Borba
љети —птабипитиањиичеа
Ктрана 4. ичије
ПЕТИ КОНГРЕС САВЕЗА СИНЛИНАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ
(Наставак са 1. стране)
стем самоуправљања, на очитледне потребе убрзавања
2. Мала куповна моћ ста-|стиве. Нужно је само узети новништва отежава и 6р-|смелији курс ка њиховом режи развој такозваних терци- |шавању — и резултати неће јарних делатности. тј. раз- |изостати. пива у ђ
хидроелектрана, од којих нај рентабилнија захтева само 22,3 динара специфичних ин-
____БОрРБА_
пораста животног стандарда радничке класе и на могућности које нам нуди производни капацитет земље. рекао је Светозар Вукмановић поставља се крупно питање = да ли су сазрели услови. могућности и потребе ла 0творимо процес постепених промена, нарочито у с два правца; /
1. — у правцу повећања учешћа личних доходака У укупно оствареном лруштве_вом производу и
2. — у правцу измене У глобалној расподели друштве ног производа у корист привредних ортанизација и комуна. _ Роком последњих десет година. величина нашег националног дохотка се више него удвостручила. Међутим. за све то време однос између личних дохолака у привреди, с једне стране. и акумулације и фондова. с друге стране — остао је непромењен. Лич ни дохоци су и пре десет тодина и пре годину дана учествовали У структури националног дехотка са — око 42 одсто. што значи да се жи ветни услови радних људи нису побољшали оним темпом који је омогућавала на-
расла материјална основа друштва. У протеклем периоду се
није задовољавајућим темпом проширивала ни материјална база радничког самоуправ љања. То. између _ осталог, показују и нодаци о учешћу појединих носилаца инвестимисоне активности у укупним улагањима у есновна средства. У периоду од 1958. и до 1963. године учешће привредних организација је по годинама — износило 31, 27. 31, 30 и 28 одсто. — што значи да је у основи стагнирало. па чак и нешто опало. У радним као што се из података види, се нису равномерно повећавала самоуправна права произвођача и материјални услови за ре ализовање тих права. Сличво је и са условима за остваривање самоуправних права произвођача и грађана у комуни. Досад коришћени подаци показују. дакле. да је удео личних доходака у друштвеном производу сразмерно мали и да је мало учешће радних организашија и комуна У тлобалној расподели. националног дохотка. Те односе би. очито. требало мењати.
Зашто и у ком правцу“
Зашто. рецимо. сматрамо ла треба повећати удео лич« них доходака у друштвеном производу!
На то пре свега упућује животна истина да у социјалистичкој земљи напредак привреде не би смео бити сам себи сврха. него пре свега основа на којој би људи могли живети све боље и срећније. Друго. виши животни стандард је не само циљ с привредног развоја. него исто толикои услов за постизање бржег напретка привреде. У чему се нарочито огледа та међузависност нивоа животног стандарда и темпа привредног развоја7
1. Мала куповна моћ ста вовништва спутава бржи ра звој производње. задржава и њену структуру и обим У занатским оквирима. Око 38 одсто запослених у друштвеном сектору привреде има личне дохотке ниже од 25.000 динара месечно. С 06зиром на постојеће односе цена. а нарочито на све бржи пораст цена прехрамбених производа и услуга. нај= већи део ових — ионако ниских — личних лоходака тро ши се на исхрану. закупнину и подмиривање најнужни јих услуга (превоз ~ градском или међуградском саобраћају. струја. вода).
организацијама, приказаних
стимулишу људе на привређивање. на оационалније послова шавање технолошког процеса и организације рада.
животних услова не
само ол веће куповне становништва него и од способности оадних ооганизаци-
воја радних организација које пружају разноврсне услуге грађанима и производним предузећима. )
3. Ниске зараде недовољно боље
е. на усавр-
4. Одлучније побољшање зависи
моћи |
ообе ценама
ја да произведу више за тржиште и то по
прихватљивим за потрошача.
