Borba

Група десничарских официра, којима па челу стоји тенерал Купрасит Абај, војник од каријере, устала је, у Бијентијану против неутралистичке владе премијера Сувана Фуме. Извештаји који стижу из лаоске пре стонице засад су још контрадикторни и тешко је закључити да ли су пучисти, и у којој мери, остварили своје циљеве. |

Извештаји се слажу у кон статацијама да је јуче, један дан после удара, на улицама Вијентијана владао релативни ред и да није би ло проливања крви. То још може да буде једина утеха, у вестима о овом догађају, које је свет примио са дубоком забринутошћу. ·

Међународна комисија за контролу примирја у Лаосу осудила, је поборнике војног удара.

Лондон је изјавио да неће признати никакав нови режим и у збацивању неутралистичке владе видео је опасност за отворен грађан ски рат у овој, и иначе немирној, земљи Југоисточне Азије.

Париз је оценио војни удар као кршење Женевског споразума о неутралности Лаоса из 1962. године, као опасност по мир у томе делу света.

Амерички амбасадор у Ла осу Ангер, следећи скорашњу изјаву представлика Стејт департмента, у прилог Женевском споразуму, саоп штио је пучистима да је ње това земља „категорички против“ сваког насилног пре узимања власти. Он је затражио да се.сви неутралисти одмах пусте на слободу укао први корак у правцу нормализовања ситуације“.

Такво реаговање међународне јавности — и то првенствено представника земаља за које се претпостав ља да су најбоље упознате са збивањима у Лаосу — унело је, по мишљењу пеких посматрача. забуну у редо"ве пучиста.

А ко су ониг

Међу њима се не помиње име генерала Фуми Носавана, вође десничарских сната и члана коалиционе владе принца Сувана Фуме. Де сничарски официри-пузлисти покушали су да пргузму власт зато што коалици ове влада, за 22 месеца свог постојања, „није успела да

СВЕТ У БРОЈНАМА —

Х КОЛУМБИЈА је 1954. го дине могла да хупи један џип за 14 врећа кафе, а сада за један кип треба да да 39 врећа.

ж ПРОИЗВОДЊА _ кожне обуће у СССР у прошлој години процењена

је на 461 милион пари. Тодине 1962. произведето је 456 милиона пари кожне обуће.

УВОЗ иностраног челика у САД је у порасту. У прошлој години Сједињене Државе увезле су 5,5 милиона тона челика. давних дог После не о његово

умберто

председника, Гулара “ д

> зила дошао је генерал > ном пучу одиграо врло 86

натустио своју функцију ; Нову, председник узела дужност. Желећи радни карактеј; он је

вредни живот земље могао

број милистара узео из жу, уздржао да у „рад сног крила. Ц

На налиој слими Је

Председника Бразиле — 1 времени председник Мазили,

»РЕ ЗЕРВНО« жЖ АРИШТЕ

поврати мир и слогу у Лаосу“. Они су, дакле, групација која је за политику си ле, за војничко решење лао ског проблема. Њихов такозвани „Револуционарни комитет био армије“ само је наговестио распад коалиције трију основних политичких струја, чији су представници макар покушали да преговарају, ако пе и да се нагоде. 5

Појава пучиста наводи на претпоставку да у Лаосу ствари могу да крену, на горе. Макар колико била хрх-. жа равнотежа коју је одржавао Сувана Фума, било је бар неких предуслова за даље преговоре. Било 'је на де да неће доћи до даље по ларизације војних снага.

Појава пучиста, међутим, говори и о другој атмосфери: која је само привидно лаоска. То је атмосфера у међународним односима, про жета неким настојањима да се са решењем лаоског проблема не жури, да се ова зе мља. чува као „резервно“ жариште — за случај да то којој великој сили затреба, као повод за стратешки или дипломатски престиж.

