Borba, 04. 06. 1963., str. 5
уторак, 4. ЈУН 1963. епа
де и интерес наших људи да што јефтиније летујуг Како дати подстицај домаћем туризму а да се у исто време ослободимо натуралних бенефиција и дотација, које се, очигледно, све више претварају У социјалу 2
Ова и слична питања чу"ју се ових дана на многим форумима, па иу Туристичком савезу Југославије ко ји је недавно анализирао развој домаћег туризма. На саветовању у Централном већу Савеза синдиката наглашена је улога одмарали шта, али не оваквих каква сада јесу, већ удружених, боље организованих, тако да бар она — уживајући по вољнији третман од комерцијалног угоститељства, пружају гостима пиступачне цене. Синдикат је заузео став и у погледу регреса: не давати га одмаралиштима У виду дотација, већ сваком појединцу на руке, па нека свако иде на одмор где хоће и како хоће. Међутим, неки туристичви експерти сматрају да ни то није довољно да би се омогућило масовније летова ње наших људи. Цене тури стичких услуга расту брже од личних доходака. Као једна од нових могућности наводи се — туристичка штедња. Не штедња у класичном смислу: „динар по динар па на књижицу“ (за што би се онда звала „тури стичка“ 2), него смишљено и организовано сажупљање средстава свих оних који унапред желе да обезбеде одмор, с тим што за то добијају одговарајућу стимулацију. .
Замисао је проста: радни · ци и службеници уплаћују у току године, према својим могућностима, одређени износ за годишњи одмор. Кад пођу на летовање (било где), уместо новпа – добију књижицу са маркицама које номинално вреде за пет до десет одсто више од уплаћеног износа. С тим мар
тона памучног предива, 1953.
ученика.
ди
Тузла, јуна
У прави час и на правом месту пре неколико дана за „округлим столом“ у Креки, нашли су се представници рудника. железничких тран спортних предузећа из Тузле, Новог Сада и Винкова ца, привредних комора Србије и Војводине. огревних предузећа и народних одбо ра неколико већих потрошачких центара. Тема разговора: како убрзати превоз Угља до потрошача и бар привремено ублажити такозвану „вагонску кризу“ у ту зланском басену. После дуже дискусије нађен је 3заједнички споразум.
Пошто је утврђено да на Тржишту нема ни килогра
вне испоруке споро или ниКако не стижу, договорено е да Крека добије дневно близу хиљаду вагона. а трТовина и железница да убр Зају превоз и истовар. За Неколико наредних дана према Београду и ВојводиНи кренуће експресни марШрутни возови са угљем од по 50 вагона,
"- Да би се ова замисао Остварила, речено је на кра
кицама, као и новцем, кори сници плаћају све туристичке услуге.
Поред тога, у јединствену касу „туристичке штедње“ сливала би се и средства привредних предузећа која она и сада издвајају као ре грес за одмор, затим део доприноса и чланарине Синди ката, Туристичког савеза Ју гтославије, Удружења путни чких агенпија, разних завода, установа, друштвених организација и свих колектива који желе својим радвицима и службечлицима да обезбеде повластице преко туристичке штедње, И угоститељство, које би на овај мачин добило много више гостију, натило би рачуницу да кроз већи промет нуди штедишама јефтинију услу гу, да дајг, на пример, уоби чајене или знатно диференциране повластице, нарочито ван сезоне и слично. Туристичка штедња на то оба везно рачуна и она не би ни могла да почне са радом ако се не постигну, У првом реду са туристичким и транспортним предузећима, аранжмани са колико-толико прихватљивим ценама.
Предлог је, без сумње, значајан и не би требало да остане без ефекта. И у тури стички развијеним земљама је пракса да се на овакав начин домаћим туристима пруже погодности.