морају за
А да би то могле располагати средствима
· модернизацију 3за побољша-
вање технологије за подизање продуктивности рада.
5. Од не мањег је значаја поправљање“ положаја комуне у глобалној расподели. Наиме. у комунама се решавају проблеми услова живота радних људи, односно џро блеми стандарда (станови.
Светозар Вукмановић подноси реферат аб у комуналне услуге. образова ње, снабдевање итд.. За решавање ових проблема треба — улагати. Овде се дакле нај непосредније повезује проблем улагања са проблемом стандарда. Ту се разрешава основни проблем раздвајања
носно на средства за
плексно побољшавање услова живота радних људи.
вољно је да илуструје једну истину коју морамо уважавати: У одређеном периоду нашег развоја не бисмо могтли брзо напредовати да се нисмо много чега лишавали. односно да нисмо обједињавали знатан део средстава за развој. али ако и даље желимо да напредујемо истим темпом. онда морамо смелије да мењамо десадашње односе, Укратко. оно што се ра-
није морало. сад се више не сме!
Где леже есновни услови и могућности за промене У овим односима7
__ РЕЗЕРВЕ ЗА ПОРАСТ СТАНДАРДА У НЕИСКОРИШЋЕНИМ КАПАЦИТЕТИМА
Има довољно основа за за-
| кључивање да би се у садаштњим условима могао обезбедити висок темпо с привредног развоја и уз мањи обим (и. разуме се. нешто друкчију структуру) инвести-
пија ако би се потпуније ко
оистили изграђени капапитети. истакао је поред осталог председник Вукмановић. Према грубим проценама У нас се изграђени капацитети, претежно у _ прерађивачкој индустрији, користе са око 54 олсто (рачунато на основу података о уграђеној сна зи мотора и потрошњи електричне енергије).
На овом месту није мотуће улазити у анализу узрока оваквог стања, али треба рећи бар толико да се један од тих узрока крије у схватању да се Мривредни развој може остварити само изградњом но вих капацитета, услед чега не само што се запоставља стална брига за модернизацију из грађених капацитета већ као што наведени подаци говоре — долази и до запостављања њиховог коришћења. Очигледно да је такав однос према коришћењу капацитета економски штетан, а политички недопустив, јер оправдано изазива приговоре рад"них људи који су са пуно одрицања одвајали средства ле високу стопу акумулаци-
е. 5 Свестан сам чињенице да је · проблем потпунијег коришћења изграђених капацитета ветома сложен и-да његово реашавање не зависи само од до-
"бре воље и умешности наших радника, него и од низа друтих фактора, као што гу:
могућност већих набавки сировина и репродукционог материјала, апсорбциона могућност домаћег и страног тр-
жишта, квалификациона структура радничке класе, итд. Уважавајући све те тешкоће, не мету а да не подвучем да оне нису непремо-
Светозар Вукмановић је затим указао на главне факторе решавања овог проблема: Он је затим говорио о могућностима тржишта да прихвати повећану производњу, додајући да резерве које се крију у постојећем нивоу продуктивности рада нису израз слабог залагања наших радника, него пре свега последица застареле технологије.
Потребно је радним организацијама, у расподели са заједницом, оставити више средстава, која би им омогућила да брже освајају модер нију технологију и тиме ликвидирају један од главних разлога заостајања у продуктив ности рада рекао је председник ССЈ
Потребно је, такође доследније развијати расподелу пре ма раду на свим нивоима, у односу према свим носиоцима репродукције. У великом бро ју предузећа, на пример, још није нађен одговарајући начин да се лични дохоци чланова појединих радних јединица доведу у склад с резултатима рада. Ако, међутим, изградимо такав си-
коме ће свако производно одељење добијати од предузећа програм рада. и цену сваког производа, тако да до-
стем унутрашње расподеле у!
ходак сваке радне заједнице зависи од остварења програма и снижавања производних трошкова, онда ће се колективи радних јединица и те
утрошак материјала и живог рада итд.
