време, уредност на послу. у штеде, однос према деци. за лагање итд.
Распон — 1:3
У комисији за израду правилника биле су заступљене све службе — њихови пред ставници и представник син диката учествовали су У про цењивању сваког радног мес та посебно.
За сваког члана колектива испуњена је „лична карта“ листа у коју су унети бодови за послове које обавља. Листе су подељене и сваки
је могао да се упозна са свој
јом и са осталим м да стави примедбе. После тога. сазван је састанак колектива. Од 44 оцењена лица само су два на ставника поднела жалбе које се сада налазе пред школ ским одбором. Кал ове жалбе буду решене сабраће се сви бодови. поделиће се маса којом се располаже и тако ће се добити новчана вред ност једног бода.
= Сматрамо да је ово пре лазна етапа ка потпуном награђивању према учинку кажу људи у овој школи па је због тога наше мишљење да је у овој ситуацији најзгодније да У УКУПНИМ месечним примањима остану стартни и варијабилни део.
Стартни део је загарантован и њега чине досадашња примања. То значи да У Н0вим условима нико неће поимати мање него што је до са да примао: Варијабилни лео се појављује кво усклађивање личних доходака — њета. у ствари. чини новчана врел ност предвиђених бодова.
Не би се могло рећи да то усклађивање није спроведено бар онолико колико је до садашње стање дозвољавало Распон у оквиру читавог ко лектива сведен је на 1:83. док распон између учитеља — по четника, на пример. и поофесора који се налази у завршним годинама службе ни је ни 1:2.
Тако је овај колектив при шао циљу. Уверење да је нађено најсрећније решење би ло би претерано. али се у тре нутној ситуацији другачије није могло. То знају и они који су радили на изради правилника и остали чланови колектива.
Б. ЈОВАНОВИЋ
Ликовни мозаик
Бошко Одаловић: Вињета
града Пожаревца. Већ следеће јесени приредиће се прва таква изложба радова уметника који су по ствара 'лаштву сродни Милени Пав ловић-Барили. (Д. Б.)
жв»
„Галебова крила“ биће готова до семтембра Велики споменик висок 30 метара назван „Галебова крила“. који се подиже у Подгори код Макарске. биће готов до септембра месеца, односно до почетка прославе 20-тодишњице Југословенске рат не морнарице. Велика галебова крила — једно усправно, друго поломљено и повијено према земљи граде се од белог цемента,
«
у техници армираног бетона. Споменик ће доминирати целим подгорским крајем, колевком партизанске Ратне морнарице. „Галебова крила“ биће обложена црним мрамором са острва Брача, а на постољу ће се поставити два рељефа. Први ће симболизовати период стварања морнарице Народноослободилачке војске, а други 20-годишњи развој ни пут Југословенске ратне морнарице. Велики плато, прилази и степениште обло жиће се белим далматинским каменом. што ће У великој мери изменити па нораму овог дела Макарског приморја. (Т) “. Стојан Батич изла же у Љубљани. — У љубљанској Малој галерији отворена је самостална изложба познатог словенач ког вајара Стојана Батича Изложене пластике настале су ове године и представљају наставак и даље развијање теме из живота и рада рудара којој је по свећена вишегодишња умет ничка активност Стојана Ђатича. Нови циклус надовезује се нај ранији „Рудар и породица“ за који је Батич у 1960. години награђен „Прешерновом _ наградом. Приказани цртежи та“ кође су одабрани из колек ције „Човек и рудник“. и представљају графичку до пуну уметниковог израза, а истовремено то су и идејне замисли за касније пластике. После Љубљане Стојан Батич излагаће лелове циклуса у Аустрији. Швајцарској и Италији, а ујесен ће се појавити са допуњеном збирком у Дому ЈНА у Београду. (Д. Д>)
ж»
из Љубљане, који је изложио своје радове на недавно отвореном Бијеналу ликовних уметности у Венецији, добио је награду од милион лира из фондације њујоршког мецене Артура Лејва, ко+ ја се додељује сликару млађем од 40 година, Берник први пут учествује на традиционалној венецијанској смо три савремене уметности. Највећу награду на Бијеналу — два милиона лира коју додељује председник италијанске владе, добио је
Јанез Берник
МУЗИКА ртупски домеш Солистичко вече баритона Владимира Ружђака УЗ клавирску пратњу Дарка Лукића.
Сваки наступ Владимира Ружђака иде у врхунска остварења вокалне уметнссти, без обзира ради ли сео оперској сцени или концертном подијуму. Али док на подручју музичког позоришта имамо више певача највећег домета, међу _концертантима тешко да би сена шао неко ко би могао да му угрози апсолутни примат. Ни је зато ни чудо што је и овог пута Ружђак привукао толико публике.