При свему томе, ваља и напоменути да код нас још не постоји нека институција која би се бавила искљу чиво домаћим туризмом. Од лазак наших људи на одмор препуштен је стихији, случајном избору. Изузев неколико специфичних организација које се базе пре тежно омладинским туризмом. (Феријални савез Југославије, Савез извидника и планинки итд.), у нашој земљи готово и нема туристичке огранизације која би преузела на себе упућивање одраслих на летовање. На том плану неке резултате досад је забележио Републички одбор пријатеља, при
ТРИ БРОЈКЕ
ТЕКСТИЛНА ИНДУСТРИЈА је произвела 1961. године 55.295
године — 27.120 тона.
„+ . =
ГОДИНЕ 1961. средње ветеринарске школе похађало је 293 ученика
а 1954. године — 46
» "о.
1: а ТЕЋЕ
ТУРИСТИЧКА МЕСТА У ЗЕМЉИ посетило је 1961. године 4,242.186 домаћих туриста, а 1956. године — 2,887.610.
НО ХИЉАДУ ВАГОНА УГЉА ИЗ НРЕНЕ
Поститнут споразум између тузланских рудника, железнице и тртовине о бржем снабдевању тржишта угљем. — Експресни маршрутни возови до великих потрошачких центара. +
договорених обавеза. У про тивном, ситуација се неће изменити.
Ипак, нашао се „вишак“ празних вагона!
Више учесника разговора у Креки рекли суда Је до оваквог састанка требало да дође много раније и да би у том случају неке тешкоће око транспорта угља биле досад решене.
Чворно питање било је да се са садашњим бројем вагона организују маршрутни возови, По мишљењу пред-
ставника рудара, тих 500 ва гона дневно биће недовољно. Међутим, представници из Војводине су истакли да
Угаљ на бескрајној траци у руднику „Крека“
ма залиха угља и да редо-се само отуд у Тузлу шаље
дневно 600 празних кола и да ће то тако остати до по четка превоза пољопривре дних производа. На крају се испоставило да се нешто губи и приликом распоређивања у Винковцима. Исто тако видело се да и За греб има око 300 празних кола „вишка“.
Све у свему, рудници У тузланском басену могу добијати знатно више терет-
ке овог састанка, морамо се и стриктно придржавати
них празних кола него досад. Ситуација би била још
"пено прикупљају потребна
ТУРИСТИЧКА МАРКИЦА
Како помирити економски интерес туристичке привре
роде Србије, али ни то још није оно што се тражи. Туристичка штедња, као организација која код нас још нема традиције, могла би временом да се | развије у највећег мобилизатора љу ди за одлазак на одмор и рекреацију. Она би, на првом месту, подстакла грађа не да у току године посте-
средства за левотање, и да свој породични буџет подвргну систематској штедњи. Затим, објединила би средства која сада колективи дају појединачно као материјалну помоћ, а која, изолована, немају утицај на ма совнији _ развој туризма, Најзад, окупила би све фак торе заинтересоване за туризам (Синдикат, Туристички савез Југославије, железнице, банку, Савезну при вредну комору и друге) да заједничким напорима унапређују ову значајну делатност. Иницијативу за оснивање туристичке штедње већ су
подржали неки форуми, из- |
међу осталих с" Синдикално веће и Туристички — савез среза Марибор. Са ставови-
ма у начелу сложио се и Управни одбор Туристичког савеза Југославије. Сада се ради о томе да се предлог што пре изнесе пред одго-
варајуће друштвене форуме, колективе и појединце, како би се могло сагледати у којој ће мери нова организација заиста утицати на масовнији развој домаћег туризма и јефтинији одмор. Н. ЂУРИЋ
ПРЕКО 4.000 ТУРИСТА ПОСЕТИЛО ХВАР
Хвар, маја
Од 1. јануара до 20. маја на Хвару је боравило 3.575 гостију — иностранаца 801, а домаћих 1.774. Сваки гост се просечно задржао 12 дана. Хвар је посетило и неколико група туриста из ино странства који су се, на кру жном путовању по Јадрану, овде задржали неколико са ти. Острво често посећују и екскурзије из свих крајева наше земље.
Укупно је Хвар ове године посетило преко 4.000 туриста.