Пошто анализе показују да до заостајања у продуктивности рада највише долази услед несавремене технологије и организације рада, систе мом унутрашње расподеле по себно бисмо морали стимулисати техничко-технолошке и уопште стручне кадрове. Основно је да се њихови лични дохоци стварно, а не само формално, што је сада нај чешће случај, повежу с резултатима рада — односно да се фиксни лични дохоци потпуно и до краја напусте. Уверен сам да радницима неће сметати што стручњаци остварују високе приходе ако се увере, и то, између осталог, и на основу пораста сопствених зарада да су приходи стручњака стварно зарађени, то јест да иза њих стоји одговарајући допринос успеха предузећа, допринос подизању продуктивности рада, дохотка и личних доходака целог колектива. Председник Светозар Вукмановић је затим указао да ће бржа афирмација принципа дохотка у ванпривредним делатностима омогућити да се и у овој области испоље постојеће резерве за пораст животног стандарда.
Друштвене службе, у којима већ данас ради више од 600 хиљада људи, имају изванредно важно место у скло пу борбе за виши животни стандард. Ове делатности мо гу много да допринесу уна-
ет дохотка ИЕ ДИЗГ пређивању производње и про пи првим | ду стинности рада, пекље Ме
д: ма. теријалне основе на којој се ШИРИ | формира ниво животног стан друштвени стандард. за к0М- | дарда (смањивање броја изо-
танака са посла услед повре да и болести, подизања стру-
Већ и ово што је речено до |чне спреме радника итд.).
КО ОДЛУЧУЈЕ О ПРОШИРЕНОЈ РЕПРОДУКЦИЈИ
Одвајање проширене репродукције од непосредних произвођача — рекао је Светозар Вукмановић је у великој мери допринело нерационалном инвестирању, а тиме успоравању привредног развоја и стандарда. Осим тога, исти тај узрок довео је и до различитих деформација у друштвеним односима.
Недовољан утицај непосредних произвођача на прошире ну репродукцију долази до изражаја и у запостављању економске рејонизације, тј. У пренебрегавању основног принципа доброг привређива ња — да.се предузеће гради тамо где постоје најповољнији услови за његов развој. Ми, на пример, градимо више
'
“
вестиција по киловат-часу а најмање рентабилна — /125,3 динара. Ове разлике не настају отуд што нема довољно извора хидроенергије који би се могли користити под по вољним, условима, него због. тога што се средства за инвестиције расподељују по територијалном принципу, на ба зи различитих компромиса из међу политичких фактора. Уместо да се држимо оријентације да свако подручје добије елек'ричну енергију. произведену под најповољнијим условима и по најнижој цени, ми у пракси настојимо да се сваком подручју осигура електрана, (без обзира колико коштају њено грађење и енергија коју она производи.
Рационално улагање у складу с најповољнијим производним и другим условима — омогућило би да сена најбо љи начин допринесе уједначе њу привредног развоја појединих подручја и крајева, што је у Уставу СФРЈ и Програму СКЈ зацртано као један од главних путоказа наше привредне политике. истиче Вукмановић
Ми се међутим, не држимо увек тог принципа. Уместо тога. да бисмо удовољили за-
хтевима појединих територијално-политичких органа, често градимо „политичке“ фабрике, које не само што не решавају · проблем развоја тих комуна, него их понекад вуку и назад, јер их оптерећују издацима за санирање нерентабилних предузећа.
Овакви проблеми, као што рекох, настају отуд што про извођачи немају довољно утицаја на проширену репродукцију. Средства намењена за ове сврхе се издвајају из при вредних организација, концен тришу у рукама територијално-политичких органа и поново враћају привреди у виду кредита. Самим тим се јача улога администрације и
| пореског и банкарског апара
та, а слаби друштвени положај и утицај — непосредних произвођача, који, уз све то, на својим плећима носе терет и последице нерационалних инвестиција. Уместо оријентације на сопствене — снаге, на максимално. коришћење унутрашњих резерви и на по дизање продуктивности рада уз све доследнију примену принципа расподеле – према раду. у кодективима нужно долази до оријентације да ре шавање многих сопствених проблема траже „негде горе“. А то ствара извесну зависност колектива од спољних фактора и смањује њихову стимулацију за унапређивање организације рада и продубљивање социјалистичких
друштвених односа.