Врло комплексна збивања на лаоском подручју, као уосталом и врло комплексна ситуација на читавом подручју Југоисточне Азије, годинама су повод за изражавање _ забринутости на многим – меридијалима. Тешко је, само, разлучити иза чије се забринутости крије искрена решеност да се Женевски споразум о не утралности доследно приме ни, а иза чије уобичајена дипломатска саосећајност са несрећном судбином лаоског парода.

Та неизвесност биће скакако све мања са растућим утицајем снага мира и са спремношћу да се Лаосу збиља ефикасно помогне. Ту један човек, макар имао упорност и спремност Сувана Фуме, не може много учинити. Војни удари, подстакнути са стране или рођЂени „сами од себе“, гакође ништа не решавају. Овај удар, на пример, само је једна забрињавајућа епизода више. Д. Р.

ране. вина БЕШЕ ан итен---- --Ц

Кројски о проблему Јужног. Тирола _

Инсбрук, 20. априла

(Ројтер) Аустријски министар ино страних – послова Бруно

Крајски изјавио је синоћ да ће поднети предлог да се ускоро састане са итадмијанским министром иностра них послова Сарагатом ради разговора о проблему Јужног Тирола. Говорећи на локалној конференцији Социјалистичке странке У Инсбруку, Крајски је изразио мишљење да такав сгстанак не би требало одлагати. Аустријски министар поздравио је, затим, „значајне промене“ у италијанском ставу према проблему Јужног Тирола. Крајски је по зитивно оценио извештај је дне италијанске комисије о Јужном Тиролу, У коме је изнето „више позитивних предлога о важним. питањи ма“. „Али, додао је он, има више проблема, који су још увек отворени“.

СА СНАНДИНАВСНИХ ПУТЕВА

ђојазан господина

. А

„Тосподин Јан Дидриксен, директор Конфедерације ин дустрије Норвешке, предста вио се као бранилац капиталистичког система, као чи стокрвни конзервативац из земље у којој готово сваки други зрео човек гласа за Радничку партију.

Он је предвиђао буру.

У време кад смо разговарали Осло је блистао на про лећном сунцу и из канцеларије, смештене у једној великој згради на обали мора, видели су се бродови са свих страна света како миРрују У луци.

— Оно што они чине рекао је господин Дидриксен — обична је камуфлажа да нам се наметне, изви ните, југословенски социјалистички режим. Ми ћемо се томе одлучно супротставити свим легалним средствима. Ми не желимо да сарађујемо на сопственом самоубиству.

Господин Дидриксен није говорио нервозно. Испоставило се да он врло добро зна шта се збива у Норвешкој, а поготову шта се зби ва у супротној, Радничкој партији, “која управља овом земљом близу три деценије — ако се изузму три недеље из прошле јесени кад су буржоаске партије покушале да учврсте своју власт.

Он је такође добро знао какве су шансе Радничке партије да законским путем, кроз. Стортинг, норвешки парламент, спроведе не ку реформу и колико би тај покушај могао владу да кошта: 74 места у парламенту држи Радничка партија, 74 места четири опозиционе, буржоаске партије, а два од лучујућа — мала Социјалистичка народна партија, која критикује владу због чланства у НАТО, због идеје о приступању Заједничком европском тржишту и спорости у спровођењу такозване индустријске демократије, али своје „драгоцене гласове не даје опозицији, а не даје увек ни влади.

ВЛАСТ У БРАЗИЛУ

ађаја. у Бразилу, који су довелм, до свргавања изборног

листу улогу.

у'војсци и одрекао се чина.

Бразилс већ“је саставио и нову владу, , — како талшиј бразилски листови — да својој влади да министарске ресоре расподелио тако да би политички и при да функимонише „без застоја“. Наравно, от је највећи десничарске Демократске националности уније, али се, кана, хабинет“ уведе иједног припадника њеног екстремно де-

г одласка из земље, за новог председника БраКастело Бранко, који је; иначе, ц у самом 80ЈДа би могао пастати. председник, Бранко је

која је одмах тре-

Кастело Братко (у средини) на дан свог проглммшења за

а десно — потпредседник

5. сприла у Бразилији. Лево од њега је дотадашњи при

Хосе Мариа де Алкимим.