Сада на Хвару има око
600. гостију: Судећи према»
досадашњим _ резултатима,
ова туристичка сезона би-
ће једна од Пи И. Д.
повољнија кад би се убрзао истовар у потрошачким цен трима. Представници Новог Сада изјавили су да без ле жарине могу дневно истова рати до 50 кола, а прековре меним радом и сто. Трговци су били мишљења да се истовар у сваком случају мо же убрзати. али је тешкоћа у томе што највећи број предузећа и установа не ра ди празницима и ноћу, па се и с њима треба договорити. Заузет је став да првенство у испоруци угља има оно подручје које шаље ви ше композиција. Рудници су се обавезали да, ако до бију око 900 вагона, могу упућивати потрошачима дне вно по 12 маршрутних возо ва. Тако ће се транспорт од вијати. док се не подмире потребе тржишта.
Узајамне обавезе
О узајамним обавезама трговине, железнице и рудника направљен је и одговарајући документ. Доноси мо из њега, у скраћеном 0облику. неколико важнијих извода.
Железничко-транспортно предузеће у Винковцима обавезује се да у споразуму са Заједницом ЈЖ транспор тује дневно преко станице Гуња код Саве око 900 кола, а преко Добоја и Врпоља дневно 340 празних вагона. Нови Сад ће покретати маршрутне возове, а Жтп Тузла ће дневно прихватати око девет стотина празних вагона.
Ако Крека добије онолико колико је договорено, она ће дневно за Нови Сад, Зрењанин. Панчево, Суботицу. Сомбор и Београд отпремати угаљ маршрутним возовима који ће укупно бројати најмање око 250 ва гона. Привредна комора АП Војводине се обавезала да ће обезбедити сталан исто-
БОРБА
Политика „свршеног чина“
и још једна лиценца
ЗАШТО ЈЕ „ФАМОС" ИСТУПИО ИЗ ПОСЛОВНОГ УДРУЖЕЊА ИНДУСТРИЈЕ ТЕРЕТНИХ ВОЗИЛА. — ШТА КАЂТУ 0 ТОМЕ У САВЕТУ ЗА МЕТАЛСКУ И ЕЛЕКТРОИНДУСТРИЈУ
Поглед на фабрику аутомобила у Прибоју на Лиму
„Фамос“ из Сарајева иступио је из Пословног удружења Индустрије транспортних возила. Разлог: несла-
гање са куповином лиценце
„Лејланд“ за производњу
тешких транспортних возила, за коју се Удружење 0пределило. Због овог неспоразума „Фамос“ је после ис-
тупања обуставио испоруку мотора,
произведених по
постојећим лиценцама, постављајући нове услове своме партнеру — „ФАП“ из Џрибоја, чија је производња ти-
ме доведена у питање.
Поводом тога. 57 сет смо се Савету металске и електроиндустрију; нам изнели предисторију и епилог овог спора.
„Исти они стручњаци који су својевремено учество вали у откупу осталих лиценци за производњу тешких моторних возила, сада предност дај“ „Лејланду“, запостављајући оне типове које смо већ освојили“ били су први коментари 0вог спора, које смо чули у Савету металске и електро индустрије. А таквих лицен ци откупљено је досад подоста: „Сауер“, „Дајц“, „Пер кинс“, „ОМ“ и „Алфа-Ромео“, тако да већ влада пра во шаренило у производњи. (Истини за вољу, производ ња на основу две последње лиценце није ни почела, иако су поолавно откупљене). И сада, ето, појавио се и У. г
1
ора и трактора“ постав лаје захтев да се откупи комплетна лиценца „Лејлан дове“ фамилије мотора
–
вар и дању и ноћу, недељом и празницима.
Такође је закључено да Покрајински · секретаријат за трговину, у сарадњи са Привредном комором Војво дине. што пре организује проширени састанак представника тузланског спора зума са представницима За једнице ЈЖ. А када почне превоз пољопривредних про извода, онда ће се поново организовати састанак за „округлим столом“.