О ПОСРЕДНИМ ПРИМАЊИМА И СТАНДАРДУ
Потрошња пољопривредних и других производа улази у склоп оног дела стандарда
| који у говору обично називакако залагати да боље кори-|џмо „видљивим“ сте капацитете, да смањују | њега постоји и такозвани „не
Али, поред
видљиви стандард“, чија висина .највећим делом не зави си директно од висине личних дДоходака радника. Овај део стандарда формира се по средним примањима из друштвених фондова.
Као што сам на самом почетку нагласио, индиректна примања су врло велика и питање је да ли је — с гледишта' привредног развоја и развоја стандарда — такав од нос између њих и непосредних примања оптималан. У том погледу су потребна даља проучавања.
У протеклом периоду је било тенденција да се иде час у једну час у другу крајност. Једна крајност је — да се оп шта и заједничка потрошња у основи и највећим делом финансирају из друштвених средстава; друга — да се ови видови потрошње у целини подмирују из личних доходака. Изгледа, међутим, да у на шим условима најбоље одговара решење које се налази између ових крајности.
Задовољавање многих љуДских потреба, које спадају У домен опште потрошње, не мо же бити финансирано само из личних .„доходака. Коликогод се иначе залагали за доследну примену принципа. „свакоме према раду“ — у здравстеу, на пример, или у највећем делу просвете, већ ланас у извесном смислу морамо примењивати принцип „свако ме према потребама“. Јер, у социјалистичком друштву мо гућност једног човека да се лечи или стиче образовање не сме да зависи од висине ње(тове зараде.
У још неким областима постоји потреба да се коригује деловање принципа расподеле према раду. То се пре свега односи на могућности деце и омладине да у пуној мери раз вијају способности, независно од материјалног положаја њи хових родитеља. Данас је ситуација још таква да нека деца могу да стичу више образовање него што одговара њи ховим способностима — јер им родитељи зарађују више — а нека не могу да развијају изразите способности за поједина занимања, јер немају потребна средства. Очито је да друштвена заједница треба у већој мери него досад да омогући развој способ ности деце и омладине — јер је то и у интересу друштва и у интересу сваког појединца.
Има, међутим, неких видова индиректних примања за која не важи — или не важи у целини — оно што сам рекао. Узимамо на пример станове. Велики број жалби радника односи се на стамбена питања, па је лако закључити да у овој области има много проблема и много несоцијалистичких појава. Стано-
у
ве најчешће добијају људи са високим личним примањљима, јер они у својим колективима заузимају кључна радна места. било као стручњаци или као руководиоци. Значи, средства за стамбену изградњу — делом из фондова заједничке потрошње, а делом из процентуално једнаких до приноса из личних доходака — стварају сви радници и службеници, а највише се њи ма користе управо они који имају високе личне дохотке. Осим тога, догоди се да радник не може да прими стан у новоградњи, јер је станарина превисока за његове економске могућности.
Садашњи стамбени односи и стамбено законодавство бреме нити су и другим проблемима Дешава се. рецимо, да по једивци користе станове, добијене од друштвене зајгднице, за издавање другим лици-
ма и то под неупоредиво те-
жим условима, чиме се, по- |
ред осталог, крши принцип
да свако добија“од друштве-, ' односа. Ако желимо да се у
ног продукта сразмерно томе колико је допринео његовом стварању. Такво шпекулисање друштвеним _ средствима погађа углавном раднике с нижим приходима, а пре свега самце
Председник Вукмановић се затим заложио да се проучи утицај сдноса између дирехтних и индиректних примања на продуктивност рада и ниво животног стандарда радни чке класе у целини и појединих њених делова. Анализе ће по свој прилици показати да овај други део индирек тних примања (који се остварује субвенционирањем појединих делатности, односно це на њихових производа и услуга) треба сужавати — и укупна примања више доводити у склад с принципом расподеле према раду. Тај курс би требало да прихвате радне организације и комуне и да у складу с њим утврђују своју политику.