__Дидрикеена

У тој малој партији Хоро | дин Дидриксен је видео весника буре. Та партија, по његовом мишљењу, задаје Радничкој партији — од ко је се одцепила пре неколико година — већу главобољу него што су то конзервативци икад били у стању да чине.

Она се истиче у полемичким двобојима и, због већ познатог ремија у Стортингу, настоји да подстакне Радничку партију на радикалније и брже реформе.

Повод да се у разговору помене Југославија, чији је систем за Јана Дидриксена, директора удружења приватних послодаваца, пут ка самоубиству, био је случајан. Та чињеница је значајнија због дискусија у којима се помиње југословенско радничко самоуправљање, него због поимања суштине процеса.

Господин Дидриксен се, рецимо, слаже са првим двема тачкама такозваног Аспенгреновог комитета о чијем се вишегодишњем ра ду овде доста расправља, па се помиње и Југославија. Тај комитет, који се састоји од представника раднич ких синдиката (ЛО) и представника Радничке партије, предлаже да се прошири производна сарадња између синдиката и послодаваца.

То је добро, каже господин Дидриксен, то и ми желимо. Ту нема политике.

Комитет затим предлаже да се радницима омогући оп ште и стручно образовање о трошку послодавца. То је симпатично, каже господин Дидриксен, ми ћемо све учи нити ако буде пара. Није ло ше имати образоване раднике. Комитет батим предлаже да се у предузећима устано ве раднички савети: једну трећину чланова сачињавали би радници, другу трећи ну представници управе, а трећу трећину представници месних самоуправних власти. Комитет предлаже да управни одбор предузећа, који сад бирају акциона ри на својим годишњим скупштинама, бирају убуду ће чланови радничког савета. ј

Пардон, каже господин Дидриксен. То су можда са мо наговештаји, то још није све разрађено, али то већ значи да се власницима ус краћују њихова права. Они почињу с једном трећином, па ће онда, како то већ истиче Социјалистичка, народ на партија, ићи на половину радника у тим саветима.

Осло: Улица Карла Јохана

Па то је конфискација, национализација! То је противно уставу!

У ствари, господин Дидриксен добро зна да предстоје маратонске дебате у Стротингу — ако цела ствар дотле дође — и да постоје могућности за нагодбу са синдикатима, „да би се избегла политика“. Али, ако се у томе не успе, свака пар тија мораће јасно да изложи, уочи јесенских избора у идућој години, шта мисли о трећем предлогу Аспенгреновог комитета. Радикали су већ нешто припремили слично Аспенгреновим предлозима. Конзервативци су, наравно, одлучно против треће тачке.

Међутим, конзервативац Јан Дидриксен се боји да би Радничка партија због мањине, због потребних гла сова — могла да успостави сарадњу са Социјалистичком народном партијом. Рад ничка партија би у том случају, морала да чини изве-

| равној

исток И ЗАПАД МОГУ НАЋИ ОСНОВУ ЗА СПОРАЗУМ

— сматра британски министар иностраних послова Батлер

Британски министар иностраних послова Батлер из разио је мишљење да ће: за падне земље и Совјетски Са вез наћи заједничку основу за споразумевање о неким питањима, посебно у области наоружања.

Говорећи о перспектива| ма мирољубивих односа Ис-

|као да западне земље не сме ' јУ да потцене споразуме који су до сада постигнути. Он је ту навео споразум о делимичној забрани вршења нуклеарних експеримената, споразум о успостављању директне телефонске и телепринтерске везе Кремљ — Бела кућа, затим америчко-совјетски спо разум о забрани стациднирања нуклеарног оружја у васиони. У интервјуу дописнику агенције АП, Батлер је оценио да су сви ови спо разуми важни и да показују да Исток и Запад могу постићи споразуме засноване на заједничким интересима. У погледу развоја ситуације за следећих десет година, Батлер је изнео мишљење да ће главне области

