Borba, 04. 06. 1963., str. 4
|
о -
ват титина изи =
· званог месног
Страна 4.
БОРЋА __
ПОГЛЕДИ И
МИШЉЕЊА
ШТА ЈЕ
_Протекле године забележили смо велике промене У организацији трговине детаљистичке и гросистич5 унутрашње и спољне. зила је то година испитива ња, да ли је трговина већ постала довољно акумулаг и слободна ла саму себе развија или је још привесак привреде који, ра ди одржавања животног Дино. треба помагати
привредним и буџетским
средствима.
- Примењено је више мера, које су имале утицаја на ор ганизацију и развој тргови не, изко многе нису биле у смерене ка истом циљу. по кренуте и разним тенденци јама ван трговине. Данас можемо рећи да, на пример. порез на промет није у малопродаји одиграо улогу ре гулатора тржишта, већ је због шаблонске примене био само фискални инстру мент за захватање буџетских прихода. Ни административно држање пена, пре свега са прописаном просечном маржом, није у пуној мери одиграло жеље
ну улогу.
__У међувремену се развии интензивна активност Мар и извав колектива 34 спровођење интеграције и побољшање материјалног положаја трговине. У насто јању да обнове регистрацију. многе спољнотртовинске организације биле су присиљене на таква удруживања која су више штет на него корисна. Преплитање свих тих фактора, економских и неекономских, леловало је веома несклад но, а често и у супротним правцима. Зато интеграција У прошлој години није дала очекиване резултате. Какав је њен биланс7 Не можемо га, наравно, изразити само бројкама, јер би такав приказ био једностран. У почетку 1962. године. на пример. љубљански срез је имао 102 организаци је које су се бавиле продајом на мало или комбинова но са продајом на велико. Крајем године било их је само 75. Бројчано. дакле, по вољанп биланс. Трговинске организапије су постале ве
> концентрисана су сред-»' ства и створене боље могућ
1 за развој. Али, када је погледа мало боље види се да се то удруживање У највећој мери задржало У одређеним локалним оквирима што је довело до тако или општинског монополизма. Мало бриге посвећивано је преплитању мреже ради осигу рања одговарајуће конкуренције. У
- (Наставак са 1. стране)
је често и због тога што се ради само у једној — смени. Приличан број радних — часова губи се и услед разних прекида и застоја, као последице слабе организације рада. Зато је потребно. где тод је то могућно, прећи на две. односно три смене. и заузети се за побољшање ор ганизације рада. Потребно је ласеми у том погледу организапије више користе научноистраживачким радом,
Улога стручних кадрова при преласку на скраћену радну недељу
Ако се мере за прелазак на скраћену ралну недељу не буду заснивале на резул татима научноистраживачког рада. не може се ни замислити с да ћемо то моћи спровести у широком _ обиму и тиме искористити
ДОНЕЛА
ИНТЕГРАЦИЈА | У ТРГОВИНИ
Од 27 општина у љубљан ском срезу само их је 11 ко је заиста имају услова за конкуренцију. У девет општина преплитање мреже је незнатно, а конкуренција привидна. У седам осталих комуна поједина предузећа имају пун монополизам и послују без икакве конкуренције. Шта је довело до монополистичког положаја поједи них предузећа7 Један од уз рока је у томе што су носиопи удруживања трговине били народни одбори оп штина, који најчешће нису гледали преко својих међа, већ су у локалном затвара-, њу трговине тражили одређену материјалну корист, а често само престиж.
Дубљи узроци су, међутим . ипак економске природе. Поред осталог, то је прописивање детаљистичке марже независно од тога да ли су предузећа набављала робу директно од произвођача или гросиста. Због ове мере предузећа ни су била заинтересована за специјализацију нити за приближавање — производњи. Друго, трошкови „сваш тарске“ трговине нижи су на ужем него на ширем по | дручју. што је стимулирало предузећа на стварање мре же што ближе своме седишту. Треће, и поред ограни чавања цена могуће је наћи читав низ артикала који имају добру прођу. За трговину, која има монополисти чки положај, то значи одре ђени бонитет који се касни је изражава у већем дохотку. Четврто, на руководећим местима у трговини је мало стручних кадрова спо собних за организацију модерне, специјализоване тр говинске мреже. Због тога се најчешће стварају класичне организације са тралиционалном мрежом, а раз вој се ређе усмерева према савременим захтевима.