Одабране странице из, вокалне лирике Шуберта, Мусоргскот, Равела, Петрасја и Бритна у Ружђаковој интер. претацији одзвањале су про чишћено од свих примеса које се неприметно таложе на генијалне творевине вели ких мајстора. Суздржавајући се од сваке сувишне патетике али и од неприродне
у француски сликар лфред Хенесије.
Јанез Берник је рођен 19833, Школовао се на Љубљанској академији и у Паризу, а своје радове излагао је од 1955. на многим самосталним и колективним изложбама у свим већим градовима у земљи, Његова дела — махом графике била су заступљена на свим значајнијим изложбама југословенске савремене ликовне уметности у иностран-
ству — Италији, Совјетском Савезу, Паризу, Токију, Њујорку, Вашингтону, Јоханес-
бургу, Мексику, Швајцарској и другим.
Берник се налази већ низ година међу нашим најугледнијим сликарима-графичарима. Примио је низ награда: 1959. од Савета за просвету и културу Словеније, 1960. У „Салону младих“ у Ријеци, затим на међународној изложби графике у Лугану 1960, а исте године добио је слично признање Савета за културу и науку Хрватске.
Први београдски тријенале прошле године донео му је такође високу награду. следила су још признања на Бијеналу графике у Љубљани. На изложби у Риминију (Италија), на Бијеналу младих у Паризу. Недавно је добио награде на другој изложби графике у Загребу и на „Бијеналу младих“ у Ријеци.
(Танјуг)
Српско народно позориште завршило
сезону
Нови Сад, 15. јуна "Српско народно позориште у Новом Саду завршило је данас овогодишњу позоришну сезону, у којој је обележена
и 100-тодишњица оснивања
сентименталности Ружђак се потпуно подредио музичком садржају, препуштајући ства раоцу да каже што жели. То међутим нипошто не значи да је Ружђаково певање било лишено индивидуалности. Напротив, свака песма била је прожета његовом у“ метношћу. свака је фраза одисала карактеристичним из ражајем, специфичним само за њега,
Веран својим уметничким начелима Ружђак код избора аутора и песама није ишао за постизањем спољних ефеката. него само за стилским обликовањем програма. Али упркос томе слушаоцима ништа није било ускраћено. јер је Ружђак знао да загрми својим волуминозним гла „сом када је то требало. да заблиста у висинама, да потресе драматиком и да дирне лириком.
Сарадња Дарка Лукића за клавиром у многоме је допринела да се Ружђак могао слободно препустити остваре њу својих уметничких циљена. ДдрЕКк
ове старе и угледне позоришне куће. Сва три ансамбла — драма, опера и балет приказала су у Новом Саду и на гостовањима у нашој земљи 344 представе, које је гледало преко 111.000 посетилаца. (Танјуг)
ПОЗОРИШТЕ
Гостшођање
15-годишњица листа „Глас“ органа ССРН за: Торењену
| Крањ, 15. јуна
„Глас“, орган Социјалистич ког савеза радног народа сре за Крањ, слави данас 16-годишњицу свог постојања. П0водом ове годишњице, председник Среског одбора Соци јалистичког савеза Мартин Кошир приредио је пријем за све некадашње и садашње са раднике овог листа.
Као покрајински лист Горењске, која броји око 135.000 становника, „Глас“ излази да нас у 14.500 примерака три пута недељно. Поред овога листа у срезу излази и 16 ра зних часописа и листова радних колектива и општин-
ских органа. К. МАКУЦ
У. Београду се данас отвара ретроспентивна изломба Ивана Генералића
Изванредан репертоар Салона Модерне галерије у Бео граду биће данас употпуњен још једним изванредним дога ђајем. Реч је о ретроспективној изложби Ивана Тенерали ћа, данас свакако најистакну тије фигуре југословенског наивног сликарства, чији је углед већ одавно утврђен не само Код нас. већ и у свету. Сликар самоук, рођен – 1914. у Хлебинама у Подравини, Тенералић је своју сликарску Каријеру почео у оквиру познате предратне, социјално ангажоване групе „Земља“, да убозо после тога. а нарочито у годинама после рата избије у први план наше савремене уметности уопште.
Ова ретроспектива Генералића. која ће бити отворена данас У 19 часова. обухватиће око тридесет његових радова, најчешће у његовој омиљеној техници уљу на стаклу. Изложба _ треба да омогући овдашњој публици један континуирђан увид у његово дело. У распону од близу двадесет година.
