Borba
Страна 8.
НЕЉУБАЗНА
ПРОДАВАЧИЦА
| Купиа сам у уличном _ киоску _ загребачке млекаре (угао Црнаткове и Савске улице) два сладоледа и лао продавачици 100 линара. Она је не марно бацила новап у ка су и наставила разговор с пријатељицом која такође послужује на том месту. Чекао сам ла се разговор заврши и тада уљудно за тражих кусур ол 30 пинара. Продавачица ме изне ђено погледала и олговогила отресито: „Добили сте оно што вам иде. Не дам два пута!“
На моје упорно подсећа ње и уверавање да кусур нисам примио. подругљиво ми је лобацила 20 дина ра. тако да су се откотрљали међу пролазнике и рекла: .Не пам вам више. Ионако сте већ једном примили кусуро!“
Жељко ХОРВАТ Загреб.
»ОНАГАТОР«
| Пое неколико вечери у башти београдског „Безистана“ на питање келнера шта желимо моји поијатељи и ја одговорили смо па наиђе касније. док се не договоримо. Ке лнер је отишао. али нам је пришао његов колега из суседног реона Без пи тања је сео за наш сто и после неколико псовки (!). рекао ла олемо ако одмах не поручимо пиће.
Изненађени овако некул туРНИМ понашањем. хтели смо да се објаснимо са њим на што је он запретио ла ће се физички 06рачунати Поручили смо три киселе воле — „Не мо же без кафе!“ Затражили _ смо три обичне воле На то нам те рекао ла одемо ло водоско-
ка и да се тамо напојимо“ Шеф сале се касније
извинуо због оваквог понашања и добили смо киселе воде — без кафа.
Александар СЕКУЛИЋ
НВАРИ ИЗЛЕД...
Ф У дДрашковићевој улици у Загребу постоји најмодернији сервис за прање рубља. Услуге су тако добре, да је, сервис често пренатрпан. па се мора чекати на ред.
Управа сервиса излепила је велика обавеште ња по зидовима на којима пише: „За сталност боје не одговарамо“; „Јако прљаво рубље наплаћујемо 1070 скупље“, Али могу се видети и мале, тешко уочљиве цеду ље са натписима: „До да љег веш не примамо“. „Екстрес прање сада не радимо“ и друго.
ВБ. Верковић, студент
И
Ф Готово сва већа предузећа у земљи имају радничко-службеничке ресторане и кантине. У њима се, у подневној паузи, може добити по врло повољним ценама топао или хладан оброк,
па чак и комплетно сервиран ручак.
На први
поглед чини се да ови ресторани — опремљени модерним тракама за самоуслугу и савременим
уређајима — послују не
може бити боље. Цене
јела на њиховим јеловницима су врло присту-
тачне. Најјефтиније јело 120 динара.
Међутим, скоро сви фабрички ресторани савремено опремљени нерентабилни су. Неки од њих послују као самосталне економске јединице, док већину до тирају предузећа намирујући разлику између пролдајне и економске цене оброка из фондова личних доходака или на други начин. Већина ресторана рзди само по један сат дневно, тако да капацитети 0стају неискоришћени,
Питање је да ли је снижење цена на овај начин корисно. Наиме, како вели ки број предузећа дотира абоненте средствима из сво јих фондова, радници који се не користе услугама ргсторана, нису у стању ни да се користе овим дотацијама. На тај начин, у преду зећима долази до неравномерне расподеле доходака. Поред тога, квалитет хране у фабричким ресторанима често не задовољава.
ДОГОВОР КУЋУ РАЗГРАЂУЈЕ
Управе фабричких ресторана у Београду, које смо ових дана обишли, махом знају да ресторани при фабрикама нису право решење, али тврде да другог тре
И злашан блоке ј
По сину сам тослао пар мушких цитела у 0бићарску радионицу „У ка“ у Тракошћанској улици на Трешњевки да ставе гуме на пете и блокжеје. Веома сам се из ненадио кад ми је за то натлаћено 400 динара! Чак је и мој сит, који је тако рећи дете, видео да нешто није у реду, па је тражио да му дају рачун. Тек после упорпог захтевања, издат му је рачун, али без ичијег
потписа и печата задружне радње.
