Borba, 04. 06. 1963., str. 6

__ „МЕНАЏЕРСКА АКТИВНОСт« У СЛОВЕНИЈИ

· Доста куашурних прпредаба, а мало координаци. је

Љубљана. маја

друштава и група за додељивање нансијске потпоре за сродне. а често и за исте културне и е активности. Услед бројности организација које се баве „менаџерском а ; “. недовољне међусобне координације и разлика у посети на овим приредбама, упућивани су фонду и различите калкулације

_ културу и просвету Словеније разматрао је на својој последњој седници ту такозвану „менаџерску активност“ Б ћи се притом и анкетом Савета на коју су одговорила три среска савета за културу (Марибор, Цеље и

_ Копар). два среска савета " „Свобода“ (Цеље и Копар). 40

општинских савета за култу

Ко су „менаџери“7

Менаџери, у ужем смислу (институције које саме посре Дују између извођача и публике) у Словенији су републичка Концертна дирекција са подружницом у Марибору и повереницима у Цељу. Птују и Мурској Соботи, затим „Љубљански фести вал“ и нека туристичка друштва (Цеље, Блед. Бовец. Ко пар. Рогашка Слатина).

Знатно су. међутим. 6р01нији остали менаџери — институције, организације и групе које су сами ствараоци — који се у случају потребе повезују и са другим групама или извођачима и свој, или делимично свој про грам посредују и шире преко властите организације и изван матичне куће. Поред свих летовалишта у ову категорију могу се у Словенији уврстити неки музеји и галерије (Природњачки и Етнограф ски музеј. Модерна галерија. „Јакопичев павиљон“ и мариборска Уметничка галерија). затим Словеначка и Мариборска филхармонија. културно-уметничка и просветне друштва „Свобода“. музичке школе, палио и телевизија.

концертни биро Друштва музи чких уметника ансамбли.

и слободни |

Прошле године Концертна дирекција Словеније укупно је организовала 118 концерата и 92 посредовања и 29 одсто издатака покривено је ло тацијама оснивача и Фонда.

„Љубљански фестивал“ остварио је 37 одсто прихода, док су остали издаци покривени дотацијом љубљанскот Градског већа. Поред традиционалних југословенских фестивала опере и балета, они организују и друге културно-забавне приредбе и сарађују у посредовању фолклорних гостовања са Бледом, Копром и Опатијом.

Туристичко друштво Цеље организује поред предавања и разне културно-забавне приредбе при чему годишње губе око милион динара. Про грамску политику води управ ни одбор. док одбор за пропаганду врши „менаџерску активност“ и издаје циклостиране програме са коментарима. У време сезоне, Туристичка дирекција на Бледу организује и до 90 разних туристичких приредби. делимично и у сарадњи са Љубљанским фестивалом. загребачким „Варијетеом“, и Концерт ном дирекцијом Словеније. Слична је активност туристичких друштава у Копру и Рогашкој Слатини.

Активност Природњач-

ког музеја

Сва професионална позоришта. бројне музичке школе и обе филхармоније наступа ју и изван својих просторија. Овде је потражња знатно већа од понуде. али финансијски услови нису увек поВОЉНИ. Док су Модерна галерија, бивши „Јакопичев павиљон“ и Етнографски музеј организовали своје изложбе само по галеријама и музејима. љубљанска Народна гале рија кренула је у школе. а Природњачки музеј у музеје, школе им јавне просторије итиром Словеније. После изложбе у Љубљани. поводом 150-годишњице Дарвинове смрти, они су организовали путујућу изложбу. која је обишла Шкофју Локу. Крањ, Нову Горицу. Марибор. МУР ску Соботу. Птуј. Цеље. Веле ње и Наво Место. Општине У којима су приређиване изложбе плаћале су музеју само

180 АНАРИЋ НА МЕЂУНАРОДНОМ СЕМИНАРУ У СТОКХОЛМУ

Стокхолм, 3. јуна (Танјут)

Истакнути писци из 12 земаља састаће се у другој по ловини јуна у финском граду Лахтију да би разменили мишљења о улози литературе у савременом свету ио на порима за боље разумевање

међу народима. Поред добит,

ника прошлогодишње Нобелове награде за литературу Иве Андрића, кога фински организатори истичу као јед ног од најзначајнијих гостију. у раду овог интернационалног семинара учествоваће и амерички књижевници Џемс Балдвин и Ален Гинсбеог, француски писци Пјер

уметности,

и други домови културе и захвалан. Јер,

ковића.