Народно
казалишша из Вараждина
у Загребу
На крају позоришне сезоне већ неколико година узастопце вараждински ансамбл гостује пред загребачком публиком. Овог пута гости су извели два француска дела, једно класично друго из мо дерне драматургије. Избор пружа утисак сериозности и склоности ка значајним текстовима. Међутим. баш тахва дела најевидентније откри вају слабости и квалитете ре дитеља и ансамбла, Вараждински ансамбл извео је Мо-
лијерову „Школу за жене“ и „Камијев „Неспоразум“.
Основна црта игре обе вечери вараждинског ансамбла видљива је у особеном стилу поставе и глуме. Редитељ Владимир Герић не тра жи у тексту праскаве ефекте него напротив тежи ка смиривању супротстављених акцената драме. Он догађаје своди на унутрашње проживљавање, на готово сасвим стоичко примање чињеница било какве да су. Тај његов стил проведен у „Шко ли за жене“ као и у „Неспо-
разуму“ има свој посебан го!
вор, само је у оваквој примени био веома близу безбој ности и сценској анемији. Та кав концепт је проводљив и може бити потпуно успешан само у ансамблу где су глум ци пуне глумачке личности богате изражајности. Вараждински ансамбл је у Герићевом стилу пригушене камерне игре био занимљив У напору и тежњи да суздржа ним говором и крепњама прекорачи рампу. То је остварено успешније у „Неспо разуму“ него у „Школи за жене“.
То Камијево дело захтевало је сустегнут приступ, што је Герић добро осетио и про вео до пред крај представе кад се читав концепт руши у екскламацијама. У „Школи за жене“ Герић је био до следнији, није одступао од постављене тезе али је био мање сугестиван.
Из ансамбла се на прво ме
Традиционалне награде „Невен“ за најбоље књиге за де у уодељене песнину Драгану Лунићу и им, Војиславу Поповићу
Нови Сад, 15. јуна
На почетку Петих Змајевих дечјих игара, Које су данас отворене у Новом Саду. представници Друштва за старање б деци и омладини Србије предали су традиционалне на граде „Невен“ од по 200,000 ди нара песнику Драгану Лукићу за најновију збирку „Овде станује песма“ и инжењеру Војиславу Поповићу за научно-популарну књигу „Чу дотворна искра“.
Ово високо признање песнику Драгану Лукићу долази после пуне деценије његовог успешног литерарног стваралаштва за најмлађе. Он је, између осталог, до сада објавио запажену поему за де-
|
цу „Мој пра-пра-дед и ја“ за тим збирку песама „Како се коме чини“ и књигу прича „Из једног џепа“. Његово нај новије дело — „Овде станује песма“ оцењено је као ведра књига за децу.
Награђена књига инжењера Војислава Поповића на популаран и занимљив начин износи податке о историји науке о електрицитету. НајмлађЂим читаоцима Поповић је и до сада био познат својим успелим научно-популарним де лима „Од гласника до радара“. „Основи електротехнике“ и по многобројним чланцима објављеним у стручним и научно-популарним часописима и листовима за децу.
(Танјуг)
сто може ставити Мила Војковић која је играла мајку 7 „Неспоразуму“. Она је показала глумачку зрелост и сигурност, доследно се повиња вајући концепту поставе. Ње на игра унела је и људске пр те у овај лик трагове заостале топлине и љубави. Звон ко 'Торјанац у „Школи за жене“ био је уверљив иако без довољне чистоће говора Тешку улогу Марте у „Неспоразуму“ успешно је савладала Божена 'Торјанац Вајс. С изразитим глумач« ким нервом Мартин Бахмец одиграо је улоту сељака Ас лена у „Школи за жене“ као и Јордан Георгијевски лик бе
| лежника. Иво Сердар био је
лежеран. Мартин Сагнер био
је занимљиво потиснут ка у-
нутрашњем одразу текста. Наско ФРНДИЋ
__--_________._-_______-.. ___________
вилце година стоји на једном од улаза у Рудо, могу
П ред узимачи
на пољоприђредним добрима ·
Друже уредниче,
Иако је законом тачно ре сулисано запошљавање тољотривредних радника, ипак се на неким економија ма, нарочито у Срему, јављају разни предузимами, ко ји доведу по десет, двадесет па по више радника из Босне, Семберије ч других жрајева ради окопавања ку куруза, шећерне репе или сунцокрета.