Треба имати у виду и то да трговина, на пример, на подручју љубљанског среза, иако постиже просечну раз лику у цени од 25 одсто. ти ме не остварује довољно
не и њене интеграције потребно је детаљније изучити економске моменте који делују на њен даљи развој. Неопходно је, такође, ускла Ђивати разне мере са деловањем тих економских фак тора.
Стане ФЕЛЕ, председник Привредне коморе љубљанског среза
_ ТОВОР БОРИСА КРАЈГЕРА
скраћеног радног времена неодвојиво везан за спровођење све стимулативнијих ме тода унутрашње расподеле. То ће бити нарочито значајно и зато што ће тај про цес подстицати на рационал нији рад запослених и отварати могућности за упошљавање нове радне снаге, Увођење радне недеље од 42 часа даће и свој допринос инвестиционој политици. тиме што ће подупирати усмеравање средстава У најрационалнија и најефикасни ја улагања. то јест у модернизацију и специјализацију постојећих капапитета. Истовремено. то ће значити и нови подстрек за знатно ширу сарадњу и повезивање радних организација у процесу
интеграције јер интеграци ја значи. пре света. већу продуктивност.
У наставку говора Борис Крајгер је рекао да мариборски срез као један од ин
смотућности за повећање "пролуктивности рада и рапионализапију привређивања. С друге стране не
оже се очекивати да на задном месту у радном про "пцесу. постигнемо озбиљне и "трајне резултате од занатсско оријентисаних рутинера. "Одлучујуће резултате може"мо онекивати од стручних „кадрова — организатора. ко и су лично високо антажо_вани и способни ла откри"вају нове квалитете при"вређивања и заузимају се за њихову примену. Да би посститли такво ангажовање о_вих калрова. потребно их је стимулисати награђивањем "према раду према успесима Ти значају тих успеха
За повећање продуктивноТети рада од битнот су знаочаја и стимулативни методи унутрашње расподеле у рад „вим организацијама. У прошлој години. из _ познатих разлога. дошло је до стагна -није развоја тих метода а Зи сада стање још није сасвим задовољавајуће јер се "појављују разне препреке. плафонирања. итл. што вожи ка уравниловпи Стога је јасно да је процес увођења
лустријски најразвијенијих центара у земљи заузима значајно место и у пољопривредној производњи Словеније. Такав положај захте ва од овот среза да посвети потребну пажњу и пољопри вреди. где су проблеми про изводње продуктивности и рапионалног · привређивања. веома актуелни и не могу се решавати једностравим мерама него једино на основу ширења друштвеног сектора. То лаје знатне могућности за бржу – промену структуре становништва. Истрајним развијањем производне кооперације са индивидуалним произвођачима омогућиће се да се савлада“ ју структурални проблеми ко ји се појављује заостајањем пољопривредне производње. Мере предузете.прошле годи не већ су дале добре резул тате, како у повећању про изводње. тако и у организашионом повезивању пољопривредних организаџија са великим потрошачким – центрима. Нарочито је значвајна акција уговарања — производње поврћа. при чему закључени уговори и засејане површине показују да
_ ПОВИ ПРЕДСЕДНИЦИ _ општинских СКУПШТИНА
ОПШТИНЕ У ЦРНОЈ ГОРИ
Титоград, 3. јуна
Данас су у Црној Гори на првим седницама општинских скупштина изабрани председници општина и председници општинских већа и већа радних заједница.
За председнике општинских скупштина изабрани су:
ЦЕТИЊЕ: Јово Никиновић. бивши секретар Општинског комитета у Цетињу.
БАР: Митар Сјеклоћа (1929), досадашњи потпредседник НОО.
==
БИЈЕЛО ПОЉЕ; Вукоман Ћировић (1927). досадашњи секретар ок скК.
ЂУДВА: Урош Земовић (1929), досадашњи предселник НОО.
ДАНИЛОВГРАД: Радисав Распоповић (1913), досадашњи пред седник НОО.
ЖАБЉАК: Ратко Жугић (1923), досадашњи председник ноо.
ИВАНГРАД: Момчило Цемовић (1928), досадашњи председник ноо.
КОЛАШИН: Периша Ћорић И, досадашњи председник ноо.