КОД НАСИ У СВЕТУ ИЗЛОЖБА ПРЕ ФИЛМА

Поводом Дана младости у вестибилу Дома културе „Стари град“ отворена је изложба минијатурних скулптура младог београдског вајара Божидара Стаменковића. На својој другој самосталној изложби он је заступљен са петнаест експоната, бронзи, теракоти и гипсу.

Изложба младог вајара побудила је велико интеребовање гледалаца: пошто су се експонати налазили У предворју биоскопске дворане, то су биоскопски посбетиоци пре филмске представе имали прилике да се упознају са остварењима која припадају једној другој

Еманиел и Роже Кејна, пред ставници западнонемачке „Групе 47“ Хајнрих Бел и Гинтер Грас, као и већи број совјетских, пољских скандинавских и британских писаца. У оквиру основне теме семинара „Писац и коегзистен ција“ дискусија ће се водити о три главна подручја „Предрасуде у литератури“, „Мале културе и светске силе“ и „Књижевник и политика“. Поред тога, биће поднето више реферата о савременој афричкој прози, о по ложају књижевника у савре меном друштву и други.

Овај начин популарисања и приближавања ликовних уметности најширој публици, који радо прихватају у Београду. врло је ефикасан публике је готово редовно неупоредиво више него на уобичајеним изложбама које се приређују у специјализованим галеријама,

На слици: детаљ са изложбе Божидара Стамен-

ђЂутим, слободно се договара-

њима и обично плаћају употребу дворана.

од укупно 1.407 културних

портрета, израђених У |

ефективне трошкове. Најзна чајније је свакако да је ове изложбе видело око 80.000 љу ди.

Културно-уметничка. _просветна друштва и „Свобода“, најчешће организују гостова ња својих чланова. а ређе го стовања других квалитетних ансамбла. Љубљанска радиотелевизија организује широм Словеније гостовања својих ансамбла и приредбе које су обично добро посећене.

Друштвено најзначајнија активност концертнот бироа Друштва музичких уметника свакако су концерти за љубљанске осмољетке. при чему активност зависи од лотација ошштина, које нису увек издашне. „Летеће турнеје“ сло- |

бодних ансамбала 1

Свакако је најинтересантни | ја „менаџерска активност“ истовремено најхетерогенија и најенеорганизованија такозваних слободних ансам бала. Често неке од ових гру па наступају под разним именима, а поједини извођачи често се издвајају. оснивају нове групе, а сви углавном изводе своје композиције.

Чланови забавних ансамбла

су углавном редовно запосле ни. Њихови представници, ме

ју са власницима дворана по целој Словенији о гостова-

Суботом после подне, када су слободни, чланови ансамбла крећу на „летеће турнеје“ и обично ло недеље увече одрже пет ло седам приредби. Поједине групе имале су прошле године 60 до 230 гостовања, лок је

приредаба у прошлој години било у Словенији 1.069 такозваних народно-забавних при редби. Поред тога 1962. године у Словенији је одржано 306 концерата и 2.428 забава.

Специјализоване пословнице

Из ових података јасно се види неорганизованост и некоординираност „менаџерске гктивности“ у Словенији. По следица тога су често пренатрпаност приредаба у Љубља ни, док се у унутрашњости одржавају аматерске прирелд бе. где професионалне умет ничке институције веома рет ко гостују пошто су скупе. Отуда су најчешћа гостовања кародно-забавних ансамбла, који чак плаћају и употребу дворане. „а

Због свега тога Савет 3а културу и просвету Словеније, а посебно Фонд за унапређење културних активности сматра да „менаџерске“

пословнице треба донекле специјализовати и њихов рад објединити у циљу

одржавања квалитета и умет ничкогт нивоа појединих при редаба. чији би садржај тако био у складу са жељама људи и могућностима појединих уметничких активности.

