Borba
'Последња дебата у Саезној скупштини резимира је у посебном документу новним смерницама 'за развој привредног си-
"
Ооо даљи
ема“. Као преднацрт резо/
стема · луције о наредним задаци-
ма: на: том подручју, документ је достављен посланиЦиМ: и истовремено изнет
тек на основу овако
_ на ДРЕ. дискусију, с тим , да
шшироког консултовања добије коначни текст чредлота: који ће се поднети Скупштини на гласање. · нашој самоуправној јакси постаје све. зише јавило да законодавац ко ристи. овакву демократску процедуру, да пре него што се“сам изјасни о некој круп вијој ствари затражи мишљење' целокупне јавности. управо на послеЖњој скупштинској дебати постављен је, захтев да се посланицима важнији законски предлози подносе тек пошто се о њима чује реч непосредних' произвођача, њихових радних организација. Утоли ко пре "заслужује да на такав начин буде размотрен скупштински акт од тако крупног значаја као што је то резолуција „О /основним смерницама за даљи развој привредног система“. Ево, укратко, неколико битнијих ставова из предна
црта. “— У' основној расподели националног дохотка повећати учешће личних доходака и у спровођењу иолитике друштвеног и привред ног развоја чвршће се осло нити на радне организације и друге самоуправне органе. |
= Обезбедити радним ортанизацијама самостално ра сполагање средствима друштвене репродукције, сразмерно њиховом уделу у ства рању тих средстава, и са-
| „мостално доношење инверти - ционих одлука у складу са
_ инвестирања,
( |
друштвеним плановима и по начелима јединственог кредитног система.
— Друштвено-политичке заједнице треба да се првенствено оријентишу на ре тулисање општег режима а да на тем подручју значајан фактор постану пословне банке.
— У спољнотрговинском пословању обезбедити однос цена и самосталност предузећа у циљу подстицања конкурентске — способности домаће производње. от" У. финансирању привредног развоја недовољно развијених подручја 0обезбедити сталне приходе као и методе за рационално коришћење тих средстава.
= Стварати солидније основе за дугорочнију политику цена и за њихово при лагођавање новим односима у расподели.
Реч је, дакле, о односима У производњи, расподели, размени и потрошњи који у
У мери афирмишу улоепосредних произвођача у привреди.
Дискусија о преднацрту резолуције корисно ће послужити даљем раду на кон кретизацији постављених смерница. Реч је о замашНОМ послу разраде и усавршавању привредног система где већ сада треба што реалније , преднидети будућа кретања, поготово уочи доношења седмогодишњег пла на. Али још важније је да ова дискусија покрече све носиоце привређивања, пре свега радне колективе, да у основним поставкама резо“луције, у јачању самоуправ љања и самосталног одлучи вања, открију сопствене. сна те и могућности. Може се рећи да наша привреда, спу тана многобројним нитима административних интервен: ција, заправо још и није била. у стању да покаже све што може. Утолико би мање било умесно унапред из ражавати опрезност и непо верење према њеном понашању у измењеним условима, проглашавати је недораслом пре него што јој се и омогућило да самостално дејствује.
Иначе би испало да је и даље осуђујемо да тавори у засенку административних регулатива и да је у ту свр ху лишавамо средстава, да би управо тиме доказивали њену несамосталност и још више је гурали у наручје свакојаког бирократизма.
Нема сумње да су овахва "начела израз реалних потре ба, сазрелих у процесу. израстања производних снага и друштвених односа код нас. Сам живот, очигледно, одбацује све што га спутава као баласт преживелог. Разуме се, остаје ствар непосредне праксе да и обезбеди да све што је напредно заиста постане стални унутрашњи импулс развоја. Отуда је основно да пре свега предузећа и њихови рад нички савети узму у своје руке нове проблеме који на стај у уновој ситуацији. Про блеми су већ сада. крупни и има их Доста. А биће их и више, јер ће их све реалнији услови привређивања изнети на светло дана. Али, било би обично тапкање у месту ако би се дискусије о “револуцији · свеле. на статичке калкулације о томе шта ко добија а шта ко губи преласком на отворе"но исказивање рентабилитета, економичности, продук
тивности. Сада тек заправо треба утврдити реално стање ствари да би се све што заостаје могло унапре-
дити. М. БАЈЕЦ
_ Грабођачки референдум — 295:294.