КОТОР: (1921), ноо,
Јован Вујадиновић досадашњи председник
МОЈКОВАЦ: Бранко Смоловић (1925), досадашњи председник НОО.
НИКШИЋ: Велизар Перуновић (1922), досадашњи председник НОО.
ПЛАВ: Новица Филиповић еј досадашњи председник
ПЛУЖИНЕ: Јеремија Варезић ај: досадашњи председник
ПЛЕВЉА: Милутин Тањевић со досадашњи председник
РОЖАЈ: Амир Реџовић (1921), досадашњи директор шумскоиндустријског предузећа Горњи Ибар.
ТИВАТ: Даро Петковић (1918), досадашњи председник НОО.
ТИТОГРАД: Александар Ра девић, досадашњи секретар Изврштног већа Црне Горе.
ШАВНИК: Никола Шушић, досадашњи секретар ОК СК.
УЛЦИЊ: Андрија Петрићевић (1919), досадашњи председник НОО.
ХЕРЦЕГ-НОВИ: Стево Драшковић (1922), досадашњи председник Ноо.
ОПШТИНЕ У СЛОВЕНИЈИ
Љубљана, 3. јуна На првим седницама нових општинских скупштина у 62 комуне у Словенији изабрано је 290 одборника за нове ску пштине четири словеначка среза. За већа Савезне скупштине изабрано је 50 послани ка. а за Републичко веће Ре публичке скутпштине 120, и за четири самоуправна већа републичке скупштине по 70 посланика. 5 За председнике ових општинских скупштина изабра
ни су: АЈДОВШЧИНА: ' Миро Брепељ (1927), правник, досадаш-
њи директор предузећа „Млинотест“. БРЕЖИЦЕ: Милан Шепетавц (1919), досадашњи председник
ноо.
ЦЕЉЕ: Марјан Цакар (0921), досадашњи директор предузећа „Ковинотехна“.
ПЕРКНИЦА: Франц Кавчич (1924), досадашњи председник ноо, а
ЧРНОМЕЈБЕ: Инж. Радо Дворшак (1930), досадашњи службеник земљорадничке задруте.
ДОМЖАЛЕ: Јоже Погачник (1916), досадашњи директор фа брике алата „Вата“ у Виру.
ДРАВОГРАД: Франц Кандуч (1933), текстилни техничар, досадашњи председник НОО.
ТОРЊА РАДГОНА: – Марија Левар (1915), стручна учитељица, досадашњи _ председник ноо.
ИДРИЈА: Јанез Доленц (1923), техничар, досад запослен У предузећу „Зидар“.
ИЛИРСКА БИСТРИЦА: инж. Иван Куковец (1930), агроном, досадашњи председник НОО.
ИЗОЛА: Виктор Коренчан (1930), машински техничар У предузећу „Механотехника“,
ЈЕСЕНИЦЕ: Лудвиг Сламник (1983), грађевински техничар, досадашњи директор предузећа „Сава“,
КАМНИК: Франце Видервол (1714), досадашњи председник
ноо. КОЧЕВЈЕ: Драго Бенчина (1927), економист, досадашњи
председник ноо.
Републичкој привредној –ко-
Ма УБЉАНА — ВИЧ — РУДник: инж. Славко Јаковчич (1925), досадашњи секретар ок ска.
ЉУТОМИР: Франц Рајнер (1930), пољопривредни техничар, досадашњи секретар ок СКЈ.
ЛОГАТЕЦ: Отмар Облак 1927), марски техничар.
о МАРИБОР — ЦЕНТАР: Мир-
ко Жлендер (1925), правник до садашњи председник ноо.
МАРИБОР — ТАБОР: Тоне Добрајц (1917), досадашњи пред седник ноо.
МАРИБОР — ТЕЗНО: Сречко Јежовник (1920), металац, доса дашњи председник ноо.
МЕТЛИКА: Франц Врвишчар (192, досадашњи председник ноо. р
МОЗИРЈЕ: инж. Бранко Кор бер (1926), шумарски инжењер досадашњи председник ноо.
· МУРСКА СОБОТА: Јанез Ланшчак (1827), досадашњи пре дседник НОО.
НОВА ГОРИЦА: Јошко Штру кељ (1925), адвокат.