Такође се предлаже излавање заједничких информативних билтена у којима би се означиле све култуоне приредбе (од „представа и концерата до изложби и предавања) које у неком месепу стоје интересентима на расположењу. Верује се да би ове и неке друге мере омогућиле рав номерну заступљеност и при ступачност свих _ културних приредби људима широм Сло веније. Истовремено. дошло би до знатно веће координираности и организованости гостовања.

Душан ДИМИТРИЈЕВИЋ

БОРБА

ПРЕД ОСМИ МЕЂУ. НАРОДНИ СЕМИНАР „УНИВЕРЗИТЕТ ДАНАС“ У ДУБРОВНИКУ

У ПРВОМ ПЛАНУ МОДЕРНИЗАЦИЈА __

НАСТАВЕ И МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА

Модернизација високошкол ске наставе и улога универзи тета у ширењу идеје мира и међународне сарадње — пред стављаће главне теме Осмог међународног семинара „У ниверзитет данас“ који ће се и ове године одржати у Дубровнику од 16. до 25. јула.

Према изјави секретара Ор ганизационог комитета семинара Тихомира Вуловића, за овогодишњи скуп у Дубровни ку, који организују Заједница југословенских универзитета и Савез студената Југославије. влада велико интересовање међу универзитетским, научним, културним и јавним радницима многих земаља. До сада се пријавило преко 50 ректора и проректо ' ра универзитета. декана и професора факултета и директора разних научних установа из 18 земаља: Белги је. Бугарске, ДР Немачхе, Енглеске, Француске, ФР Не мачке. 'Грчке, Холандије. Италије, Израела, Мађарске, Пољске, СССР. САД. Швајцарске, ЧССР. Уругваја и Ју гославије. Савезу студената такође стижу пријаве представника националних и међу народних студентских организација. Комитету је досада пријав љено и око 15 реферата иностраних и југословенских уче сника. Према приспелим пои лавама, реферате о данас врло актуелној теми „Улога универзитета У ширењу идеје мира и међународне сарадње“ поднеће ректор Лењинградског универзитета С. И. Тјулпанов. директор југосло венског Института за међународну политику и привреду Лео Матес и професор За гребачког свеучилишта Јуриј Андраши.

У оквиру теме „Модернизација високошколске наста ве“ академик В. И. Смирнов. професор Московског универ зитета изложиће теоријска и практична питања вишег образовања у СССР, а декан правног факултета у Аберди ну (В. Британија) методе на ставе и испитивања студената. Италијански професори универзитета у Пави и Риму. Силвио Палаци и Ђовани Пуљезе такође су пријавили реферате из области модернизације високошколске наставе. О истој теми. са освртом на искуства Холандије, говориће и професор универзитета у Амстердаму И. Валкоф.

Савремене методе у настави техничких, природних и дру. штвених наука. проблеме на ставних планова и програма модернизоване _ високошколске наставе. као и методе поо веравања успеха на факултетима. обухватиће у својим рефератима и југословенски учесници семинара професори Владимир Шолаја. Боривоје Самоловцев. Теодор Горе горич, Владимир Пољак и Руди Кијовски.

и НЕ ид: ВЕЧНЕ

(Танјуг)

УМРО НАЗИМ ХИКМЕТ

Москва. 3. јуна (ТАСО)

У Москви је умро од срчане капи турски песник и добитник Међународне награде за мир Назим Хикмет.

Назим Хикмет живео је од 1951. године у Совјетском Савезу. а прошле године је при мио и совјетско држављанство. Последња Хикметова новела „Романтичари“ у којој се описује живот турских револуционара. објављена је У мајском броју часописа „Знам

= ---________|-_________-_

ја“.