дДневница оваквих радника, наравно трема уговору, татоси 800 до 1.000 динара. Шредузимам овим радници“ ма обезбеђује храну п стан, ц ако раде од шест часова ујутро до шест увече, о мм плаћа, 500 до 600 динара. Дакље, на сваком раднику заради дневно то 300—400 динара. Ово је замста унпосањ тосао. Против овакве делатности требало би тредузети одговарајуће мере. Бјељина, јуна Михачло СТЈЕПАНОВИЋ,
службеник Народног одбора отштиње
! Неопрађдано побећање _ цена
Друже уредниче,
Иако се шмром земље тре дузимају мере за стречава ње тораста цена, за неке то, итак, не важи, Тако се
цу таста за зубе „хигија“ донедавно продавала то 50, а сад је повећана цена на 80 динара по туби. „Нивеа“ — крем раније је стајала 140, а сад 170 динара.
Слична је ствар и са услу гама неких приватних занатлија. У берберским радтама, на пример, донедавно се плаћало за бријање % шилцање 130, а сад 170 ди"ара. На питање зашто товећавају цене, бербери одговарају да је то одређена цена због пореске стопе, да су у тешкој ситуацији ч да ће некц од њих морати да затворе радње.
Крушевац, јуна Милош Р. БАБИЋ Босанска 10/1
Чешири грешке
На овој табли, која већ
се уочити четири вељике грешке, али оне изгледа никоме је сметају. Прво, Пријепоље неје у Босни т Херцеговини, као то би се то могло са ове табле закључити, друго, већ неколико година Пријепоље ни~
у продавницама у Крушев-.
је срез него општина, треће, ни Рудо није у отлитина Пријепоље већ је прво било у вилшеградском, а сад је у горажданском срезу, џ четврто, назив републике је на стубу тогрешно натисат. Горажде, јуна
Снпиммо: Светозар Маха Тевот А. Н. Новаковић, а
Корпе празне, а ошпаци на поду
Друже уредниче,
Свакодневно се тише чистоћи ц изгљеду Веограда. Дају се предлози, преду зимају мере, набавља мета“ пизација да би тргови џ у ллце, тротоари ц скверови била чистији а град летши,
Међутим, м возила град« ског саобраћаја доприносе изгледу града. Народнф одбор Београда ж Градско саобраћајно предузеће побрипулм су се за прописе који регулилшиј чмастоћу у траљвајима, трољејбусима ч ауто бусима. Алм, тих одлука се, пре свега, ње тридржавају кондуктери м возачи, а 3атим “о тијтници.
Било у које време, на било којој линији, возили се аутобусом мила тролејбусом, одмах на улазу у возило за тећи ће свалог тутњика на поду гомила белих, плавих, жутих, црвених _ отпадака од карата од 12, 15, 25 или 30 дитара. и
То је кривица кондуктер ч. возача, и: нлј
У скоро сваком трам ; аутобусу ц трољејбусу ће слављене су корпе за от! ке које су надожваг руке о собљу ГСП цм тутника, Оне су обично тразне, а 0Ко њих под се не види од хартије. Још кад додамо и то да се возила у току дана само једном тла ниједном не почисте на последњој ста нимм, разумљиво је да Град ско саобраћајно предузеће, а “ путници, треба да поведу вилице рачуна о чистоћи и изгледу возила, а тиме града. !
Београд, јуна
Душан ДРАЖИЋ, Све. Николе 2
ТУРНИР КАНДИДАТА У КИРАСАУ
Таљ пренет у болницу
Виљемстад, 15. јуна (АП)
У Виљемстаду (Кирасао) синоћ је на турниру кандидата итрано ХХП коло. Овим је започет четврти, последњи круг маратонског такмичења осморице велемајстора. Једна партија је завршена победом, две ремијем а једна је одложена због болести Таља.
Резултати ХХП кола: Гелер — Корчној реми (дамин гамбит, 30), Фишер — Бенке 1:0 (француска одбрана, 31), др Фи лип — Керес реми (Нимцовићева индијска одбрана, 38), Таљ — петросјан одложено.
Стање на табели после дваесет другог кола: Гелер 14,5,
ерес 14 (1), Петросјан 13 (2) Корчној 11,5, Фишер 11 (1), Бен ке 9, Таљ 7 (1), др Филип 5 (4) поена.
Бивши светски првак Михаил Таљ пренет је синоћ у овдашњу болницу због јаких болова у бубрегу. Пре три месеца Таљ је издржао тешку операцију бубрега. Том приликом му је из једног бубрега извађено неколико каменчића. Пре ма мишљењу лекара, Таљ ће У понедељак бити способан да настави такмичење.
Водећи на табели совјетски велемајстор Ефим Гелер у пар тији против Корчноја жртвовао је два пешака да би постигао. надмоћнију позицију. Корчној се одлично бранио и једног тренутка је стајао боље. Међутим, он тада није најјаче наставио тако да је сусрет завршен поделом поена. По оцени стручњака, Корчној није искористио своје могућности и пропустио је да зада први пораз Гелеру.