ново МЕСТО: Сергеј Торжевскиј (1931), досадашњи пре дседник НОО,
ОРМОЖ: Матија Пајнкихар (1920), досадашњи председник ноо.
ГИРАН: Јанез Мајник (1922), службеник У предузећу Спло шна пловба.
ПОСТОЈНА: (1924), економист, председник НОО.
ПТУЈ: Лојзка Стропник (1921), досадашњи председник ноо.
РАДЉЕ: Силво Ласник (1925), досадашњи председник ноо.
РАДОВЉИЦА: ФРАНЦ ЈЕРЕ (1921), досадашњи председник ноо.
РАВНЕ НА КОРОШКЕМ: ФРАНЦ ФАЛЕ (1921), досадашњи председник ноо.
Адолф Гержељ досадашњи
РИБНИЦА: ФРАНЦ илп, (1933), техничар. _ досадашњи председник НОО.
СЕВНИЦА:; ЈОЖЕ КНЕЗ
(1921), рудар. досадашњи пред-
седник НОО.
СЕЖАНА: СТАНЕ ЛАВРЕНчич (1925), досадашњи директор предузећа „Крас-опрема“
СЛОВЕНСКА БИСТРИЦА: ФРАНЦ ЛЕДИНЕК (1981), шуммарски техничар. досадашњи службеник у задрузи.
СЛОВЕЊГРАДЕЦ: инж. ФРАНЦ (РАЗДЕВШЕК (1928), пгтумарски инжењер, досадашњи председник НОО.
СЛОВЕНСКЕ КОЊИЦЕ: инж. АДОЛФ ТАВЧАР, (1929), агро158 досадашњи · председник
о.
Са седнице сарајевске општине Центар
ће тржиште бити добро снабдевено овим производима. Марибор као индустријски центар. нагласио је Крајгер. имаће и све значајнију Улогу као високошколски цен тар. За бржи развој индустрије овог подручја од бит нот је значаја и концентрација стручних кадрова. од којих се очекује да.' пре свега. на младу генерацију пренесу најнапредније идеје за модернизацију. за стално повећавање продуктивности оада. смело наступање на иностраним тржиштима. против сваке затворености у уске територијалне границе и за развијање социјалистич ких друштвених односа. Очекује се пре свега да ови кадрови буду носиопи широ ког повезивања и сарадње У југословенској привреди. а нарочито на подручју помоћи мање развијеним крајевима, где таква сарадња може да одигра одлучујућу Улогу за бржи развој уопште — рекао. је на завршетку излатања Борис Крајгер.
Производи фабрике чарапа „Босна“ у Совјетском Савезу
и Судану
Колектив фабрике чарапа „Боса“ у Босанском Броду испоручиће ових да на у Совјетски Савез око 175.000 пари мушких синте тичких чарапа. До краја го дине биће испоручено у Су дан такође око 100.000 пари чарапа. Ф. Чч.
ДО КРАЈА ГОДИНЕ 400 НОВИХ СТАНОВА У КОПРИВНИЦИ
До краја ове године, у Ко привници ће се изградити 400 нових станова. Из Стам беног фонда средства за изградњу 86 ставова,» а индивидуалним корисницима 30 милиона динара
доделиће се
одобрено је
КОПАР: Душан Барбич (1927), виши грађевински техни чар, досадашњи начелник за инспекцијске службе у СНО.
КРАЊ: Мартин Кошир (1926), досадашњи председник НОО.
ЛАШКО: Љубо Зелич (1925), досадашњи председник НОО.
ЛЕНДАВА: Иван Хорват (1925), досадашњи председник ноо.
ЛЕНАРТ: Едо Зорко пољопривредни техничар, садашњи председник НОО.
ЛИТИЈА:
(1913), до-
(1919), досадашњи председник ноо. ЉУБЉАНА — БЕЖИГРАД:
Јоже Погачник (1927), досадашњи председник НОО.
ЉУБЉАНА ЦЕНТАР; инж. Драго Липич (1927), досадашњи председник НОО.
ЉУБЉАНА — МОСТЕ — ПОЉЕ: Владо Чрне (1922), досадашњи председник НОО.