Зденко Гргић

Галерија Дома ЈНА у Београду. Самостална изложба је као сложена реченица у којој сва ка реч, односно слика или добија свој пуни

ној

жајно-ликовнот Ма етаикове визије. Уколи ко та основна мисао. та црвена нит која међусобно повезује и осмишљава састав не делове не постоји. или бар није јасније наглашена, онда сваки такав покушај из ложбене синтезе. окупљања разнородних елемената у хетерогену целину, истиче пре занатску, арт јелну и експерименталну страну ликовног стварања. него ли што указује на неко једин-

ствено ликовно гледиште. Та ·

кав је случај са двојицом са Ррајевских уметника. вајаром Зденком Гргићем и сликаром Љубом Лахом, који излажу у Галерији Дома ЈНА у Бео-

граду.

Зденко Гргић показује један тако широк и разноврстан стилски и утицајни дијапазон да се стиче утисак да ни један од њих није лефинитивно усвојен већ да све што је изложено има ка рактар експерименталних сонди у различите проблеме савременог фигуралног плас тичног изражавања. Најочигледније су. ипак, традиције далматинске школе (Мештро вић, Росандић. Кршинић) и то опет зависно ол материја ла у коме се ради. дрвета или камена. док с“ ре. и у металу, неке од женских фигуђа („Раст“) и портрети у гипсу. будућој бронзи. ви ше везани за сродне традипије београдске и загребачке средине.

МУЗИКА

| АИ АИ аи] 15 НИКЕ

ЛИКОВНА УМЕТНОСТ——— || п Љубо Лаг |-

Зденко Гргић: Мајка Мада у мањој мери. стил ска разноликост карактери“ стична је и за сликарство Љубе Лаха. Док је „Пролетња киша“ рађена акварелски лако брзим клизавим потези ма четке. прелаз на употре бу другог средства. сликарског ножа. условио је и потпуно нови, површински трет ман слике. у коме поред мо нотоне сиве гаме доминирају крупни вертикални намази којима је једини циљ да пре

крију платно („Принципов мост“). Ипак. правог ЉубУ Лаха откривамо у женским

полузктовима и девојачким портретима чије чврсто моде лисане форме израњају из гу сте, звонке. пиктурално заси ћене материје.

Драгослав ЂОРЂЕВИЋ

Верди: „Отело“

Премијера у новосадској Опери. Диригент Даворин жупанич. Режија Јован путник.

Приказивање Вердијевог „Отела“ на малој сцени минијатурног оперског театра врло је рискантан подвиг. У новосадској Опери. у тежњи за проширењем репертоара. није се досад презало од сли чних подухвата и. често. поред свих објективних тешко ћа исход је био успешан. служио је на част установи („Кнез Игор“ „Борис Годунов“, „Љубав за три поморан џе“, „Турандот“), И премијера „Отела“ је оптерећена 0бјективним тешкоћама: пре свега, од звучних односа У непогодном гледалишту. па и визуелно. Но не само од тота: „Отело“ захтева протагонисту високе. највише класе. Озрен Бингулац. коме је та. рола поверена. не поседује за њу ни вокалне ни глумачке могућности. У првом чину. од самог наступа. од прве широке фразе којом Отело објављује победу над Муслиманима — тог пробног ка мена сваког драмског тенора — па све до краја треперавог љубавног дуета — где широки распон регистра захтева поред висина и звучне, тешко приступачне дуби не — ретко да је испеван понеки блистав тон. Вероватно је ту по среди нека индиспозиција. афекат пред врхунским задатком и слично. Знамо Бингулца из „Турандота“ аљи је главни разлог. пре свега, поманкање афини тета за ту улогу. У другом и трећем чину као ла се Бингулац прибрао и. изузевши високе тонове, био те прихватљив; задовољио је тек при крају четвртог чина, У завршно арији. где је и гла совно и глумачки успео ' да захвати публику.

Озрен Бингулац је својим присуством само омогућио приказивање „Отела“. Уосталом, где ћемо наћи код нас

доброг драмског тенора: ла позовемо неког Италијана за милионски хонорар од прелдставе Најмудрије би ипак било не дирати у тај драмски оперски табу-репертоар.