« Н. СТАНИШИЋ
и
о“ У
' за 600.000 фунти стерлинга. Напомињемо да је за ауто бусе већ раније стечено лиценцно право, куповином 160 ових возила од „Леј-
| ланда“, које би с сада ова фирма пренела на ИМТ).
Поводом тога, Пословно удружење Индустрије транспортних возила тражило је мишљење и од Савезне при вредне коморе. Колико нам је познато, Удружење није тада имало о томе сагласност свога члана „Фамоса“. Савет за металску и електроиндустрију тражио је о томе мишљење оп сва три партнера, који су директно заинтересовани за ову производњу (ТАМ, „Фамоса“ и „Торпеда“ из Ријеке), али је оно било негативно.
На крају. Пословном удру жењу Индустрије транспор тних возила препоручено је да се направи студиозна економска рачуница која би у догледно време показивала оправданост ове купо вине. | АНА 1
Поставља се сада питање: шта је са типизацијом у производњи моторних во зила, која је неопходна за једну рентабилнију произво дњу. Ко гарантује да се „Лејланд“ кроз годину-две дана, још док будемо освајали његово возило, неће по јавити са новим савремени јим типом мотора, као што су то чиниле раније и друге фирме од којих смо куповали лиценце. ,
Мислимо да се у оба слу чаја ради о политици свршеног чина. Удружење је својевремено, приликом од луке о куповини лиценце, ставило „Фамос“ пред свршен чин. Сада му, постављањем тежих услова о испоруци постојећих мотора, „Фамос“ враћа мило за дра го.
Крајње је време, истичу у Савету металске и елек-
Друштвена хроника
|кључака).
Ове године „Никола Тес-
троиндустрије, да стручњаци данас кажу шта је најјефтиније и најцелисходни је и да се на основу тога приступи радикалнијој типи зацији производње у моторној индустрији, коју баш спречава ова разнородност лиценци. Сматрамо ипак да се, поред толико освојених мотора, за нашу. релативно малу производњу не би исплатило куповање и осваја ње још и нових лиценци.
На крају су нас у Савету металске и електроиндустри је замолили да истакнемо да је ово њихово лично мишљење. Д. ВУКОВИЋ
За председника Упра вног одбора Борских рудника изабран Спира Гушевац
Бор, маја
За председника новог У-
правног одбора рударско-
топионичарског басена Бор
изабран је Спира Гушевац,
радник Електро-машинских радионица. Ч. Н.
|
вариоавгнакаосреољевами
ДАЛМАЦИЈА – 500 ВАГОНА МАРАСКЕ
ИЗВОЗНА ПРЕДУЗЕЋА ОБАВЕЗАНА ДА ЈЕ- | |
~,
4 .Е
Страна 5,
„
ДАН ДЕО ДОБИТИ УСТУПЕ ЗА УНАПРЕЂЕЊЕ КВАЛИТЕТНОГ ВОЋА _
ПРОИЗВОДЊЕ ОВОГ
Сплит, јуна
Половином јуна у Далмацији почиње откуп мараске. Рачуна се да ће ове године берба дати око 500 вагона овог воћа веома тра женог на иностраном тр-
жишту. Прошле године десетак извозних предузећа која
су вршила откуп створила су читаву забуну у редовима произвођача зато што је свако наступало са различитим ценама.
