Borba, 04. 06. 1963., str. 3
7 ким нивоима. > разним
Конгрес Социјалистичке странке Француске (СФИО), који је одржан у Маризу између 30. маја и 2. јуна, изазвао је и шире међународно интересовање. Понај више због става ове старе француске партије, која по ред традиционалног упоришта код једног дела франдуске радничке класе ужива и знатан углед и утицај међу осталим социјалдемо-
_ кратским партијама Западне Европе, према актуелним питањима, европске без бедности, разоружања, коег зистенције и мира у свету.
Конгрес се, додуше, прете жно бавио унутарполитичком оријентацијом СФИО.
: То је и разумљиво с обзиром на крупне промене у француском политичком животу. Од парламентарне демократије Француска је последњих година прешла на чврст председнички ре-
> жим. Џогођеним су се наро чито осетиле традипционал-
" не странке левице међу ко
_ јима је дошло до шире“ по
крета за јединство акције
_ на бази једне платформе о успостављању _ политичке демократије са изразитијим
_ содијалистичким мерама у
| организовању привреде.
У француској Сопијалистичкој странки такође је
· дошло до струјања према јединственој новој левици што је дошло до практичног израза и у току недавних избора када су социјалисти и комунисти успешно реализовали тесну сарадњу на нижим странач-
Оптерећен
антикомунистич-
> ким предрасудама, кон-
- трес СФИО није прихватио
позив КПФ на заједничку : акцију, али га није ни одбацио — изјашњавајући се за јавну дискусију између социјалиста и комуниста о свим питањима. Чак и овакав компромис мора обрадо вати све пријатеље демократије и социјализма У Француској, јер говори 0 озбиљном померању Сопија> листичке партије ка повим · путевима на којима инси· стира данас француска рад ' ничка класа и демократска јавност. И поред преокупираности
_ увутрашњом оријентацијом ОИ лг 3
-ОВЕТ У БРОЈНАМА —
жх ПРЕМА западнонемачким подацима, између средине 1960. и средине 1962. године цена радне снаге по запосленом ли пу у овој земљи порасла је за 50 одсто више него у Француској, ско ро троструко више него у Британији л петостру ко више него у САД.
СОВЈЕТСКА трговачка морнарица повећала се два и по пута за с последњих 10 година. Ис-
"товремено брзина бродо ва _ трговачке флоте СССР повећала се за 33 одсто.
У ЗЕМЉАМА чланицама ЗЕТ прошле године је утрошено свега 42.000 кратких стона никла (кратка тона = 907,18 ки лограма). Потрошња У Јапану, Канади и Швед ској није премашила по 20.000 тона.
с 75» ==
ЧЛАНЦИ КОМЕНТАРИ! ЖИНФОРМАЦИЈЕ ФБЕЛЕШКЕ' =4Л
КОНГРЕС СФИО
и „модернизацијом“ стран-
ке, конгрес СФИО је нашао.
времена да дефинише и своје ставове према неким актуелним питањима спољне политике. Француско-не мачки војни уговор је тако дошао у први план и фран цуски социјалисти су га оценили не само као некори сног за односе између Фран цуске и Западне Немачке него и као опасног за изградњу јединствене Европе.
Овакав став заслужује пажњу. Заступају га мање више све социјалдемократске странке у Западној Европи (осим немачких соци јалдемократа) као и сви ми рољубиви и прогресивни по крети у свету. Посебна вој на сарадња између Францу ске и Западне Немачке и заједнички напори на наоружавању, укључујући и нуклеарна оружја, све више се третира на међународном плану као једна од главних сметњи безбедности и миру у Европи.
Франпуски — социјалисти су посебно изразили забри нутост због „тапкања у месту“ у односима између Истока и Запада а одсуство напретка у разоружању приписују и одсуству иницијативе њспадне дипломатије, Конгрес се изјаснио за разговоре са Совјетским Савезом, за систематско и отворено тражење могућности за споразум о Немачкој, Берлину, европској без бедности и разоружању, као и за развој активне политике привредне и култур не размене између Истока, и Запада.