ЉУБЉАНА — ШИШКА:; Миран Гослар (1928), досадашњи начелник Одсека за привредну сарадњу са иностранством У
У секретаријату СИВ за тр товину припрема се правилник о контроли квалитета свих врста свежег и прераЂеног воћа, поврћа и агрума, који бе заменити важеће стандарде ЈУС. За разлику од норми ЈУС, нови правилник биће прецизнији и свеобухватнији ми биће обавезан не само за привредне органи зације, него, под одређеним условима, и за индивидуалне произвођаче.
Нови правилник, мада нешто блажи од ЈУС, водиће рачуна о реалним могућности ма и материјално-техничким условима пољопривредних произвођача и трговине, Наиме, у промету свежег воћа и поврћа, где се не може захте вати апсолутна примена постављених норми, допуштаће се веће толеранције квалитета него што је то случај код ЈУС.
Правилник ће, међутим, би ти усаглашен са међународним нормама о контроли квалитета ових производа. То практично значи да ће посто јати само три класе свежег воћа или поврћа: екстра, прва и друга класа. Прве две примењивале Сл се у извозу,
| последња на домаћем тржи
шту, као што је то уобичаје-
Стане пунгерчар |
ТЕР ХЛАСТЕЦ (1922), пољопри вредни техничар, досадашњи председник НОО.
ШКОФЈА ЛОКА: МИЛАН 0ОСОВНИКАР (1928), досадашњи председник НОО.
ШМАРЈЕ ПРИ ЈЕЛШАХ: ЈОшко ЛОЈЕН (1927), досадашњи председник НОО. :
толмин: ФРАНЦ РУТАР (1917), досадашњи председник
ноо.
ТРЖИЧ: МИЛАН ОГРИС, (1824), досадашњи председник ноо.
-ВЕЛЕЊЕ: инж. ЛУДВИК МАЛИ (1919), рударски инжењер, досадашњи председник НОО.
ВИДЕМ КРШКО: инж. ФРАНЦ ДРАГАН (1930), машин ски инжењер у предузећу „це лулоза“.
ВРХНИКА: ФРАНЦ ШИРОК (1926), досадашњи председник ноо. | ЖАЛЕЦ: ТОНЕ ДЕЛАК (1927), досадашњи председник ноо.
ПРИПРЕМА СЕ ПРАВИЛНИН О КОНТРОЛИ НВАЛИТЕТА ВОЋА МИ ПОВРЋА
но и у другим произвођачким земљама.
Ускоро ће бити донет и пра вилник о контроли кафе, ча јева и зачина. Пре извесног времена објављени су, тако ђе, правилник 0 контроли квалитета масти, уља, шећера, меда и какао производа и правилник о контроли квалитета хлеба, житарица и кекса. (Танјуг)
Др Јоже Вилфан приредио пријем поводом завршетна танмичења дантилографа и стенографа
Љубљана, 3. јуна Поводом завршетка међународног и државног првенства у дактилографији и сте нографији, које је јуче завршено на Бледу, потпредседник Извршног већа Словени је др Јоже Вилфан приредио је данас по подне у Клубу на родних посланика у Љубљани пријем за стране делегате и најбоље такмичаре. Пријему је присуствовао и републички секретар за општу управу и буџет др Павле Розман, (Танјуг)
ЗАГРЕБ
Загреб, 3. јуна
Данас су У загребачком срезу изабрани председници општинских скупштина:
МЕДВЕШЋАК: Светозар Падров (1924), досадашњи председник ноо.
ЧРНОМЕРЕЦ: паревић (1920), ректор предузећа тон“,
ТРЕШЊЕВКА: Бранко Почекај (1928), досадашњи помоћник директора набавке У фабрици „Раде Кончар“.
ТРЊЕ: Милан _ Кнежевић (1924), досадашњи директор пре дузећа „Теоистраживање“.
ЈАСТРЕБАРСКО: Милан Коларић (1929), досадашњи секретар ок ск.
ДОЊА СТУБИЦА: Ивица Кошић (1934), досадашњи секретар СО ССРН.
ЗЛАТАР БИСТРИЦА: Драго Божић (1927), досадашњи председник ноо.
ДУГО СЕЛО: Иван Валентар (1926), досадашњи секретар ок ск. .
КРАПИНА: Мијо Павић (1926),
Стјепан Гашдосадашњи ди„Графокар- досадашњи председник ноо.
САМОЂОР: Мирко Штендл (1928), досадашњи потпредседник ноо.