С друге стране — у оквиру могућности ансамбла новосадске Опере — Димитоију Мариновском (Јаго). Марији Скендеровић (Дездемона) и осталој свити мало шта би се могло замерити: највише примедби ишло би на рачун интерпретације. Тако је Мариновски — иначе рутиниран глумац и одличан баритон — донео лик Јага више као шерета. лукавца него демона. са изузетком „Кре да“, где је достигнут први во хунац представе те вечери. И Матија Скендеровић, везана за крутост кретања про тагонисте, није могла дати

убедљиво лик Дездемоне. За |

то је са осећајно отпеваном „Песмом о врби“и „Молитвом“ побрала лепе вплаузе. Не улазећи у детаље. добри су били Грујић (Касио). Бешовић-Маркова (Емилија), Поповић • (Монтано) и остали. Хор потпуно на висини задатка.

Даворин Жупанич. који 1е дириговао, лао је представи жустар. на махове претерани темпо; тај утисак журбе уочен је у другом чину. у скраћеној тачки хора и немирном току трећег чина. Ве роватно су ту по среди објек тивне могућности ансамбла.

Режија Јована Путника ишла је за тим ла атрактивчо испуњава оркестарски комен тар; зато као па је понекад занемарена координација глав

них интерпретатора: крај по-

вог чина био је слаб. неубед љива сцена са рубцем и недо вољно импресиван велики

финале у трећем чину. (За сценографа нема података У програму: именује се – само костимограф Стана Јатић).

Миховил ЛОГАР

ГОРУШИЦА — ЧЕСТА И НЕПРИЈАТНА ПОЈАВА

Готово да нема особе која бар једном није осетила горуштицу. Тешко је тачно дефинисати ово стање. иако ле врло често. – Непријатан осећај печења. паљења и горчине под грудима, који се из предела стомака пење иза грудне кости и долази

' чак до ждрела. Ту нас нешто

дражи и гребе и смета нам чак и при говору. Покушај да кашљем одстранимо ову непријатну појаву обично не доводи до олакшања.

Свако на свој начин описује ово стање. Уз ово. сви изјављују да ово долази од сувишне киселине у стомаку. Међутим, то је само делимич но тачно. Кисели желудачни садржај ако доспе у једњак може да дражи оВУ слузоко жу. која је по саставу сасвим различита од слузокоже желуца. А једњак је одвојен од желуца једним мишићним прстеном, који се ван проласка хране добро за твара и игра улогу сфинктера-вентила (отварача и затварача). Он не дозвољава да се храна за време варења враћа из желуца у једњак. а тиме спречава и да се кисео стомачни сок пење. Истина, понекад се деси, при ликом подригивања ваздуха после јела, да ваздушни ме-

хур избаци и нешто киселе,

хране чак до устију. Један гутљај воде нам тада помогне да сперемо једњак и 0вај непријатан осећај киселости се губи. Али код прзве горушице ово не помаже. Један од узрока те појаве тражен је баш у лошем функ

Пише пооф. др Михајао Андрејеђић

ционисању овог мишићног за тварања једњака. Сматрало се да он повремено мало попусти и онда се кисео стомачни садржај полако пење УЗ влажан зид једњака. Овакви случајеви нису искључени али су веома ретки. Што је најинтересантније, го рушица није увек у вези са повећањем стомачне киселине. Испитивања су показала да многи пате од тих тегоба. Код њих постоји знатно смањење киселине. па чак има оних код којих је стомачни сок повремено алкалне резкције (често после операције

желуца). Класично и популарно тумачење горушице овим је знатно пољуљано.

Рендгенска испитивања једњака и желуца показала су у највећем броју случајева нормалан налаз. Ретко може да се наиђе на такозвану дијафрагмалну килу (хернију). код које део горњег краја желуца склизне нагоре кроз отвор на дијафрагми према једњаку. У том случају онај мишићни сфинктер не може да функционише и повремено долази до враћања хране у једњак. Међутим, код овот обољења јављају се и друге тегобе (бол, нарочито при савијању напред, тешкоће при гутању. штуцање). а горушица је ретка и обично пролази кад то лице устане и прошета или кад попије неколико гутљаја воде. Желудац се врати на своје место,