Занимљиво је да се и дру ге сопијалдемократске пар тије Запада све одлучније изјашњавају за овакве ставове. Поред скандинавских партија, у последње време гласни поборнипи ових ста вова су и белгијски соција листи као и британски лабуристи. Овакви ставови мо гу имати велики позитивни ефекат на даљи развој меЂунаћодних односа уколико их социјалдемократске партије Запада буду одлуч по заступале. Тиме ће бити озбиљно пољуљана платформа хладног рата, са које још и данас делују конзервативне (снате у Западној Европи које ој воју по литичку доминацију могу ла захвале понајвише рани јој солидарности сопијалде мократских партија. Не може бити никакве сумње у то да би позитивна и конструктивна међународна по литика споразумевања нам шла на широку подршку западноевропске јавности.
ВБ. ТЕСЛИЋ
Припреме за изборе у Аргентини
Буенос Аирес, 3. јуна (АФТ)
У Аргентини се одвијају живе припреме за предстојеће председничке изборе који су заказани за 7. јули ове године, Данас се у Кор дови одржава ванредна кон ференција Аргентинске ра дикалне уније, странке бив шег председника Фрондизи ја, на којој треба да се одлучи да ли ће ова странка подржавати · кандидатуру Солано Лиме за председни ка Аргентине или ће као свог кандидата истаћи гене ралног секретара странке Оскара Алендеа.
БОРБА
„а
ЧЛАНКЕ КОМЕНТАРИ |ИПФОРМАЦИЈЕЗИБЕЛЕМКЕ мл АМЕР ИЧКО-БРИТАНСКИ ОДНОСИ
Миенја адмирала Рикетса ·
И оно тито СЛЕДИ У АТЛАНТСКОЈ ЗБРЦИ ОКО НУКАРАРНОГ ВАОРУЖАЊА
· (Од сталног дописника, „Борбе“)
, Лондон, јуна Амерички адмирал Клод Рикетс, заменик шефа поморских операција у Вашингтону. покушаће од уторка, заједно с дванаестак стручних помоћника и саветника с којима је пошао у Лондон, да убеди резерви сани британски Адмиралитет у то да план Беле куће о мултилатералним нуклеар ним снагама Атлантског пак то није тако рђава" ствар да се Британија не би могла придружити.
Рикетс је војник и он ће се бавити војним аспектом проблема на који и Лондон јавно и званично ставља те жиште, мада је суштина спо ра сасвим политичке приро де. „
Макмиланова влада зазире од политичких имплика ција пре свега унутар атлан теког савеза, у коме би амерички план с мултилатералним атомским јединица ма могао лако значити поче так дефинитивног краја британских аспирација на посебан положај међу савез ницима. заснован на оном бар привидном поседовању властитог нуклеарног оруж ја и на праву да се буде тре ћи од три члана атомског клуба.
+
Шта је мултилатерално Америчка је замисао да се образује једна флота од 25 површинских бродова ко ји би били наоружани раке тама типа „поларис“ а има ли би мешовиту посаду из разних атлантских земаља. Команда би такође била ме шовита, али под контролом САД које би једине имале право вета на одлуке о деј ству такве флоте. Бродови би, можда, пловили под заставом атлантског савеза што је. међутим. проблем своје врсте с тачке гледишта међународног поморског права, али Тедан од споредних У мноштву много крупнијих. Изградња такве флоте тре
брлоуби -да стаје око, 1,800 4 'стерлинта | казало да Бела кућа види
4
милиона фунти
~ 147
| ланац база имао своје негативно место и улогу у свим фазама хладног рата.
Тим видом проблема Бри танија се тренутнмо много мање бави.