Боби Фишер у сусрету са Бенкеом већ од почетка је имао да издржи веома снажан напад, а једно време налазио се и у слабијем положају. Кад се Фишер одбранио и изједначио позицију, Бенке се није хтео да задовољи поделом поена и форсирајући игру је погрешио. За повлачење свега једног потеза(бенке је утрошио читав сат времена, тако да је доспео у највећи „цајтнот“. У изгубљеном положају Бенке је предао не чекајући пад заставице на часовнику.
Керес као црни узалуд је покушавао да компликује игру против чехословачког велемајстора др Филипа који се од по
четка борио за реми. Кад је исцрпео све могућности Керес је због редуциранот мМатеријала на плочи морао да потпише реми.
Одређене енипе за Меч Југославија-ССбР у Лавову
Према саопштењу Шаховске федерације СССР, за предстоје ћи меч између екипа Југославије и СССР совјетску екипу сачињаваће шест велемајстора: полугајевски, Бронштајн, Тајманов, Холмов, Васјуков, и Штајн. Резервни играч совјегске репрезентације биће мајстор Гипслис. Према пропозицијама меча, који ће почети 24. јуна У Лавову, на првих шест табли играће сениорске екипе по шевенизицком систему, док ће шахисткиње, као и омладинци, играти на по две табле
укупно по шест партија, У зва ничан резултат меча рачунаће се. укупан резултат на свих десет табли.
Екипу совјетских шахисткиња сачињаваће Борисенко, Зво
рикина и Кушмир (резерва) а за омладинску о на харов и Дукманов.,
У југословенској екипи налазиће се велемајстори Глигорић, Матановић и Ивков, интернаци онални мајстори Парма, Ђураше вић и Берток, затим мајстор Минић, Од шахисткиња у екипи су Лазаревић, К. Јовановић и Пиберл (резерва). Од омлади наца играће омладински првак Немет и победник квалификационог меча који је сада у току. Са југословенском екипом, која креће на пут 21. јуна, отпутоваће савезни капитен Никола Караклајић и председник Шаховског савеза Србије и члан Извршног одбора ШСЈ Живан димитријевић.
ЖЕНСКО ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ
| Порази водећих
Такмичарке при врху табеле женског првенства Србије У УТИ колу нису имали свој дан. Водећа, Милеуснићева, неочекивано је поражен у партији
са Жаном '1едељковић, што ттредставља прилично изненађење обзиром на добру форму прве и на досадашњу слабу И гру Недељковићеве. Ни Мил чићева није најбоље прошла у окршају с Пихајличевом У к ме је вероватно рачунала Је цео поен. Миличићева си заиграла као што уме већ и дозволила противници да је ве дигра — после чега је Лоти сала предају, У сусрету Ра: У Марјановић Коканов 4 бела је од почетка борбе, 38 хваљујући бољем отварању, Е спела да изгради чвршћу По 5 цију и да партију прекине одличним изгледима на. победу. УЛ коло: Ракић — Марјан“ вић — Кокамовић при ви Велимировић — Е з 0:, Милеуснић недељ“ ковић 01, Миличић лић 0л, Вујновић — Мини Тимофејева — Балабан Јин Стање на табели: Милеус 45 5,5, Миличић 5, Кокановић о (2), 2. Недељковић 4 (1) т: фејева 3,5 (1) поена итд.
Међународни турниру у Кечкемету и Берлину
Традиционални Асталоше» спомен-турнир одржаће се о Кечкемету (Мађарска) од та 29, јула. Суделоваће 16 тами чара међу којима и југослов " ски велемајстор Васја ПНЕ о Досад су из других земаља И тврдили своје учешће велем Е стор Холмов (СССР), Ми стор др Филип (Чехословач: 5). велемајстор Робач (Аустрија), интернационални мајстори % (НДР). Коларов (Бугарска) " паоли (Италија). Од мађарски, шахиста наступиће велемајст, ри Сабо и Портиш, затим ји лек, Хаг, Погач и Ленђел. ДЕ кује се да ће суделовати 19 едан совјетски велемајстор Е ЈЕ ће бити накнадно одређе“. На Ласкеровом спомен-тур, ниру у Источном Берлину току од 7. до 29. јула од Југо словена ће суделовати интер. национални мајстор мијо У чић. Предвиђено је да на сојитурниру учествују још дво, та ца играча из СССР, шестор за из Немачке ДР, двојица из Е Н падне Немачке, а по Једи представник Румуније, АУ трије, Холандије, Бугарске о хословачке, Мађарске и ске,