Њујорк, 20. априла |

ИЗВЕШТАЈ ИЗЊУ ДЕЛА

ЗАБРИНУТОСТ ИНДИЈЕ ЗБОГ __

1 “

страна 3._

МОГУЋНОСТИ КОМПАНКАЦИЈА Р

КАШМИРСКОГ ПИТАЊА

Дочек Шеика Абдулаха коме је присуствовало

пола милиона људи најављује нове симпто “ кризе ва

(Од сталног дописника „Борбе“)

Њу Делхи, 20. априла,

Пола милиона људи

тока и Запада, Батлер је ре| практично сваки осми Кашмирац — дочекало је бив-

шег заточеника Шеика Абдулаха када је пре два дана ститао у Шринагар, глав ни град Кашмира. Уске градске улице биле су раскошно украшене и Абдулах је целим путем пролазио кроз прави тунел од људи, застава, тепиха,и транспарената. ;

Девет часова требало му је да се из свог последњег пребивалишта на прилазима Шринагару кроз масу пробије до своје резиденције — палате Мунђахил Ман зил. Исте оне из које је пре седамнаест година индијску армију позвао да брани Кашмир од Пакистанаца и из које је објавио одлуку о припајању покрајине Инди ји. б

Овога пута у Манзил Абдулах је изгледа

затегнутости (бити Југоисточна Азија, Јужна Африка и Латинска Америка. Од говарајући на питања о про даји британских аутобуса Куби, Ричард Батлер је рекао да се „мора схватити да је Британија земља трговаца“ и да је одлучна да одр- | жи своје трговинске везе. |

Британци, међутим, додао је он, тој трговини не придају политички значај.

Уставна конференција о Басуту

Лондон, 20. априла | (Танјуг)

У Лондону је данас почела уставна конференција о Басуту, британској самоупколонији у центру | Јужне Африке, која броји око 800.00 становника. Басу то тражи изборе, нови устав и независност у року од тодину дана после општих

сне радикалније уступке. То би могло да разбије систем колективних нагодби између синдиката и послодаваца, да створи напетост, да прерасте, у политички проблем деценије.

Тако шта у Радничкој партији засад, судећи по зва ничним изворима, не предвиђају. Само, господин Дидриксен је аналитичар и бизнисмен и узима у обзир све комбинације.

Радничка партија је своје успехе, као што је познато, остварила постепено. Она се у Стротингу изборила за принцип привредног планирања. Држава се умешала у приватну привреду, повећа ла порез на доходак, завела систем контроле банака, капитала, инвестиција, при вредне експанзије уопште.

Радничка партија не помиње национализацију, али држава има контролу и фор сира изградњу сопствених предузећа. Најзад, Радничка партија истиче, као свој циљ, прелаз из капитализма у социјализам. Председ ник Партијеи председник владе Еинар Герхардсен јасно је рекао да је суштина тог преласка економска и индустријска демократија. „Ми смо прешли само део пута“, изјавио је недавно премијер Герхардсен.

Конзервативац с Јан Дидриксен имао је у виду преостали део пута.

Можда је његова бојазан била. мало преурањена. Али је он, као фналитичар, знао поуздано да не мора да буде и безразложна.

, Драгослав РАНЧИЋ

Завршен конгрес КП Нејлоно

Коломбо, 20. априла

Данас је завршио рад сед ми конгрес Комунистичке партије Цејлона, на коме су разматрани задаци партије, и ситуација у међународном радничком и комунистичком покрету. . |

Како јавља ТАСС,. конгрес је истакао верност Ко мунистичке партије Цејлона идејама пролетерског ин тернационализма и њену ре шеност да сарађује на консолидовању јединства међу народног комунистичког по крета на принципима марксизма-лењимизма. Конгрес је осудио разбијачку делатност КП Кине. Учесници конгреса су једнодушно одобрили рад ЦК КП Цејло на и одлуке да се из редова партије искључе елементи који спроводе идеје КП Кине, усмерене на разбијање јединства цејлонске Ко-

уједињених снага у земљи.