Пошто рендгенска испити вања нису дала задовољавају ће објашњење. приступило се другим опитима. Тако су неки амерички лекари угпели да изазову осећај горушице код човека ако му у доњи део једњака ставе помоћу сонде један мали гумени балон и надувају га. Слично стање наступа ако се кроз сонду убризгају нагло У овај део једњака било какве течности (чак и алкалне резкције). Према томе, сматра се да растезања или стезања доњег дела једњака дају осећај горушице. поготову ако дође и.до мишићних покрета једњака. који се крећу супротно нормалном прав цу — уз једњак. Ово су интересантни резултати. али ипак ни они нису до краја објаснили ову чудну појаву. ,

Једна ствар је тачна: 0особе које пате од горушице једу нагло. брзо и растежу желудац великим количинама јела и пића (нарочито ако се држе угљену киселину — сода). Пошто брзо узимају храну. обично прогутају и приличне количине ваздуха, па тиме још више долази до растезања желуца и доње половине једњака. Чак је уочено да извесне особе код којих постоји нервна напетост и осетљивост, као израз пословне и друштвене хиперак тивности, чешће пате од гору шице нето лруги. У овоме ситурно има истине. јер се зна да вегетативни нервни систем

код оваквих људи лоше функ ционише, а тај исти неовни систем делује на правилан рад једњака и желуца. «Лечење неће бити нимало лако. поготову што још немамо неко јединствено објашње ње. Свакако на првом месту треба настојати да се оггулише навика у јелу и пићу. Не сме се јести брзо. Не узимати гасовита пића и избегавати храну која. по сопстве мном искуству. доводи чешће до горушице. Нарочито избегавати много масна. упржена и зачињена јела. Не седати за сто одмах по повратку са посла. јер тада је још цела личност у стању психичке и нервне напетости. па долази лакше до гутања ваздуха. Ко рисни су чешћи а мањи оброци. Не треба лећи у кревет одмах после јела, јер тиме олакшавамо притисак пуног желуца на доњи део једњака, а можда и пролаз стомачног садржаја у њега. Натријум бикарбонат (сода бикарбона) обично помаже и онима који немају повећану киселину, Ипак га треба из-

бегавати, требом доводи до повећања стомачне киселине. Корисни-

ји су други алкални прашкови. јер смирују нервно-мишићну напетост желуца. Тре ба се посаветовати са лекаром у погледу избора некот средства које кочи сувишну перисталтику у органима за варење. Корисна су и блага средства за смирење живаца.

јер дужом упо-

Нођи ред божње не у,

рударима

Друже уредниче,

Новим редом вожње, који је 25. маја ступио на сна гу поремећен је нормалан превоз рудара и осталих радника · Моравско-ресавских рудника који су досад из Деспотовца и других села ове општине до рудника путовали возом.

Велики број радника прве смене принуђен је да се до Деспотовца превози камионима предузећа, јер воз из Ресавице полази десет минута пре завршет ка радног времена.

Тиме ће бити причињена и извесна материјална ште та руднику. Наиме. због неповољних _ саобраћајних веза известан број радника је већ почео да напушта

У „Пролетеру“ а друго раде __

Друже уредниче,

Ауто-транспортно предузеће „Пролетер“ у Гњилану, поред осталих сезонских ли нија, отворило је 6. маја вову линију Косовска Каме ница Приштина преко Лабњања.

У почетку је све било до бро. Али данас више нико не зна када аутобус саобра ћа. Кад има много путника, он ради, а кад.их је мање онда не креће. Ако неко прочита обавештење или пита службенике у билетар

—

Ђонођи су одмахж опик

Друже уредниче,

У продавници обуће ком бината „Борово“ у Великој Горици уочи 1. маја купио сам ципеле. Платио сам их 3.700 динара. Двадесет чети ри дана касније откинули су се ђонови, што ме веома изненадило, јер ципеле нису биле баш тако јефтине. Овако реномирано предузеће не би требало да то до зволи, јер овакве појаве не доприносе његовом угледу.