УЈЕДНАЧАВАЊЕ УСЛОВА ЗА СТИЦАЊЕ ДОХОТКА
Дужи део излагања председник Вукмановић посветио је уједначавању услова за сти цање дохотка, што је данас постало централни економско политички проблем. То је цен трална тачка истакао је Вукмановић у којој се на известан начин преламају сви остали актуелни, дугорочнији услови успешног развитха, и привредних и друштвених од носа.
Вукмановић је затим говорио о последицама неуједначених услова за стицање дохотка, анализирајући ситуаци ју по појединим гранама. У овом делу реферата он је поред осталог рекао: „То значи да још нисмо до краја остварили критериј да се допринос сваке гране мери грема томе колики доходак она ствара у односу на уложена друштвена средства и ангажовану радну снагу“.
Он је затим нагласио да има активиста који принцип уједначавања услова привређи вања тумаче онако како то најбоље одговара тренутним материјалним интересима њи ховог предузећа, производне гране или подручја. Вукмановић је додао да се неки руководећи кадрови не опредељују за решење – појединих привредних и друштвених проблема са гледишта. интереса радничке класе и друштвене заједнице у целини, него више са гледишта интереса своје републике мли комуне, без обзира што такав став вуче целу привреду натраг. Непосредна последица дело вања неједнаких услова при вређивања — наставио је Вук мановић — огледа се и у томе што радне организације и чла нови њихових колектива 0стварују фондове и личне дохотке који нису у сразмери са њиховим доприносом У стварању нето-производа. На тој основи ниче противуречност између радника у тако-
званим високоакумулативним гранама у којима су лични до хоци ниски. а фондова тотово и нема.
Неуједначени услови привређивања између производних групација доводе и до не једнаког положаја комуна. Они стварају несклад интереса и међу деловима радчичке класе и међу становницима различитих крајева. Такво
стање доводи до: крунних де-:
формација и у друштвгним односима и у привредном раз воју: оно у погрешном смеру каналише активност појединих друштвених чинилаца и ствара код њих искривљену представу о томе шта је њихов прави интерес. Имајући такву представу о својим ивтересима, неке комуне се опредељују за инвестициону политику која им тренутно изгледа врло примамљива, али после извесног времена по казује своје право лице.
Овај проблем је изложен са свим упрошћено, али се ипак може запазити да корече деформација у односима међу деловима Бадничке класе и међу локалним заједницама треба. пре свега, тражити у
нерешеним проблемима цена и секундарне расподеле — и у неравномерном развијању социјалистичких друштвених
пракси и приликом решавања појединих привредних и друштвених проблема заиста води рачуна о интересу радни чке класе и друштва у целини — а не да се полази од уско схваћених интереса репу блике, комуне или радне организације — морамо много одлучније но до сада радити на измени односа у расподели материјалних – средстава, морамо стварати услове за не сметано деловање расподеле према раду А то значи — уједначавати услове привређи вања међу производним групацијама и обезбедити сваком појединцу, колектизу И територијалној заједници да из друштвеног производа добију сразмерно онолико коли ко су допринели његовом ства рању.
Колико год је важно да се ови принципи остваре у расподели између друштвене за једнице и радне организације, толико исто је важно да се на њима заснују привређи вање и унутрашњи односи сва ког колектива.
Тамо где нема добре организације привређивања и до следне примене принципа рас поделе према раду — доста че сто се дешавају разне несоцијалистичке појаве, као што су: расипање средстава, непотребна путовања по земљи и иностранству, немаран однос према раду и дужности, томилање _ административног апарата. флуктуација технич ког кадра из "производње ' канцеларије, повећан хонорар ни рад, итд. — истакао је Вук мановић. .