На седмом конгресу изабран је нови Централни комитет КП Цејлона.

националних

Британско-либијски разговори

избора, који би се одржали крајем ове године.

Како тврде полузванични извори у Лондону, Велика | Британија је спремна да да независност Басуту.

Штрајк у Катанги

Елизабетвил, 20. априла

Штрајк који је прошлог пет ка почео у Катанги, проширио се на све афричке радни ке запослене у М вних | компаније __Инион минијер. Према проценама –Ројтера, | штрајкује осамнаест хиљада Африканаца.

Министар правде источне Катанге позвао је данас рад | нике да се врате на посао. У | супротном случају рекао је он — предузеће се оштре мере,

До штрајка је дошло после одлуке власника да одбију захтеве радника за повећање надница.

СИТУАЦИЈА У БРАЗИЛУ“

Дванаест јавних говора које је одржао током последњих десет дана откако је напустио затворску капију он је упорно доводио у питање коначност | кашмирског присаједињења Индији и у последњим говорима све гласније тражио спровођење плебисцита.

Са великим изненађењем и забринутошћу Индија је пратила његове говоре видећи у њима вероватни сим птом нових компликација кашмирског случаја.

Дочек у Сринагару повећао је индијске бојазли ви-

дочеку водећу реч имали су пропакистански припадни-

ци такозваног кашмирског_

ФРронта за плебисцит. Чове_

ме

зе

ка који је некад тражио

припајање секуларистичкој Индији прекјуче је — како“ јављају индијски извешта-

ра у мору застава дочекала свега једна усамљена ин дијска тробојка. Остало су_ биле заставе Фронта за пле бисцит са полумесецом и. звездом на муслимански зе леној основи. | Политичара који се целе своје каријере сматрао Ган-7 дијевим учеником и поли-. пријатељем Нехруовим и који тврди да је тоји до данашњег дана остао — дочекали су у Сринагару са. сликама оснивача Пакиста-_

на Мохамеда Џине и сада-

шњег пакистанског председ _ ника Ајуба Кана. У По оценама Индијаца ства _

Мунџахил | Ри су јуче отишле даље не-

го што је и Абдулах — чак |

ушао с друкчијим идејама;|ји огорчен на Индију после

десетогодишњег заточења —

| желео. Масом је јуче лре-

тежно владао Фронт пле-“ бисцита и у доброј мери по литички и верски лидери наклоњени Пакистану.

После објављивања одлуке о Абдулаховом ·ослобође њу, Индија је у много паврата истицала да та одлука ништа не мења у њеној решености да истраје, у ста ву да је Кашмир дефинитивно и неопозиво интеграл ни део индијске уније. Питање се сада поставља шта радити када један утицај несумњиво велики међу Ка

ше можда него све што је Абдулах до сада роркао. У- | место представника владају ће проиндијске Кашмирске националне конференције

— коју је својевремено осно вао сам Абдулах — у том

Шеик Абдулах после пуштања из затвора

шмирцима из дана у дан до води у питање и исправност и одрживост тог става, и ка да се користећи његову аги тацију на сцени отворено појављују још екстремније струје кашмирске политике. Да ли то значи да ће Индија бити принуђена да про мени свој став Или да донесе болну и непопуларну одлуку да се Абдулах по трећи пут врати иза затвор ских зидова под оптужбом. да је пледирао за сецесију“ једног дела територије одиндијске уније. Ни једна ни“

|друга могућност засад из=

гледа не долазе у обзир. Највеће наде за налажење. излаза Индија види у предстојећем састанку Абдулаховом са премијером Нехруом. Поред свих за Индију неповољних изјава које је по следњих дана давао, Абдулах је упорно истицао да његово пријатељство према Нехруу и уважавање политике и државничке мудрости премијера Индије остаје непоколебано.