Звонимир Север, Загреб, Р. Кончара
је 50, а најскупље око
нутно, нема. Истина, наводи се да у неким фабрикама и општинским синдикал ним већима постоје планови и предлози о новим типовима радничких ресторана али они већ пуне три године леже по фиокама. Ти планови су и данас актуелни. „Један од најзани мљивијих односи се на отварање индустријске фабрике хране. Из њених ку хиња оброци би се транспортовали у фабричке кач тине. Тако би се смањила основна средства и радна снага ангажована око припремања _ хране, а самим тим би појефтинили оброци. У. модној
конфекцији „Партизан“ до недавно је постојао мањи ресторанкантина, који је ових дана проширен. Набављене су но ве машине за припремање хране, санитарни уређаји и трака за самоуслугу. Ресторан може дневно да припре ми 2.500 оброка. Међутим, предузеће запошљава око 2,200 радника и службеника, а услугама ресторана користи се свега 1.000 абонената, међу којима и вели ки број пролазника. Економ ска цена једног комплетног
Тужна музика
Још почетком марта да ла сам радио-атарат „ти опир 1960“ на тотрав<у у „Радио-центар“ у Пули, сервисну радњу која обавља услуге за птроизвођача, Радио-индустрију Загреб. До данас сам неколико пута интервенм сала, алм увек ми је од-
“ ~
АС У
#
ЊАЋ РРА
оброка (супа, јело, салата и хлеб) у зимској сезони износила је 163 динара. Або нентска цена оброка у ресторану је 100 динара, а предузеће је из својих сред става дотирало сваки оброк са 63 динара. Овог месеца поскупљење пољопривредних прехрамбених артикала (грашак, спанаћ, салата, лук) повећало је стварну цену оброка, тако да су гу бици предузећа још већи. Управа ресторана сматра да би се повећањем броја абонената цена оброка нешто смањила, па се у последње време воде преговори о фу-
"зији ресторана конфекције
„Партизан“ са кантинама предузећа „Анђа Ранковић“ и „Војводина“, која се налазе у непосредној близини. Транспорт хране не би
из РЕСТОРАНА СА САМОУСЛУГОМ „БРИОНИ“ ХРАНА СЕ РАЗНОСИ У НЕКОЛИКО ФАБРИЧКИХ РЕСТОРАНА био скуп, тако да бисеис те стране ова фузија испла тила.
Погон Индустрије мотора и трактора Раковица има добро опремљен фабрички ресторан, у коме се издају оброци по цени од 70 динара. Квалитет хране је знатно бољи него у осталим фабричким ресторанима. У кухињи се припрема до шест јела дневно, абоненти су за довољни, али је зато преду зеће прошле године морало да надокнади губитке ресто рану у износу од близу два милиона динара.
На подручју Карабурме налази се више привредних организација и готове све имају своје кантине. Још пре три године постојао је предлог да се преко Општинског синдикалног већа приступи изградњи једног заједничког ресторана фабрике хране, из које би предузећа подизала дневно оброке. Чак су и средства од предузећа прикупљена, али идеја ни до данас није реализована, а по свој прилици неће ускоро ни бити. Како су нам рекли у Општинском синдикалном већу, разлози који су то спре чили, били су: неуједначено радно време предузећа, незгоде око транспорта хра хе, и локација саме фабрике хране.
У оваквим условима дрва предузећа на Карабурми фабрика медицинских инструмената „Сутјеска“ и текстилна индустрија „Октобарска слобода“ принуђена су да држе радничке ресторане мада за то не мају потребне услове. Јела се припремају у неподе-
ки
. За ЊЕ МЕ говорено да Радио-индистрија није послала потребне делове, које би “наче према. гаратцији мо рала да пошаље за највт ше од 8 до 15 дама.
Емидија Милован, Пула, Омладинска 53
Укидам аушобус!
У Косовској Митровици, у билетарници аутотранспортног предузећа „Слога“ из Пећи, службеник није стео да ми да карте јер још није било 11 сати и, 30 минута, кад точмње да их издаје. Узаллд сам молтмо, објалињавајући да имам часове у школм. Кад сам нежако налцао заменј, ц У 11 часова дошао поново у билетартлицу, после че_кања од још тола сата службеник ма је издао карту за двадесет ц, четерто седиште, мада сам
био први на реду.