Није мали број оних који разне несоцијалистичке појаве објашњавају остацима про шлости у свести људи, тврде ћи да је много лакше проме-
у
нити производне односе него:
унутрашњи свет човека. Остатке старог. наталожене у свести људи, не треба — додуше — потцењивати. Али, ако се ограничимо само на ову констатацију. нећемо се приближити пуној истини. Де формације о којима је било речи су пре свега последица продукционих односа који још владају у нашем друштву. ДЕФОРМАЦИЈЕ ДРУШТВЕНИХ ОДНОСА У РАДНИМ ОРГАНИЗАЦИЈАМА
Последњих година радници се доста често жале на кршење њихових основних права. Ако ставимо на страну неоправдане жалбе људи који су
„тек дошли у привреду и дру-
ге друштвене службе и који нису довољно упознати са основним правима и дужности ма. остаје чињеница да је огромна већина жалби оправдана. Х
Откуд то да у условима рад ничког самоуправљања има појава бирократизовања поли тичких и техничких кадрова у предузећима7
Стварни узроци ових дефор мација — које изазивају оправдано негодовање радника — у основи леже у „цен-
|трализацији“ самоуправљања истакао је
и расподеле, Вукмановић. Недозвољиво је да у систему радничког ·и друштвеног самоуправљања одлуке о важним питањима едузећа и-
'|ли комуне доноси уски круг
руководећих кадрова, а да се заобилазе · органи самоуправљања, колективи и грађани. "Трајан успех у борби против разних несоцијалистичких по јава постићи ћемо само ако створимо такве односе у којима ће бити незамисливо да о пословима предузећа и о судбини појединаца одлучује било ко осим колектива. Доследно спроведена расподела према раду и непосредно одлучивање свих радника у рад ним јединицама, представљау најсигурнију брану против ирократизма, |
При крају реферата Вукма новић је говорио 0 сарадњи нашег Синдиката са међународним синдикалним покретом. Он је истакао да- ће СОЈ и у будуће, као што је то чинио и до сада, улагати напоре да у међународном синдикалном покрету дефинитивно преовлада дух конструктивне сарадње и даваће своју пуну
подршку свим билатералним и мултилатералним иниција-
тивама које буду усмерене у
том правцу.
Савез синдиката Југослави-
је сматра својом примарном о-
бавезом да пружи пуну подр-
шку ослободилачким покре-
„кат
'тима и борби потлачених на-
рода за њихову слободу и не зависност. Легитимно је право сваког народа да сам управља својом судбином.
Поподневно седница
Поподневна седница Конгтреса почела је нешто – после 17 часова. Седници је председавао с Благое Талески, Он је упознао Конгрес са поздравним телеграмима и писмима које је Централно веће Савеза синдиката Југославије примило од — неких синдикалних организација из других земаља. Председник Националне радничке централе Мексика упутио је телеграм Конгресу са срдачним поздравима делегацијама у коме се изражава жаљење што лично не може да прати рад овог скупа рад ничких представника Југославије. Синдикални конгрес Адена такође је упутио телеграм са поздравима | конгресу. мада је одредио деле гацију која је требало да допутује на Пети конгрес. Међутим због ситуације у овој земљи синдикални руковолиоци нису добили визе за пут. Пети конгрес је изразио жаљење због таквог положа ја У коме се налази синдиИЕ организација Адена, и конгресу југословен
синдиката упутили су прадулаке телеграме Синдимократских а Индонезије, Рене лни ве кретар Британских трелдју она Џорџ Вилкок и ШЕдтски синдикални конгрес.