Макмиланову владу забри њавају заправо, у првом ре ду, последице које би се осетиле у читавом њеном вој но-политичком и међународ но-политичком унутаратлан тсеком планирању, чија је по лазна тачка претпоставка
паду с властитим нуклеарним наоружањем. Британска влада је стога за сваки амерички програм усмерен на то да спречи Француску. Западну Немач ку или неког другог члана атлантског савеза да створи своје атомско наоружање, ма било још безначајније од британског, које је и само више теоријског каракте ра. Невоља, је, међутим, с Ва шингтоном У томе што у развоју његових концепција о односима између САД и осталих атлантских земаља није, очигледно, за Бри танију резервисано никакво посебно место. Последњих седам-осам ме
| мовилше се махова по-
— према последњим проце-|у Атлантском пакту савез нама. Да ли би то били тр- | једне апсолутно војно и поговачки бродови, адаптира-| литички водеће силе, САД, ни за ношење и лансирање|џи других чланова, међусоб „полариса“, као што је ори- | но изједначених у некој вр
гинална _ америчка предвиђала. или можда неки специјално грађени што наговештавају неке ско рије вести — засад је тако ђе нејасно. У сваком случа ју део трошкова око ствара ња такве флоте морали би сносити сви савезници који би се придружили. Од Бри таније се, изгледа, тражи да покрије једну десетину издатака, а и да базе за те бродове да на својим обала ма, вероватно североисточним. Атлантски савезници не би могли ништа повући из заједничке флоте. која би крстарила водама уз обале чланова пакта у Европи од скандинавских све до турских.
То би, наравно, био новелемент погоршавања међународних односа, додат 0ном лосадашњем — систему америчких сувоземних база окренутих према совјетској државној територији. Тај је
а ПРЕ ТЕ НЕ а ИН АЕ не вани зими но нв аи амин под РУШЕВИНАМА
У главном граду Португалије догодила. се 28. маја тешка несрећа, у којој
су 52 лица тогимуља а 38 повређено. До цесреће. је д омице у лисабонској железничкој станици изненада сру су се ту затекли. Катастрофа се догодила непосредно после
У станљиц),
ошло када се плафок чека-
шио на тутпике који уласка једног воза
Доносимо симмак направљен сутрадан на месту трагичног догађаја: еките
за спасавање рашмаишћавају рушевине, трагајући за мртвим
а ч рањенима,
идеја | сти улоге млађих партнера.
Целокупна политика Атлан тског пакта и његов војни потенцијал били би, у крајњој линији, под контролом Вашингтона.
Сумњу неку у такве тенденције нису могли оставити за собом држање САД у двема кризама, око Кубе и у Катанги, па одузимање ра кете „скајболт“ Британији, бахамски Кенедијеви разго
да Британија остане, поред САД, једина земља на За-
(Викијева карикатура у лондонском „Ивнинг стандарду“)
вори с Макмиланом крајем прошле године, новогодишња спољнополитичка разми шљања америчког председника, поједине фазе преговора о разоружању, компли кације око новог сусрета Макмилан — Кенеди до кога је британској влади веома стало и срдачан пријем приређен лабуристичком ше фу Вилсону, који не тражи самостално нуклеарно наоружање, у Белој кући.
Остварити такво стање од носа у Атлантском пакту није, у неком дефинитивни јем виду, лака ствар.
Формула о мултинационалном Идеја с мултилатералним атомским снагама требало је да послужи томе тако што би формално као уводила и остале атлантске савезнике у посао око барата ња нуклеарним оружјем унутар пакта и под строгом контролом САД, при чему се надало да ће им се временом смањити апетит за властитим.
У првом реду се то тицало Француске и Западне Не мачке, али у перспективи и Британије, којој је у међу-
"времену обећана помоћ у из
традњи безначајне и опет само теоријски самосталне џепне флоте од четири-пет атомских подморница са „поларисом“, Учињен јој је и уступак у виду пристанка на њену формулу о мултинационалним атлантским снагама у које би требало да уђе неколико америчких подморница и ваздухопловни ефективи западноевропских земаља с авионима спо собним за ношење нуклеарног оружја. Из таквих зајед ничких, међусавезничких, снага поједине земље би на челно могле да повуку свој удео У изузетним, практич-
но иначе апстрактним, слу чајевима. Е Формулу о мултинацио-~
налним снагама Британија је била смислила да би парирала америчкој идеји о мултилатералним, да би је скинула с дневног реда. У шта се уочи министарског атлантског састанка у Отави, прошлог месеца, топло надала, да би се убрзо затим разесларала.