Истог дана у продавници трговинског предузећа „Сло

Чесма не ради кад је на јаошребни ја

'Друже уредниче,

Скоро месец дана чесма на Бајлоновој пијаци у Бео граду не ради, и то кад је најпотребнвија.

На пијаци се окупљају хиљаде грађана и многи од њих би опрали понешто на чесми, али на жалост за то нема могућности. И многи артикли који се продају на

Болница без телефона.

Друже уредниче,

Изгледа невероватно, али је ипак тачно да се са иван градском болницом не може увек добити телефонска веза. Тако је често немогуће доћи до обавештења, кад је нечији живот у опасности.

У петак, 24. маја из Иван града сам примио телеграм да ми је сестра тешко 60лесна и да је у болници. Истог момента телефоном сам звао болницу и тражио дежурног лекара да бих са знао шта је са сестром. Како нисам знао број болнице, замолио сам дежурног телефонисту у Иванграду да ме повеже са болницом. После дугих напора једва сам чуо глас са друге стра не жице, који је само понав љао: Ево ти болница...“

Чекао сам читавих 20 ми вута, али се из болнице нико није јављао. Био сам упоран, окретао бројчаник неколико пута и онда чуо

Наннада мајци малог детета

ПИТАЊЕ: У радном односу сам две године. Ових дана ми је истекло одсуство због трудноће и пороЂаја па ми је лекар одобрио скраћено радно време од четири часа дневно, због храњења детета. Колики

ми проценат накнаде, у“ место плате, припада за три сата рада и ко тај

износ треба да ми исплати — привредна организација или завод за социјално оси гурање.

ОДГОВОР: Према члану т1. Закона о здравственом осигурању, мајци-осигуранику, која по истеку одсуства због трудноће и пороЂаја ради скраћено радно време због храњења детета,

НОД

ги .

оба Ресађуи а

рудник, ко :З а ОЕЧО раде

ваља напад о сан,

је пруга УтИ

ника. Збор тога, и

њу Рудара и АШ „СТадух

Ђана у на 7“ нашем 5 вожње треба и

нити, јер се Ј | меном у на Товом

би изгубила ни вима који иду КА ца према Б "ари, шу. отраду у

Ресавица, маја 8 Мирко ЂАК Ору

Једно гођр,

[ам

ници, они ће му од |

да аутобус с , ник ће остаје ва сачека везу, влиј, " често десити да иде У аутобусом преко у Витине и Урошевда пут је 30 километра м У Ако је у питању пл линија као што се зу 2" љује у предузећу и“ ти онда број путље треба да игра ту. Овакав посту же се назвати корег Гњилане, маја "ли Ј

Драги

„пм~х етика смиаоим азижиоб о хм о зазачцино>

-<_= ~ А

бода“, такође у рици, моја супруга је јорган у коме је два велика ексера џ ле чак комад бакарне жим ! је неко од деце случајиј · њега легао, могло је зе ДаВи до тежих послим

сто, и то је једна „од“

ница“ која би За |“ шаче могла да буде ме

скупа. Е

Велика Горица, маја | |

тезгама могш Ру. Не знам п тварања ове чесме, зли тово нема пијаце где. воде за пиће. Уверен _ да ће ових неколико ре прочитати надлежни | шити ово питање, Београд, маја ' Душан ЂОРЂЕВИ Улица Андрија

следеће речи: „Не УП идем пешке до болни“ мо се нико не јавља:

ј 8

граду нема телефона сно ако га има | не дежура. А | лежни органи не би | да толеришу, јер | пропусти понеке“ сл имају и тешке по

Косовска Митровице 4 вук ОБРАДУ

ТУШ

за време проведене ног места при"

личног дохотка „а фонда ЗДр9В рања. | је 1" е

Према чл ||.

здравственом ит сигуранику “жени ! посредно пре уран"

ла осигуран. ресе | месеци, или и и

прекидима 38 _ 1 године, припол РЈ Р

од основа за ог ај ног дохотка “ Пошто пева ве према 997. ми" ном стаж», 7. пен исплаћено 18 и“ снова 3%

дохотка 38 ПР и

часа, к0Ј% зе" . тета провод“ _места, Ц