Да би се избегла ова анархија на тржишту, пред
ставници заинтересованих |
организација и комуна постигли су споразум да ове године откуп врше само три предузећа: „Воће“ из Загреба, фабрика ликера „Мараска“ из Задра и пољопривредно - индустријски комбинат „Неретва“ из Опузена. Предвиђено је да ова предузећа откупљују мараску преко задруга, сва ко на одређеном подручју. по цени од 120 до 150 динара килограм, зависно од квалитета мараске. Народни одбори, заједно са задругама, утврдиће откупне цене, а извозници ће склопити уговоре о рас подели разлике између откупне и продајне цене, која би се једним делом користила за унапређење производње. Предузеће
„Воће“ то је
већ учинило. Према споразуму који је постигнут, оно ће организацијама омишке М комуне, на чијем ће подручју вршити откуп, врати-
ти 70 одсто чисте добити,
Та средства ће се користити за унапређење производње. Овакав споразум је велики корак напред, јер извозна предузећа досад нису водила рачуна о производњи мараске. 5 У сплитској Привредној комори истичу да по квалитету за далматинску мараску не постоји конкурен ција у свету. Чињеница је, међутим, да се она извози као сировина, сем незнатних количина које прерађује задарска _ фабрика „Мараска“. Профити од фи налних производа иду У касе страних предузећа. Два наша извозна пре» дузећа „Неретва“ и „Мараска“ понудила су гаран= цију да ће све количине мараске откупити и прерадити. Међутим, њихова иницијатива није наишла на подршку. Тако да је и ове године остало све по старом мараска ће се извозити као сировина, У најбољем случају као полуфабрикат. Ат,
_ Сто први путомотека телефонски центрили „Миколе Тесле“
ДО КРАЈА ГОДИНЕ ЗАГРЕБАЧКА ФАБРИКА ПРОИЗВЕШЋЕ ЗА ПОТРЕБЕ НАШИХ ГРАДОВА ЈОШ ТРИДЕСЕТАК ЦЕНТРАЛА КАПАЦИТЕТА
Деведесет и девета, стота и сто прва аутоматска телефонска централа за јавни саобраћај, произведене у загребачкој фабрици теле комуникационих „Никола Тесла“ прорадиле су пре два дана у Белом Манастиру (300 прикључака), Сремској Митровици (1.000 прикључака) и Славонској Пожеги (400 при~
Загреб, 3. јуна уређаја
У току ове године, за на ручиоце из наше земље би ће испоручено још тридесе так таквих централа, укупног капацитета од око 60 хиљада прикључака. Број прикључака «а централама „Николе Тесле“, које се већ налазе у промету износи о ко 85.000.
Прве телефонске централе ова фабрика је произвела пре седам година по лиценци шведске фирме „Ериксон“. Четрдесет пет посто делова било је увезено. Данас увоз није већи од девет посто.
Према изјави представни ка фабрике, у току су преговори о извозу оваквих централа у УАР, Турску и још неке земље. Е
ла“ ће извести неке делове за централе у кооперацији
са „Ериксоном“, Загребачка |
фабрика, наиме, освојила је серијску производњу неких елемената које је рани
а
60.000 ПРИКЉУЧАКА
је увозила од „Ериксона“, а сада их она производи за ову шведску фирму. Идућих година биће повећан из воз делова за централе: њи хова вредност скочиће од садашњих 200.000 долара на око 500.000 долара. Стручњаци „Николе Тесле“ припремили су произво дњу и неколико нових типо ва аутоматских телефон-
| Нишу.
соких централа. Најважније од њих биће транзитне ме ђумесне од којих ће у Јуч гославији бити монтирано 15. Прве од тих централа треба да прораде већ крајем ове или почетком идуће године у Београду, Загребу, Љубљани, Ријеци и
А. ЗИБАР:
СВАКОМ ЧААНУ УПРАВНОГ ОДБОРА — СТАН
Сплит, јуна
У Хекторовићевој улици у Сплиту, никла је троспра тница са шест станова, с погледом на море. У току изградње испуњаване су разне жеље будућих чланова. И, добијени су станови који по свом изгледу и комфо ру спадају међу најбоље У граду. Још у нечем се ова грађевина одликује: подигнута је за непуних шест ме сеци.
Ово лепо „новорођенче“ Сплитског стамбеног фонда припада члановима стамбене задруге „Наш дом“. Тачније речено, комплетном управном одбору ове задру ге, односно руководиоцима и руководећим службеници ма бивше Среске трговинске коморе.
Задруга је послужила само као параван
Комора је сопственим средствима и помоћу зајмова купила неколико станова од којих је три доделила својим стручњацима Тешимиру Белотију, Богдану Зелићу и Срећку Петричевићу. Неко од ових струч-
њака је, међутим, закључио.