САД шаљу сада адмирала Рикетса ла војно-техничком документацијом изврши поново притисак — на британски Адмиралитет. По сле тога, буде ли било потребно, доћи ће на ред политичко уверавање, које би ла ко могло личити на репризу прошлодецембарског бахамског, које је Британију ста јало не само ракете „скајболт“ за већ увелико изграђене ескадриле специјалних бомбардера, него и, добрим делом, уласка у ЗЕТ.
Поред својих дугорочнијих циљева у регулисању међуатлантских односа, САД имају сада и један по себан разлог да буду упорне: од свих савезника, за њи хове се идеје одушевио само Бон, при чему је ставио до знања да неће одустајати ни од планова да с Фран пуском створи и своје властито. или француско-запад нонемачко, нуклеарно наоружање, користећи се при том још и ракетама „першинг“ које набавља у САД.
САД имају своје разлоге али и своје адуте за разговоре. На Бахамима држале су У руци „скајболт“ који је тада био основа британских планова о стварању властите нуклеарне силе. Сада је то „поларис“, који такође треба да дође из Америке, за малену флоту
подморница предвиђену да заплови Тек седамдесетих година Благоје ЛАЗИЋ
Страна, 8.
Писмо из Капра
Повећан скептицизам у Каиру према остварењу Декларације о тројној федерацији. — Учвршћење веза између
Каира и Алжира значајна
чињеница у контексту за-
оштравања на арапском истоку
(Од сталног допмсника „Борбе“)
: Каиро, јуна
После Адис Абебе дошла је друга етапа државне по сете алжирског премијера Бен Беле Уједињеној Арапској Републици. Пошто је пре заједничког одласка У Адис Абебу водио са председником Насером у Каиру дводневне разговоре и присуствовао дочеку војних јединица које су се вратиле из Јемена, премијер Бен Бе ла је и после Конференције шефова држава и влада независних афричких з3емаља продужио посету Египту. |
У очекивању двојице лидера — свог председника и алжирског премијера — етипатска јавност била је обавештена да ће у то вре ме доћи из Багдада У Каиро и председник Ареф. Радио Алжир је јавио да ће се у Каиру одржати састанак лидера УАР, Алжира, Ирака и Сирије, то јест да ће и председник Националног савета сиријске револуције стићи
тада из Дамаска.
Политички посматрачи. како домаћи тако и страни коментатори, били су спрем ни да у томе виде нов напор за стишавање разлика и сукоба између земаља потписница Каирске декла- | рације од 17. априла о ства рању, нове УАР. Бен Белаи његова земља уживају такав престиж у целом арапском свету, да вест о суделовању алжирског премијера на евентуалном састанку Насер— Ареф — Атаси није никога чудила, иако је Алжир ван круга "учесника федералистичких настојања на арапском истоку. Многима је ова информација, шта више, изгледа као наговештај непосреднијег деловања Алжира у отклањању опш тепризнате опасности коју носи даље заоштравање од носа између странке БААС и такозваног „насеризма“ у овом делу света.
Међутим, у Ираку је дошло до новог таласа хапше ња, што је званично образложено откривањем завере
за извођење новог пуча и убиство главних носилаца садашњег режима. У каирској штампи и на радију тим поводом су се најпре само преносиле информаци је и саопштења багдадских извора. Кад је постало јасно да од Арефове посете Ка иру за сада нема ништа (ни је јасно речено ко је и заш то отказао то путовање) и да се међу ухапшеним и прогоњеним Ирачанима налазе и најистакнутији унио нисти који не припадају БААС-у, каирски листови су почели изражавати сум- | њу у веродостојност верзије о припреманом удару у Багдаду. Данас се овде от-
ворено говори, а и пише, да је та верзија само изговор. за почетак физичког обрачунавања са онима који у Ираку ометају монопол пар тије БААС у управљању зе | мљом. Другим речима, по. широком уверењу у Каиру, _ Багдад сада, после сличних _ догађаја у Сирији, изводи. у сопственој режији други чин баасовског обрачуна са домаћим „насеризмом“.