/ У 'сељлј Грабовцу, које је у о ствау омилике а гранич. се са пчмотском комуном, јуче је одржана једна „неозбиљна“ триредба. Строво ђе је референдум да би се одлучило којој ће отиштики тритасти село. Победи„и су поборници за трикЉучење ммотској општини то са једним гласом раз-
| | Чике. Добилм, су 295 %љас0-
ва, а за стање жажво јесте. ласала су 294 мештамта. #Ово гласање тешко ће смиритџ односе у селу %змеђу два вештамлси створе ка табора. Грабовац је 99 последње админмстративнотериторијалне подеље трипадао цмотској оплитими,. Та да су, међутим, бирача "а збору одлучилм да село 9е у састав нове омишке општине и ту одлуку су 9 законили, надлежти рет/уб„ичкц органи. Од пре иЗвесног "времена јавило се Неколико људи који су под паролом даће село изгуби“ ти задругј због „лоше тоМитужке“ у' комуна, устелм « поделе село "а два Ра, Омишка. отлититска, ску
· Зашлпо дпрекшор мора 98 | пошшише ошказ
А же ~
_ тесто се чују триговори
72. законски тротмси плу Увех у складу са степеном
развоја. радничког _ СФМО“ Рављања, _ Застарели, с5 "амелима, који, су били акједни у точетној фази са“ ЈГ „случајевњма тоста“ + Кочнаца да, се самоутрав на “6 у туној мери разгра-
ма "то изгледа у рак » поменут је Закон о ниж одн У (је ЕТ · На ћример, то овом
а "и дирек > обавеза»
д тор је оба
4 поттилце решење о отка У раднику, макар се то ра
управљања, они датас У
осима, чије неке по те иду у корак Сб Женама м трописима КО КУ "развијају у тривре“
тацтита је, да би ралилмлисти, ла ситуацију, одлучила да растише референдум који је јуче спроведен. Уочт, ТОга у сељу се развиља необична камтања ц нездрава агитација. Ношенљм су транспаренти ч пароле, а дошло је чак % до туче између пекит неодговорних „табораша“. У референдуму су учествовалџ без њало сви бира чу, а. ситуалџаја је остала. та «о рећи без решења, док "а другој странт, због читаве ове неозбиљте ситуамије ко ју је створила једна група људи, остаје отворено плтање жоће лм се овакав Ре зилтат референдума тотвр дити, ишла Ће се потражити, неко друго решење да се стање у селу санмра, да се тронађу стварна узрочница који су „кумовали тодели места "а два табора можда из неких лични То буда и да онш због посао се п одговарајуће тос. % це. Тим тре што за Грабов чане хажу да су увек би-
единствент. с: А. ТИРНАНИЋ
дило о гиганту као што је рударско-топмоничарски, ба сен, Бор, који па 9.400 рад пика, и, шест великих радних јединица.
Дакље, ма у ком руднику био запослен радник, у Мај дантеку шила Ртњу, решење мора да тоттице генералма, директор, јер у другом сличају оно неће битц, усво јено ма суду из формалим разлога. Ништа ·неће помоћи што је решење тог пасао директор Мајдантека, што је збор радника, из Мајдантека донео одљуку о отказу, што суту одљуку
потврдила комисија. за при јем и отпуштање ц радним ку савет. слаб.
НОСКУПЉЕЊЕ ГРАДЊЕ „ГУТА
· 800 СТАНОВА ТОДИШЊЕ __
| ИМВЕСТИТОРИ- И ГРАЂАНИ НИСУ ЗАДОВОЉНИ ЦЕНАМА НОЈЕ НУДЕ ГРАЂЕВИНАРИ
1
Љубљана, априла
Стамбени инвеститори и грађани који чекају на нове станове све,су незадовољнији ценама које им нуде и обећавају грађевинари. За квадратни метар стам бене површине грађевинари већ зарачунавају од 100 до 130 хиљада динара и најављују даљи пораст цена чак и до 170 хиљада по ква дратном метру. Предузећа, која калкулишу са ценом испод 100 хиљада по квадратном метру, врло су ретка и на све могуће начине настоје да „искоче“ из старих и склопе нове уговоре са вишим ценама.