У сусрету двојице прија-

теља и ауторитету свог великог лидера Индија сада види најчвршћи ослонац, на ду да ће бити најбоље ре-

шење садашњих кашмирских заплета и спречено да ље унутрашње и међународно компликовање једног од најтежетг и тренутно најактуелнијег проблема Инди је и потконтинента.

Душан СИМИЋ

АЗАВАЈАЊЕ У РЕДОВИМА ПУЧИСТА

Данас се, иначе, све отво- | проблема Малазијске Федереније осуђују незаконити | рације. ~

Рио де Жанеиро, 20. априла (Танјуг) Бразилску ситуацију данас — три недеље после уда љавања председника Гуларта карактерише све 1 раздвајање две тенденције међу „победницима“. рву тенденцију представ ља политика десних снага, које под плаштом коначног обрачуна са Гулартовим апа ратом и „субверзивним еле ментима“ настоје да ликвидирају и све друге своје “по литичке противнике. На челу ових снага стоје гуверне ри Карлос Ласерда и Адемар де Барос. Постоје, међу тим, и присталице умерени је политике, који се такође одлучно залажу за „декому низацију“ земље, али не пу

Баида, 20, априла (МЕН) | тем ликвидирања свих који У либијском граду Баиди| нису „били активни у сврга почели су данас британско-! вању Гуларта.“ '

либијски разговори о преи-

Поред генерала Круела,

начењу споразума о прија-|команданта друге армије, на

тељству и савезу, који су две земље закључиле 1953.

У марту ове године либиј ска влада затражила је од британске владе да се пове-

ду преговори о измени по-

стојећих војних споразума.

Званични представник ли бијског Министарства иностраних послова изјавио је да су данашњи разговори

делегација Либије и Велике,

Британије протекли у атмос

мунистичке партије и свих

фери разумевања.

нзеакониту активност извес них десничарских снага упо зорио је сада и председник Врховног федералног суда, министар Рибеиро да Коста. „Правде су страни интереси који диктирају изванредне акте владе“, изјавио је да Коста, поздрављајући новог председника Бразила у згра ди Врховног суда. Председник Кастело Бранко је У одговору изјавио да ће деловати само у духу закона.

ге

акти. десничарских снага.

Снажни десничарски лист „Жорнал до Бразил“ у редакцијском уводнику објављеном под насловом „Самоубиство“ оштро протестује због хапшења једног свог угледног уредника. Група бискупа објавила је, ·_ такође, „манифест у коме траже пуштање. на слободу „невино ухапшених грађана“.

У међувремену је саопште но да је посланички мандат одузет још петорици чланова: Националног конгреса. До сада су из Конгреса избачена 54 посланика. Политичка права је изгубило укупно око две стотине јавних и политичких радника, док је из активне војне слу жбе уклоњено око 30 генерала и око 150 официра.

ПРОБЛЕМИ МАЛАЗИЈЕ

"РАХМАН ЗА. САСТАНАН СА. СУНАРНОМ

Куала Лумпур, 20, априла Малазијски премијер Тун ку Абдул Рахман изразио је данас спремност да се са

Како јавља АП, малазијски премијер рекао је на да нашњој конференцији за штампу, међутим, да би таквом састанку требало да претходи потпуно разјашња вање индонежанског става у погледу проблема који су спорни у односима две седне земље у Југоисточној Азији. "

Дин Раси отпутовао из бајгона

Сајгон, 20. априла

(АФП — Ројтер)

Амерички министар иностраних послова Дин Раск отпутовао је јутрос из Сајгона у Вашингтон, после тро дневног боравка у Јужном Вијетнаму. _ |

Како јављају иностране агенције, Раск је изјавио да је са премијером Нгујен Ка ном разговарао о различитим аспектима пружања чвршће америчке помоћи влади у Сајгону. Он је рекао да ће се америчке снаге задржати у Јужном Вијетна“

стане са председником Су- |мУ све „док агресија са севе %

карном у Џакарти, уколико | ра не буде потпуно сузбије-

би то омогућило решавање | на“,

чи — на улицама Сринага-

тичким истомишљеником и“