То је довело до практичног демантовања оне вести Радио Алжира, коју је пренела и египатска штампа, а по којој је у Каиру био за-. казан четворни састанак во дећих личности земаља пла ниране тројне федерације и Алжира. Или можда је тач није рећи да ло остварења те,комбинације није дошло.
Скептицизам који у египатском главном граду прео владава последњих недеља кад се говори о изгледима за остварење Декларације о федерацији овим ,је само по већан.
Посета премијера Бен Бе ле, иако завршена коминикеом (6ез спектакуларних конкретних закључака, учврстила је несумњиво ионако јаке везе које спајају Ка иро и Алжир што има несумњиву вредност и у кон тексту сукоба на арапском истоку.
М. МИЛЕНКОВИЋ
ДАНАС ПОЧИЊЕ ЗАСЕДАЊЕ ЗАПАДНОЕВРОПСНЕ УНИЈЕ У ПАРИЗУ
Париз, 3. јуна (Танјуту
У Паризу сутра почиње заседање Западноевропске уније. организације која окупља представнике земаља Заједничког европског тржишта и Велике Британије. На том ће састанку, како се може закључити на основу објављених материјала и ре аговања париских обавештених кругова. бити извршен нов притисак на Француску с намером да се уклони отпор пријему Велике Британије у ЗЕТ.
Осим тога. француски парт нери у овој организацији тражиће од Париза да се придржава обавеза које чла нице Уније имају у погледу производње атомског оружја. ФРранцуска је. не само почела да производи то оружје без тражења сагласности Уније него је одбијала — да сада да ратификује и конвенцију о стварању агенције Уније за контролу оружја.
У дебати о политичким пи тањима ове организације, највише пажње привлачи ли скусија која ће се прекосутра водити о предлогу „уговора о политичкој и војној сарадњи европске седморице“. Овим предлогом предви ђају се између осталог. редовни састанци шефова држава и влада, министара иностраних послова и министа ра одбране, кад и стварање једне европске политичке
комисије.
Писмо из Њу
Делхија
КАТАСТРОФА НАД БЕНТАЛСКИМ ЗАЛИВОМ
(Од сталног дописника „Борбе“) у Њу Делхи, јуна
Неколико дана пошто је катастрофалеи циклон про хујао над обалама Источног Пакистана тачан број жртава још није познат. Због поплаве које су уследиле разорном ветру, спасилачке екипе нису успеле да се пробију у све погођене | крајеве. Последњи званични пакистански подаци говоре о преко 22 хиљаде по гинулих, али постоји боја закз да се број жртава пење и до педесет хиљада.
Око 300 хиљада људи 0стало је без крова над гла вом, а материјална штета се цени на милионе долара. Још, међутим, није позната ситуација на свим при обалним острвима која су такође погођена циклоном. У индијској граничној обла сти Трипура, коју је закачио крајичак ваздушног вртлога, погинуло је десетак а рањено око 500 људи. У Бурми је поплавље но неколико села.
Према извештајима очеви даца који су се вратили из области погођених катастрофом, предео пружа стра вичну слику. Има крајева у којима није остало ни једне куће, ни једног дрве та. Вода која је прва два дана у Читагонгу, великом лучком граду Источног Па кистана, достизала и до три метра полако се повла
] војне јединице чине натчо-
вечанске напоре да евакуи шу преживеле и пруже по моћ рањевмима. Председник Ајуб Кан и сам је посетио место катастрофе. Пакистанска Народна скупштина је распуштена и посланици су отишли у пострадале области.