А РУАН 2 пи,
сним просторијама. У „Сутјесци“ храну припрема чак и нестручно особље.
ЈЕДНА ВАРЈАЧА ЗА ШЕСТ ПРЕДУЗЕЋА
Да више предузећа може сасвим лепо да се снабдева из једне заједничке кухиње, доказује пример ресторана са самоуслугом „Бриони“ са Звездаре. Из ове ку хиње хране се радници гра Ђевинског предузећа „Нови Београд“ са Новог Београда, грађевинских предузећа „7. јули“ и „Трудбеник“, фа брике намештаја „Радулашка“, конфекције и трико таже „Партизанка“, а снабдева се и самостални ресто ран друштвене исхране у Улици Димитрија Туцовића.
Тако храну из ресторана са Звездаре добијају радници на Новом Београду и у свим другим крајевима града, а она им ипак стиже топла и свежа. Храна се превози специјалним во зилом — у специјалним су довима.
Цене хране коју користе ова предузећа нису ништа више с" од хране која се справља у фабричким ресторанима. Јело без меса стаје 50 динара, а порција јела са 100 грама меса око 120 динара. Радници су у преимућству што бирају и наручују јела за сутра дан. И у овом случају нека пре дузећа су одвојила извесне суме новца да би побољшала квалитет исхране. Тако, на пример, грађевинско пре дузеће „Нови Београд“ до-
Еуливминивоиминимнининиивнимимивинимимимвевиммвиммивмимвввамииввввиммввммилимими витамине ди
Ја
ДА А
даје на прикупљене претплате још новца из заједничке касе,
Данас се на овај начин храни 1.000 радника разних предузећа. Интересовање за овакав начин исхране по стоји и код других предузећа. Идуће године ресторан „Бриони“ прошириће капацитет, тако да ће моћи дневно да припреми око 2.500 оброка.
.:
И кухиње при стамбеним заједницама, о чијем се отварању у последње време доста говори, могле би дели мично да преузму на себе снабдевање фабричких ресторана. Кухиња у Улици 27. марта, коју је основао сервис „Жена и дом“ при својој стамбеној заједници, можда би могла, кад прошти ри капацитете, да снабдева и неку од околних фабрика.
На овај начин постигло би се да цене хране буду умерене, квалитет задовољавајући, а избегло би се отварање посебних кухиња и улагање нових основних средстава,
О ресторану у кругу неко лико фабрика, који би у „мртвом периоду“ можда припремао храну и за грађанство, нико и не размишља. Сматра се да су потребна огромна материјална средства. А кад би се из вела проста рачуница, лако би се доказало супротно. Пет ресторана запошљавају најмање тридесетак људи (пет управника, десет куварица, пет до десет пе-
веииииинииилвоиивииаимвимамамииииввивввввимиввмвималаииматитиетиветивиимликимиипиимиммммммввиинеевиммиммипомвтииммити
„Ако ми се жоће, ја њу “. да укинем аутобус“, рекао ми је кад сам га питао зато нисам добио боље седилите.
Миле Павићевић, наставним Косовска Митровица
Захђалносш . »Хоспишали ји«
Почетком ове. године од предизећа „Хоститалија“ наручили смо атарат за мерење притиска производ предузећа „Банија“ из Загреба. Посље кратког времена пр сла је једна стаклена цев на атарату. Иако се то' догодило у гарантном ро ку, нисмо тражили бесплатну оправку, јер нисмо бил сигурни да цев није прсла нашом кривицом. 3602 тога — смо „Хоститалији“ – послали само наруџбенилу) за отправку атарата. Пријатно смо се изненадили кад нам је „Хоститалија“ токварена атарат од маг, бесплатно, заменила новим.
Светозар Шијам, Вараждин, Цесарчева 20
Хбала »Клеку«,
али ,..
Фабрика обућје „Клек“ и Загребу бесплатно ма је поправила — ципеле (њен троизвод) кад сам им се пожалмо да сеђон после кратке употребе одлепио, Ђоњ се ч други пут одвалио, па сам се поново пожалио фабрици. Овога пута дуго сам чекао на одговор, " тек после непосредног одласка у фабрику добио друге цителље у заменђ. Хвала „Клеку“, ал зар је требало толт ко да чекам да добијем нове цителе7
Недељко Божињ, Загреб
Крашко беше
Сву потрошачи из При штите радовалљ су се 0тварању нове робне куке „Грмија“, али на осалост само неколико дана, Јер, у овој робној жу ћи пар дечји _ чарата. тродавао се једног дама то 250 динара, а већ сутрадам то 350.