Оточац, 3. јуна
„У Оточцу је данас почела прослава 20-годишњице Првог заседања ЗАВНОХ. "Тим, поводом „одржана _ је свечана седница,.нове Општинске скутиштине, на којој су за почасне грађане Оточца проглашеши чланови Иницијативног одбора ЗАВНОХ и чланови Изврш ног одбора Првог заседања ЗАВНОХ. За почасне грађа не изабрани су: др Владимир Бакарић, др Павле Гре горић, Јаков Блажевић, Влатка Бабић, Јела Бишча нић, Јурица Драушник, Ма ца Гржетић, др Младен И-
ШЕНТЈУР ПРИ ЦЕЉУ: ПЕ-!вековић, Ђока Јовановић,
Павле Крча, Вицко Крстуловић, Милка Куфрин, др Тојко Николиш, Ката Пеј-
новић, генерал армије Иваз,
Тошњак и генерал-пуковник Иван Рукавина.
Прослава 20-тодишњице ЗАВНОХ наставиће се У Оточцу у недељу 9. јуна великим народним · збором и другим манифестацијама и културпим и спортским приредбама,
(Танјуг)
У Загребу се довршава изградња исељеничног дома
Загреб, 3. јуна У Матици исељеника ХРрватске очекује се да ће највећи део радова на изградњи исељеничког дома у Загребу бити довршен до краја лета, кад ће се наставити с даљом изградњом неких мањих 06јеката ове једноставне друштвене институције у земљи. С обзиром на досадашњи темпо радова, може се претпоставити да ће пригодна све чаност отварања „дома бити одржана у оквиру прославе 29. новембра. ' Изграђен на основу најсавременијих _ архитектонских решења, нови исељенички дом имаће неколико укусно уређених просторија — дворану за предавања и салон за изложбе, затим просторије за смештај управе Матице и редакције Матичиних издања, штампарију, историј ско одељење са исељеничким музејом итд. У саставу дома налазиће се и репрезен тативна концертна дворана Народног одбора Загреба, у којој ће се одржавати повре мене културне приредбе, фол клорне вечери и друго. (Танјуг)
У ЉУБЉАНИ ПОЧЕО ТЕЧАЈ ШВЕДСНИХ СТРУЧЊАНА 0 ОБЛИНОВАЊУ И БОЈАМА
Љубљана, 3. јуна
На текстилном одељењу Фа култета за природне науке и технологију у Љубљани да-
Са конституисања скупштине скопске општине Кисела Вода
ЗАПРЕШИЋ: Петар Шкрлин (1929), досадашњи секретар ОК к
СЕСВЕТЕ: Албин Блашко (1936), досадашњи члан ОК СК.
ЗЕЛИНА: Љубомир Гуштек (1928), досадашњи секретар ОК СЕ;
ВЕЛИКА ГОРИЦА: Јурај Крижанић (1929), досадашњи члан Градског комитета СК.
ЦЕНТАР: Перо – Спливало (1920), досадашњи председник ноо.
ЗАБОК: Јосип Балија (1923), досадашњи председник НОО.
РЕМЕТИНЕЦ; Стјепан Кун-
дих (1924), досадашњи потпредседник ГСВ.
САРАЈЕВО
Сарајево, 3. јуна
На првим седницама нових општинских скутпштина градских општина у Сарајеву изабрани су јуче председници, органи скутиштина, одборници Градског већа и среске
скупштине и републички и савезни посланици.
За председнике општинских скушштина изабрани су:
САРАЈЕВО — ИЛИЏА: МИРко МОРА, лосадашњи секретар ок СК Илиџе.
САРАЈЕВО ВОГОШЋА: РАДЕ ЛАТИНОВИЋ: досадашњи председник НОО,
ПОЧЕЛА ПРОСЛАВА 20-ТОДИШЊИЦЕ ПРВОГ ЗАСЕДАЊА ЗАВНОХ __
Чланови Иницијативног одбора и Извршног одбора Првог заседања ; ЗАВНОХ проглашени за почасне грађане Оточца ___
нас је почео 14-дневни струч ни течај који већ трећу годину организује клуб архите ката „Боја и облик“. Циљ те чаја је да помогне домаћим креаторима у развоју облико вања стамбене и друге опре ме и да усаврше знање о бо јама произвођача текстила, потрошача и педагога.