Једањ од најстрашнијих
По свему судећи, циклон који је прохујао над Источним Пакистаном један је од најстравичнијих _ који се памте у овој области на коју циклони са ужасавајућом систематичношћу налећу сва ког лета између априла и но вембра
У анализи индијске метеоролошке службе као лосад најкатастрофалнији остао је забележен циклон који је околину Калкуте погодио 16. октобра 1942. године. По званичним подацима. око 15.000 људи је погинуло том приликом и око 60.000 грла стоке је уништено. Када се. коначно, | саберу све последице садашњег урагана над Источним Пакистаном. овај жалосни циклонски рекорд по _ свој прилици биће премашен.
Кровови као да су од хартије
„Око десет часова увече чу ли смо потмулу буку из прав ца залива. Један сат доцније циклон је ударио са заслепљујућим бесом. Кровови су летели као да су од хартије. У паници људи су се на улицама скупљали у гомиле држећи један другог. Струје је нестало и из непровидне помр
чи и за собом оставља јези, чине чуласу се избезумљена
ву слику пустоши и рушевина. Спасилачке екипе и
запомагања, Тако је то трајало до 4 и 30 изјутра“, при-
ча један од очевидаца из Читагонга.
Дописник једног пакистанског листа, који се нашао на месту катастрофе, овако описује догађај: „Небо је било прекривено црним облацима. Око подне почела је кишта, праћена ветром који је носио облаке прашине. Током послеподнева ветар се претворио У олују. Циклон је по чео око десет увече праћен злослутном тутњавом из залива. Ветар је грмео као да пуцају стотине топова, Изгледало је као да је почео смак света. Релипиозни су подигли руке према небу. Скоро осам часова ветар је разбијао град. дувајући брзином од преко 170 километара“. Велики 6р0] људи погинуо је од првог налета под руше
____________|_______________________________________________________________---
'
После једне непогоде у Даки, Источни Пакистан људи спасавају имовину из поплављених кућа
винама зграда. Други су бежали на улице, али их је ту дочекала киша „шрапнела“ — цигала. _ црепова и греда које су летеле са порушених кућа брзином топовске танади. Највећи број страдао је, ипак. У морским таласима. чи ја је висина достизала и пре ко десет метара. које је циклон вукао за собом километрима далеко на обалу. Око хиљаду рибара, чији су бродићи били укотвљени крај обале, нестало је у таласима. Река Карнафули се излила и поплавила села на својим обалама. Према извештају јед ног пакистанског дописника. око 500 људи се удавило само у градићу Кокс Базар. око 200 у једном од оближњих села.
После осам часова разатања и убијања, циклон _ над
; | Источним Пакистаном изгу-
био је снагу и смирио се. Најгоре за људе у опустоше ној области је прошло. Али не све.
Тела погинулих људи и угинулих животиња још се налазе под рушевинама или пливају на води. Њихово ра спадање под врелим тропским сунцем прети да изазове заразе и епидемије. Пакистанска влада упутила је У по- | страдале крајеве све расположиве војне и цивилне авионе. хеликоптере и камионе. Њима предстоји џиновски посао јер треба евакуисати на десетине хиљада најугроженијих. Усеви су уништени на огромном пространству. и поред скровишта мораће да се обезбеди и храна за многе хиљаде људи. Биће потребна ванредна средства да се поново оспособе уништени путеви, лучка постројења, теле комуникације. ·
Подмукао непријатељ
Милиони људи који живе у циклонској зони дуж обала Бенгалског залива ових дана са страхом гледају у не бо. Позната је зла ћул цикло на да нападају у серијама.
Циклони нападају подмукло и изненада, и од њих се не може побећи. Свака олуја чи ја брзина прелази километара на час за сељаке који живе у Бенгалу пред ставља животну опасност. Њи хове глинене куће не могу да издрже такве налете стихије. Другде где је животни стандард виши и где људи жи ве У чвршћим и отпорнијим кућама _ последице ураганских ветрова обично нису тако катастрофалне.
Душан СИМИЋ
| НЕОДРЖАНИ САСТАНАН