да то није „најсрећније“ ре
,
шење и предложио је да се оснује стамбена задруга. Овај предлог је одмах усвојен, па се 15. јануара про шле године на окупу нашло једанаест руководилаца и службеника Коморе. Била је то оснивачка скупштина нове задруге. Она је изабра ла управу од пет чланова и донела је правила у чијем се чл. 4, поред осталог, каже „да се задруга оснива са циљем да за сваког члана изгради или купи потребан стан или стамбену зграду“, а у чл. 5 „да за то она скупља средства од својих чла нова, организује штедњу, закључује уговоре о зајму из друштвених средстава, прибавља земљиште, брине се о изради пројеката...“ Задруга је добила земљи ште и започела је градњу, али средства нису била обе збеђена. У помоћ су притекли руководиоци Коморе. Наиме, Комора је широко отворила своју касу финан сирајући читаву изградњу задружне зграде.
Упозорења финансијске инспекције
Она три купљена стана У која су се уселили њени
стручњаци, каснији чланови задруге, Комора је продала. Добијена средства би ла су „основа“ с којом су чланови задруте ушли у из градњу нове стамбене згра де. У књиговодственим кар тицама Коморе забележено је да јој је стамбена задруга „Наш дом“ на крају прошле године дуговала још 15,999.894 динара. У исто време Комора је дуговала Комуналној банци више од три милиона динара на име остатка дугорочног зајма узетог за куповину оних ста нова који су продати.
То, међутим, није све. Но вој Среско привредној комори стално стижу потраживања на основу обавеза које је створила бивша Ко-
мора, односно преко ње стамбена задруга „Наш дом“.
Све у свему, Комора је, чинећи разне трансакције које се косе са нашим друштвеним нормама, финанси рала шест чланова задруге дајући им износе какве они нормалним путем не би могли добити.
Остали су неразјашњени и неки други моменти. Наи ме, 1960. године Комора је
од чланских доприноса остварила око седам милиона динара више прихода него што су износили њени редовни расходи. Њени органи су тада донели одлуку да се 6,5 милиона динара од тог „вишка“ користи за стам бену изградњу.
Међутим, финансијска ин спекција Службе друштвеног књиговодства нашла је да је таква'одлука супротна прописима и дала је налог да: се та сума пребаци у идућу годину за редовне расходе.
Године 1961. јавио се нови „вишак“ прихода који је са оним из 1960. достигао суму од 12 милиона динара. Опет је дошла финансијска инспекција и ставила до знања да се ти приходи не могу користити за стамбену изградњу, већ само за редовне расходе. У 1962. годи ни вишак се повећао на 16 милиона динара.
У међувремену је стигло и опште упутство Републичке трговинске комореу ко ме је такође дато тумачње да се средства од чланских доприноса могу употребети само за редовне расходе.
У фабрици „Никола Тесла“ у Загребу
Па ипак сва та средства су утрошена за ону зграду стамбене задруте. и
Управа „Нашег дома“ у свом дому
У нову стамбену зграду задруге „Наш дом“ уселили су се Тешимир Белоти, Бог дан Зелић и Срећко Петричевић за које је Комора већ пре тога била купила станове, затим самац Венко Мимица, председник бивше трговинске коморе, сада ди ректор „Путника“ и Миливој Гаштаревић, секретар бивше коморе, сада секретар Секције за трговину Среске привредне коморе. Осим њих и Чедомир Радица, једини коме је стварно био потребан стан. Узгред речено, од ове шесторице само Богдан Зелић није члан управе Стамбене задруте. 4
У току подизања зграде неки стручњаци Коморе, иначе чланови задруге, сматрали су, како кажу, да је начин финансирања изград ње проблематичан и бојећи се одговорности одустали су од света. у 6а
Руководиоци Привредне коморе, како су нам рекли, позвали су ових дана представнике задруге и захтева ли су да се што пре рашчи сти и разјасни ова мутна ситуација.
А. ТИРНАНИЋ
,