Ове године за један стан колико 1958. за три
У последњих седам-осам година, према анализи мариборског Завода за стамбе ну изградњу, цене за квадратни метар корисне стамбене површине порасле су у овом граду за 187 одсто. За станове исте опремљено сти и у сличним блоковима грађевинари су 1957/58 године наплаћивали 44.768 ди
нара.. по квадратном метру
корисне површине, 1960/61. године 78.235 динара, 1968. године око 95.000, а ове године 128.500 динара. То значи да је цена за двособни стан од 55 квадратних метара површине и исте опремљености износила 1958. го дине 2,4 милиона, 1962. око 4 милиона, 19683. године пре ко 5,2 милиона, а ове године преко 7 милиона динара или за 46 милиона више него у 1958. години. И, ако се. остваре предвиђања грађевинара о даљем повећању цена за неких 50 до 60 одсто онда ће овакав стан коштати ништа мање него 8 ми лиона динара односно скоро толико колико и четири та ква стана пре шест година.
Штетне последице таквог наглог поскупљења су виштеструке. И поред осетнијег повећања средстава стам бених фондова обим стамбе не изградње остаје исти или се шта више и смањује у односу на раније године. Го дине 1962. је у друштвеном сектору Словеније изграђено 6.738 нових станова, , а 1963. године 6.389 или за 348 станова мање. Дакле, у односу на претходну годи-
Нови део Љубљане -
ну изграђено је мање станова за 5 а у односу на план за 15 одсто.
у
Трећина дохотка · за становање
Овакво поскупљење наро чито погађа кориснике нових станова, јер економска станарина знатно брже расте од њихових доходака. Стручњаци, наиме, већ кал кулишу са просечном ценом од 115.000 по квадратном ме тру корисне стамбене површине што значи да ће корисник новог стана од 55 квадратних метара површине одвајати око 9.500 динара месечно или заједно са осталим трошковима становања 18.000 динара. Дакле, станар са просечним месечним дохотком од четрдесетак хиљада одвајаће за становање трећину свог личног прихода. „Стручњаци, међутим, тврде да станари са оваквим породичним дохотком (40.000 динара месечно) одговара стан који кошта између 1,9 и 2,4 милиона динара а породици са 95.000 динара месечног прихода између 46 и
5,7 милиона динара. То значи да је цена нових станова у поређењу са просечним породичним дохоцима, већ прешла „дозвољену“ границу за сто одсто. ~
Неоправдани захтеви грађевинара
И поред таквих цена гра-
ђЂевинари тврде да су њихо ве калкулације прескромне. Међутим, стручњаци Грађевинског центра у Љубљани су дошли до закључка да је већ и реализовано поскупљење стамбене изградње превисоко и да се захтев за ново повећање цена за 50 до 66 одсто не може прав дати никаквим објективним околностима и узроцима. Они тврде да је објективно условљено повећање цена за станове у 1963. и 1964. години максимално до 25—30 одсто ако се елиминише утицај повећаног комуналног доприноса и веће опрем љености нових станова. И за овакво повећање цена стручњаци кажу да је врло високо и неоправдано.
До оваквог закључка
стручњаци су дошли анали зирајући све објективне уз-
роке који су довели до наглог поскупљења стамбене изградње крајем 1963. и почетком 1964. године. Према њиховој анализи максимал ни утицај појединих објективних фактора на поскупљење стамбене изградње је због скопске катастрофе 4 до 5 одсто, калкулативног повећања личних доходака 5 до 6 одсто, повећања цена грађевинског материјала 6 до 7 одсто, повећања друштвених обавеза 2,5 до 3 одсто и повећање цене за за вршне грађевинске радове 4 до 5 одсто. То значи да
|грађевинари имају стварне за станарину |
разлоге за понећање цена за нове станове максимално до 25 одсто а не и за сто одсто у односу на 1962. годину. За поскупљење 4 милијарде
Велики део поскупљења, наиме, произлази из настале конјунктуре и жеље пре дузећа да уговоре послове по што је могуће већим ценама да би се на тај начин заштитила од евентуалних неповољних промена у на-
редним годинама. ·Таквом
политиком се, међутим, наноси велика штета стамбеној привреди у целини. Неоправдана поскупљења „гутају“ огромна средства стам бених фондова, тј., близу 4 милијарде (око 200 двособних станова) годишње у Републици, ако се узму у 06зир неоправдана повећања цена у прошлој и овој години. Знатан износ од ових средстава, која се улажу на 30 и више година дају сеу виду „чисте“ дотације.