Овај течај воде истакнути стручњаци шведског Удруже ња за индустријско обликова ње у Стокхолму проф. Геста Сандберг, архитекти Ерик Бе глунд и Ц. Г. Булоње и текстилни уметник Лена Ринтен сон.
За овогодишњи течај организован за две струке: обликовање стана и опреме и тек стила и моде, пријавило се 56 полазника. Највеће инте-
ДАО ЗА
ДОВОЉНО МЕСТА ЗА СВЕ ОСНОВЦЕ Горажде, јуна На недавном саветовању директора и управитеља средњих и основних школа са подручја општина Гора-
жде, Чајниче, Рудо, Вишеград и Рогатица, истакнуто је да ће сви учемици који ове године заврше осмораз редну основну школу моћи да наставе школовање у
средњим школама и школа |
ма ученика у привреди. На подручју ових пет општина, основну школу ће ове године завршити нешгто пре ко 800 ученика, а толико за право има и места у школама другог степена. А. Н.
ПОРАСТ ПРОИЗВОДЊЕ
У КОМУНИ ДИМИТРОВ5 ТРАД
Димитровград, јува
На седници Народног од-
бора општине констатова- |
но је да је за прва четири месеца ове године привреда у комуни знатно напре довала. Привредне организације пословале су далеко рентабилмије нето у истом периоду прошле године.
Знатно је порасла производња а и лични дохоци. тек,
ЕЛЕКТРИФИКАЦИЈА СЕЛА У БАРАЊИ Бели Манастир, јуна Према програму Народног одбора општине у Белом Манастиру, до краја године завршиће се електрификација свих села. на подручју ове комуне. Буџе том је предвиђено за ове сврхе 25 милиона дивара, док ће се остала средства дати из самодоприноса. Електрифицираће се села Торјанци, Ново Невесиње, Барањско Петрово Село, Нови Бездан и Штиљанови ћево.
САРАЈЕВО — Црнт КО ЛАГУМПЏИЈА, 227: ла председник нод,' САРАЈЕВО ~ Ново ЈЕВО: БОЖО РАКОЋ садашњи председ ИЋ,
СКОПЈЕ
На јучерашњим одборници нових од скупштина скопски За изабрали су нове ке општина.
За председнике отне скушштина у Скопју [ ИДАДИЈА: инж, = Е новски (1926), са У седник нод. зен де СААТ КУЛА: Ђорђи Ћољ. ски (1926), досадашњу пршит
ник Нноо. 3 КИСЕЛА ВОДА: Миле ки ровски. (1926), досадашњу | ректор Републичке дизљ- | за изградњу Ауто-пута брз и јединства. МАН КАЛЕ: Мехмед Шакиру (у досадашњи председник Нод. ,
Коле
ПЕТРОВАЦ: Томе ски, досадашњи пре ноо. >
ЂОРЧЕ ПЕТРОВ: јановски, досадашњи пр ник ноо. ~ и ни
ДРАЧЕВО; Ђоко Мун. досадашњи председник Нд
“ је 101 4 Па “
ресовање показали стилна индустрија и врху ти. Тако течај похађа || и» хитеката, а седам текстилних фабрика упутило 4 овај течај 19 својих кр ви пут учествуј
стрија покућства_ само једног а и три ја уопште нема предст ка. Занимљиво је да се за' чај пријавило и пет них уметника.
У оквиру течаја шведе стручњаци ће приредити два јавна предавања; 0 ш ском истраживању на ју стамбене опреме и о жњ ном избору боја, уз дет страције на манекениме,
ну
47
ПЕДЕСЕТ НОВИХ ЗАНА СКИХ РАДЊИ Алексинац, У Народни одбор Алексинац за прва месеца ове године 50 дозвола за отварање натских радњи. лијама налази сем број оних који су године одјавили свој ње због неправилно зивања.
+ 55 5
"=
У
Бабушница, -
На пленуму ОПЕРА синдикалног већа У = ници за пред 3: ново изабран Мирко = новић. После председника, разма
дало повода колних насеља организују средстава 38 ~
цију. Села Подтри, леж, Гајеви У Јон
су пр а дов обори става. На ПРУ дет конференцијама а , фикација је У Ам први план,
БовА У ПЛАНТАЖА У | АРИЉУ
си општа зен