са чтрес је затим информиис је Централно веће уЕс позив синдикалним 5 зацијама Бразила да 1 008 представнике на У грес. Ове организаЊУ ВатИ, е су да пошаЊУ „обоје представнике, меовна Пе представника Наи е конфедерације рад = а Ника кредитделегат бра при аса не пе разилских радника ЛЕ Ууствује Конгресу. Уапшења и прогона син
у
о
Председник Тито добија значку конгреса
дикалних рукеводилаца ф "немогућено је представници. ма бразилске радничке кла се, са којима су 1угословен. ски _ синдикати — одржавалу срдачне односе. да учеству. ју на овом скупу – јутословенских синдиката. |
Први говорник у дискусију Андреј Вербич, _ председник Централног одбора синдиката услужних делатности говорио“ је о потреби што бржег оживотворења издискутованих. принципа Таиб Дедић, председник синдикалног одбора Железаре Зеница 0 самуправљању у свом колективу, а председник Републичког већа синдиката : Србије Данило Кекић о расподели и условима привређивања.
Конгрес су поздравили гр сти из иностранства; Јан Ва“ њек, представник Међународ не организације рада, Роберт Ернио, секретар Светске синдикалне федерације, Махџуб Бен Седик председник Све афричке синдикалне Ффедврју
ције и генерални секретар Савеза рада Марока, Асад Раген, генерални секретар
Конфедерације арапских син диката и Василиј Илич Пре“
хоров, с секретар _ Савезног. централног већа Синдиката СССР, ,
Конгрес наставља рад.
Иностране · делегације ·
До почетка рада Контре стигле су следеће. делегаци“ је. синдикалних и. радничких организација. из--ил отра ства: У Ми |
Међународна организациј рада. Светска синдикална федерација. Свеафричха тик дикална. федерација, · Кове федерација Арапских синди“ ката, Свесавезно централно ве ће Синдиката Совјетског. Са веза. Општи савез алжир ских радника. Координаци“ они комитет синдикадних др ганизација Цејлона. Генерал на. конфедерација рада Арген тине, Савез синдиката Аустри је. Синдикат Народне РЕПУ“ блике Бугарске. Национални савез радника Анголе. Све индијски конгрес Синдикат.
Општа федерација _ рад“ Белгије, Револуционарни сић ликални покрет Чехословач ке _ Социјалистичке _ РЕПУ“ блике, Национална конфеде рација радника Гвинеје, Ив! лијски национални конгрес синдиката. Синдикат држав“ них службеника социјале осигурања _ Мексика, (2868 синдиката Финске. Земаљск веће мађарских _ синдиката Национални савез · радник такозване Португалске 187" неје. Заједнички секретари“ јат индонежанских СИВЉ калних федерација. Зи
Радничка централа УРУГ ваја. Генерална конфедер““ ција рада Француске, Сав слободних немачких сиве ката, Афрички контрес сКо, ката Зимбабве из Јужне | дезије. Националног К087 са синдиката Сингапура, ничка централа Конфедерација хришћане радника Француске., ок кат Народне Републике Ми голије. Конгрес . Е Кеније. !
Генерална , рада Италије, Савез си а ката Пољске, _ Наџиона савез радника Конга де полдвил. Свекипарска и фе 4“ Банија рада. Центра луди“
румунских Је Конфедерација радника ка 'бана. Организације и не опозиције Шпаније са“ организација ради у “ла ним условима), НАШИМ федерација синдиката „ли је. Национални савез 7 ка Малија. ;
Савез рада Марока. па онални савез радника ·сук гала. Уједињени конгрес је диката Северне _ БОЛ“ (и Веће рада у Да вез. радника. Судана. “об онални савез бадника То Национални савез 055 ум Тангањике, Општи савија ника Туниса. Федера и“ оре да УАР. Федерација , луционарних · синдикате | зибара. а
У току Конгреса ти уа делегације Социјалист, р“ синдиката Индије, Нике да Италије, Савеза_ С дива“ та Швајцарске и сина, Венецуеле. | г
Извештачи: а Петар стоганов Станислав МАРИНКО 5
Фото-репортери: | _ АД ЕГОТИВ мора ИУ