Ђуро Стојановић Приштина ВП 4702
угазизиланиинатививнанлизизининчиазнилинзизлилазанивинлиннинаназнсланананини
И
#
А РА
# а ство“.
рачица судова и пет до десет сервирки уколико се не ради о ресторану са самоуслугом. Основна средстна подељена су на пет места (кухињске инвентар, столови и столице, траке за само услугу — где их има), а по требно је. и пет посебних просторија. Учешћем свих пет предузећа са по два-три милиона динара могао би да се створи рентабилнији ресторан за свих пет фабрика.
УРЕЂУЈЕ САВЕЗНИ ОДБОР „ПОРОДИЦА И ДОМАЋИН- ДЦ
ИЗЛАЗИ СВАКЕ | СУБОТЕ |
Ово је нов предлог. Мо. жда се неће догодити да им он заврши у некој фиоци, док се траће распарчана средства у привредним организацијама, док капацитети стоје неискоришћени, док се једни хране — а сви плаћају, једном речју — док се недомаћински тро ште средства.
3. ПОПОВИЋ П. ПАЈИЋ |
Зашто нема брашна
за децу 7
|
У продавницама се у последње време појавило увозно брашно за одојчад, у ствари мешавина брашна од зоби, проса и јечма, веома погодна за дечју исхрану. Пошто цена овог брашна износи преко 1.000 динара килограм, занима ме зашто наше фабрике не производе
нешто сличног
Ф Инж. Маркулинчић, саветник
Загреб:
Ана ПОЛАК, Загреб „Жито-заједнице“,
„Код нас постоје услови за производњу дечјег брашна
од различитих цереалија, али 0 овом проблему
боље да
нешто кажу произвођачи, на пример. фабрика „Југодије-
тетика“.
Ф Директор „Југодијететике“ Крешимир Топлошчак: „Наша фабрика већ производи дечји квалитетни скроб
„Маидину“. а предлог читаоца
Хорвата је занимљив јер
је тачно да постоје могућности за производњу дечјег брашна од разних житарица са додатком минералне соли и од-
говарајућим витаминима.
димо да ли постоји могућност пласмана ове
Анализираћемо тржиште да ви-
врсте дечје
хране. Уколико дођемо до потврдног закључка. наша фа-
брика почеће да производи тај артикал“ Републичког
Ф Специјалист
завода за заштиту
здравља НРХ, магистар фармације Бранко Бриски: | „Дечје брашно, обогаћено витаминима Б-1 и Б-2 и ни-
котинском киселином. гвожђем, важан артикал допунске
представља
калцијумом и фосфором, исхране за децу од
једне године па надаље, наравно уз комбинацију с осталом
храном.
Ф Загребачка тржница
довима, људи
постала је омиљена који
купце, њихов начин рада,
бори против њих, неефикасне,
роба пролази сувише много
поли па
р Долац, жао и пијаце у неким другим грамета желе на лак начин да дођу до, новца — пијачних прекупаца, Управа тржнице води посебне књите- у које „региструје“ све преимовин- ско стање и друге податке Али управа као да је једини орган који се Казне су мале и па се прекупцима „исплати“ да терају своје.
међутим, није све у казнама и њиховој висини. Сада организација снабдевања тржнице управо ствара прекупце, „инстанци“
БАЛАДА ДАВАЛА ПАН НАВАРА ВАН РАНА
шња јер док од произвођача
дође до потрошача. У складу с тим, и цене расту.
— АЛИ, КОМШИНИЦЕ, ТА ВАС ХАЉИНА ЧИНИ ДЕБЉОМ БАР ЗА ШЕСТ КИЛОГРАМА!
— НАПРОТИВ, САД САМ ЛАКША ЗА ШЕСТ ХИЉАДАРКИ! ·
иннини
Уанчниничиинизизанкнинанаачнаах а пипинаничининининлнмананициманизнаннивимивииннанавамипнавина