Ј. ПЈЕВИЋ
Курс за зидарске радникеу Деспотовцу
Деспотовац, априла
У организацији Радничког универзитета у Деспотовцу је почео да ради курс за квалификоване зидарске раднике, који похађа преко тридесет радника из Деспотовца и окол них села запослених у Грађе винском предузећу „Соколица“. По завршетку овог шестоме сечног курса полазници ће по лагати испите за квалификоване раднике пред комисијом Скупштине општине.
М. Ђ.
«| Већи извоз
индустрије _ Косова и Метохије ·
Приштина, 20. априла Према подацима покрајин ског Секретаријата за трговину до краја марта са Косова и Метохије извегзено је робе у вредности од четири милијавде и 656 милиона динара, што је за 40,6 одсто више него у истом пе риоду прошле године. Индустријских производа извезено је за 35,8 одсто, а па љопривредно - прехрамбених за 95,4 одсто више него у истом периоду прошле го дине.
Најзначајније - повећање
извоза забележено је и код коже и обуће — за 206,8 одсто, текстила за 135 одсто, неметала за 116,8 одсто, дрв не индустрије за 82,2 одсто, дувана 26 одсто, обојене металургије 21,2 одсто више него у_истом периоду 1963. тодине. У првом тромесечју извршен је за 23,5 одсто овогодишњи план извоза на Косову и Метохији.
Т. МИЋКОВИЋ
——
Исплата пензија За мај од 24. пприла
Пензије и инвалиднине ис плаћиваће се, као и прошлих година пред првомајске празнике, нешто раније него обично. Главна централа службе друштвеног књиговодства већ је обавестила своје филијале да банчине упутнице благовремено доставе поштама, како би исплата пензија и инвалиднина за мај могла у већим гра довима почети 24, а у осталима 25. априла. Све исплате треба да буду завршене најкасније 30. априла.
Најнволитетнији бутер комбината _ „београд“ - 1.000 динара килограм
Пољопривредно-индустриј ски комбинат „Београд“ продаје од јуче најквалитетнији бутер по 1.000 динара килограм. Тиме колектив овог главног београдског снабдевача пољопривредним производима наставља своју лепу традицију да уочи значајни-
тер продаваће се не само уочи већ и после првомајских празника, све до 10. маја, и не само у продавницама ком бината „Београд“ већ и осталим трговинским радњама у којима се продају произво ди Комбината.
Дд. М.
Завршена предио- || ница кудеље — |-==-
Погон фабрике супер- фосфата у Прахову
у Врањској бањи
Врањска Бања, априла Инвестицијама од близу милијарду динара, уступље них из републичког Фонда за неразвијена подручја и Општег инвестиционог фон да, у Врањској Бањи је изграђена модерна предионица кудеље, једна од највећих и најсавременије опремљених у нашој земљи. Вредност овогодишње производње процењена је на
"око милијарду и 200 милио-
на динара. Готово целокупна производња је јунапред
продата. Вв. ВЕЉКОВИЋ
ШТА ЈЕ ПОКАЗАЛА АНКЕТА У БАЊАЛУЧКОМ СРЕЗУ
Преко 200 директора и 1000 служоеника | "са основном школом |
ИСТОВРЕМЕНО СВРШЕНИ УЧЕНИЦИ економских и ПОЉОПРИВРЕДНИХ ШКОЛА ТЕШКО НАЛАЗЕ ЗАПОСЛЕЊЕ,
Бањалука, априла Ни у једној општинској скупштини систематизацијом није предвиђено радно место за службеника са 4 разреда основне школе, али на подручју бањалучког среза службеничке послове обавља 306 таквих лица. За службенике са 8 разреда школе пла нирано је 291 радно место. У општинским скупштинама, ме ђутим, ради 780 службеника са нижом стручном _спремом. Такви службеници заузимају места намењена струч њацима са дипломама, јер од 298 предвиђених службеника са“ високом стручном спремом у општинама ради свега 89. беја У општинама Орбац, Котор-Варош, Лакташи и неким другим стање је веома неповољно: 80 одсто службеника у органима управо има само нижу стручну ЕНИ је ако они раде и к = фикасност. служби _ општинских скупштина није тешко погодити. . Ни у привреди није много боље, У. једној анкети која
је обухватила само 294 предузећа. са подручја среза кон статовано је да од 746 лица на руководећим радним местима само 13,5 одсто има високу. стручну спрему, док је директора и руководилаца са основном школом највише — 239 или 32 одсто. Истовремено 250 свршених ученика економских школа, тражећи посао у јесен прошле године, најчешће је добијало негативан одговор,
Посао је тражило али га је ретко где могло наћи и 200 ученика средњих пољопривредних школа: У пољопривредним _ организацијама на местима управника и ше фова рачуноводства ради 148 лица, али само седморица имају факултетско образовање. „Барјак носи“ 79 управника и шефова са нижом стручном спремом. Њима, јасно, нису потребни образовани стручњаци.
Среска комисија, озбиљно забринута оваквом квалифи кационом структуром. алар-
мирала је општине — крајем · прошле године. Препоруче-
но је да се заустави прилив службеника без квалифика ција, да. се искористе – све могућности за образовање и школовање: постојећих кадро ва, а да се из темеља мења ћолитика стицендирања и кредитирања ученика и студената. Показало: се, наиме, да је за последње четири године за школовање кадрова утрошена 1 милијарда 129 милиона динара, али при – томе нису сагледаване потребе и није вођена систематска политика ' школовања. У Приједору и Санском Мосту су, на пример, студентима при крају школовања отказиване стипендије с образложењем да им неће моћи обезбедити одговарајућа _ радна места. Предузећа су додељивала стипендије без конкурса, од случаја до случаја, и на лич не интервенције.
Док се осећа велика флук-
туација стручњака, руководи ·
оци и службеници без квали фикација не напуштају своја радна места.
Х. ХУСИЦИНОВИЋ
г
Бањалука
!
_ ПОГОН ЗА СОПСТВЕНЕ _
~
_ ПРИГОВОРЕ
Нови хемијски комбинат „Наум Наумовски Бор-
+. =“ -
че“ у Скопју подиже малу текстилну фабрику у
којој ће вршити пробе сопствених сировина
'|__ Срединоме године почеће да ради први и највећи по
тон хемијског комбината
„Наум Наумовски-Борче“ у Скопју. Погон синтетичких
влакана испоручиваће годи шње текстилној индустрији 4.500 тона универзалног вла кна, које ће се употребља-
ке
шту појавити под именом. „Ммалона“. 755
„~, — ЕТП је уствари назу предтржишни барометар; контролор квалитета нашег основног производа — кажу у Комбинату. / 4
“ „ Комбинат ће истина има-
вати као замена вуни и па- |ти и сопствени институт, ко
муку. Међутим, пре
што-оду на тржиште, узор- | могућностима
него |ји ће се претежно 6бав
унапређе
ци влакана мораће да про- | производње и научним ра-
ђу кроз још један погон овог Комбината. Ради сео погону, боље рећи о малој фабрици, која се скраћено зове ЕТП.
ЕТП, односно Експеримен тални текстилни погон, је уствари комплатна текстил на фабрикау минијатури која ће запошљавати око
| |
дом, док ће се контрола вре дности тканина од вештачких влакана обављати У минијатурној текстилној фа брици. Тако је Комбинат преузео на себе~ да сноси сопствени ризик, да му рекламације стижу од сопстве не, уместо других фабрика. Сем тога овај погон ће послу
120 радника. Овај погон имај жити иза обуку кадрова У
ће ткачницу, бојаџиницу, предионицу, одељење дораде и конфекцију. Ту ће се израђивати одела, кошуље, ћебад и друга конфекцијска и метарска роба од поје диних узорака вештачког
текстилној индустрији. Наиме, радници који стекну ис куства у ЕТП добро ће доћи текстилним фабрикама, које буду користиле ово уни-
| верзално синтетичко влак| но као своју производну си
влакна, које ће се на тржи
ровину. БЕТРЕ
ФАБРИКА У ПРАХОВУ поново (МАЊУЈЕ ПРОИЗВОДЊУ
Прахово, 20. априла | Фабрика хемијских произ- | вода у Прахову неочекивано
се нашла поново у тешкој ситуацији. Сав складишни простор готових производа
фабрике је препун. Ту има око 50 хиљада тона суперфосфата, од тога око 10.000 тона под ведрим небом. |
је
Због овако тешког положаја, праховска фабрика је од 10. априла радила са смањеним капацитетом и дневно производила 500 тона мање од планираног, а од 15. априла производња суперфосфата је потпуно обуставље-
на. ч.Нн.
ИЗ ГОРЊОМИЛАНОВАЧКОГ КОМБИНАТА „ТАКОВО“
ПЛАНТАЖЕ око ПРЕРАЂИВАЧКИХ ПОГОНА ·
Горњи Милановац, априла Како су у интегрираном По
комбинату њем Милановцу нашли „зајед нички језик“ четири погона — | фабрика бомбона, погон прераду воћа и поврћа, млин
председник централног радни
Нову атмосферу у заједнич
ки колектив унела је и децен љопривредно - индустријском | трализација управљања и ра-
„Таково“ у Гор-|сподела личних доходака у е-
кономским јединицама.
Погонима и
економским
за | јединицама препустили смо —
каже Угарчић — производно са пекаром и погон плантажа, | планирање, пријем радне сна
те,
доношење интерних пра-
чког савета Драгослав Угар-|вилника о расподели личних чина то објашњава материјал | доходака и одређивање старт
ним стимулансом и потребом пољопривредних и прерађива чких капацитета да међусобно сарађују.
Воћари сада имају мање главобоље коме да испору че производе, а прерађиваче |
| них основа. Централни радни чки
савет је ту да „креше“ што је нереално и усклађује
| кретање колектива за једнич=
ким током.
Уместо 1.800 тона робе, коли ко је стручна служба предло-
мање мучи проблем где да на | жила, радници Фабрике бом-
баве сировине. Сада су и њи хове службе обједињене, поја чан је и стручни кадар, па су и трошкови производње смањени, а пословање постало економичније. У ствари, „Таково“ је зао-
бона одлучили су да са истим трошковима режије, али бољим коришћењем капацитета и увођењем друге смене у рад произведу ове године 2.000 то на робе, штолје за 22 одсто ви ше нећо прошле године, одно
кружило производни процес, сно за 50 одсто више од оства
од њиве и ћоћњака до фабри | рења у години чких машина.. Плантаже под) је.
шљивама и јабукама прости- | ру се на око 200 хектара, ове године се припрема засађива ње 100 нових хектара, а идуће још толико. ;
чаре интегрише
Према плану за ову годину, комбинат ће произвести 10 одсто више робе него прошле године. ђ Р. РАНКОВИЋ
УЛОНЕНИХ 670 ХИЉАДА ЗА ВАКЦИНАЦИЈУ „ДОНЕЛИ“ ФАБРИЦИ 45 МИЛИОНА —
Ваљево, априла Пре пет месеци органи управљања фабрике „Крушик“ донели су одлуку да се Здрав ственој станици фабрике одо бри 670 хиљада динара за набавку вакцине против грипа. Вакцина је на време дата скоро свим члановима колек тива. Сада, како је прашла епидемија грипа у Здравственој станици фабрике са задовољством оцењују ову успеш ну акцију. Ево шта о дејству вакцине изјављује лекар Реља Калем | бер, управник Здравствене
„станице фабрике;
|
— Вакцинација против гри-
|па имала је позитиван ефе-
кат. Имали смо 20 одсто оболелих а у граду се тај број кретао на преко 50 одсто. Наш просек боловања би био далеко нижи да нам га нису покварили ових 670 радника који се нису вакцинусали. Статистичари фабрике овај податак су одмах, претворили У динаре и дошли до резулта та, да би проценат боловања био увећан још за 30 одсто при чему би донео губитак од око 45 милиона динара. Према томе 670 хиљада уложених У вакцину фабрици су донели корист од 45 милиона динара.
С. МИЈАИЛОВИЋ
. 1