Borba

БЕОГРАД. — На јунеу раштњој седници за здрав · ствена питања Републич| ког већа Скупштине _Ср| бије разматран је Предлог - закона о здравственом оси- турању земљорадника, као и развој здравствене заштите д 1956, до 1963. године И лан развоја здравствене за _ штите и здравствене службе | од 1964. до 1970. године. Са“ станку је председавао Јо• зеф Шолтес,

ОСИЈЕК. — Индустрија 0" сјечког среза још увек ко'ристи машине са нешто ви~ ше од'50 одсто капацитета. „Међутим. кад би се између осталог смелије покушало са увођењем треће смене у нежим колективима и на тај начин повећало коришћење маштина за око 75 одсто, то би имало за последицу повећање производње за око 50 одсто. То је, између осталог истакнуто на јучерашњем пленарном састанку Сре ског комитета Савеза комуниста Осијека. Ђ. ш.

СКОПЈЕ. — Под председни штвом Васила Џоргова заседало је Социјално-здравстве но веће Собрања Македоније на коме су усвојени пред“ лози Закона о висини основ ног доприноса на здравствено осигурање ' радника у 1964, години и о висини пауштала за здравствено осигурање пољопривредника. а

КОСОВСКА МИТРОВИЦА. — Поводом Петог конгреса "Савеза синдиката Југослави је у комбинату олова и цинка Трепча, у Звечану и Ста ром Тргу. Фабрици суперфосфата У Косовској Митровиди и другим косовскомитровачким колективима одржани су зборови радника.

м. м.

ВРАЊЕ. — На саветовању са председницима општинских скупштина Врање, Босилеград, Власа, "Трговиште, Ђујановци. Владичин Хан, Врањска _ Бања, Прешево, Сурдулица и Власина распра вљано је о привредном раз“ воју ових комуна до 1970. тодине. Саветовању је поред привредних руководилаца среза Лесковац и ових комупа присуствовао и Богољуб Стојановић, члан Извршног већа Србије и председник Одбора за план.

зао

У:

в.В.

ЛОЗНИЦА. — На седници Општинске скупштине која је одржана јуче одборници су се највише позабавили поднетим извештајем комиси је за жалбе и представке. Они су износили конкретне примере и указали на праве

узроке жалби грађана. ~ Н. МИШЧЕВИЋ

БРЕСТОВАЧКА БАЊА. Почело је» тродневно- републичко саветовање инспектора рада и референата хигијенско-техничке заштите хемијске индустрије и предузећа са технолошко-хемијским процесом.

ч: Н.

ЗАГРЕБ. — На јучерашњој седници Одбора за унутрашњу политику Извршног већа расправљано је о Нацрту закона о извршењу поправних мера. Одбор је такође размотрио. и информацију републичког јавног ту жилаштва е неким видовима малолетмичког криминали тета. |

ЗАГРЕБ. — Секретари општинских и фабричких ко-

_ митета Савеза комуниста Загреба расправљали су јуче, у светлу смерница Шестог пленума пК СК Југославије. о актуелним друштвено-екбномским питањима и про блемима Загреба и његове

артијске организације.

ВАРЕШ. — Јуче: пре почетка рада у колективу рудника и железаре Вареш одржан је митинг посвећен отварању У конгреса Савеза синдиката Југославије.

М. ВРАНКИЋ

СУДСКА

+.

| __ПБНОВАСЛАВОННОГ БРОДА У СЕЛА ОШТЕЕНИХ, ЗеНЉОТРЕСН

ТРАЖЕ СЕ ИНЖЕЊЕРИ, ТЕХНИЧАРИ |

___Им ГРАЂЕВИНСКИ РАДНИЦИ _

Славонски Брод, 20. |говарајућу помоћ и Сталнај' Питање помоћи размотри

~ априла

Штаб за одбрану од елементарних непогода у Славонском Броду одлучио је

данас да Општинској скуп-

штини предложи да оснује посебну дирекцију и фонд за обнову и изградњу Славонског Брода и околних се ла разорених и оштећених земљотресом. Према том предлогу, дирекција би била извршни орган Штаба и руководила би грађевинском оперативом, која је већ почела с радовима у најош тећенијим селима. Дирекци ја ће имати стручне службе за инвестиционо-техничку документацију и урбанизаци ју, за организацију рада грађевинске оперативе, за надзор, снабдевање и за фи нансијско пословање. Према оцени Општинског штаба, прва фаза посла на отклањању последица 3земљотреса, смештају пострадалих, организацији снабде вања и здравствене зашти те углавном је добро обављена. Сада је, уз помоћ јединица ЈНА и суседних ко муна, у току поправљање зграда и припрема за подизање нових јавних и стамбених објеката. За кратко време отвориће се велики број градилишта у свим се лима, јер се посао око ра-

пштине сино председник

- оштећени. С обзиром да је

шчишћавања рушевина при води крају.

Зато је штаб одлучио да од славонских комуна затра жи брзу помоћ у стручној радној снази, од Среске при вредне коморе затражено је да на бродско подручје што пре упути око 100 зидара, тесара и армираца. Нарочи то се осећа недостатак радника за покривање кровова с обзиром да овај посао тре ба хитно обавити, а кровови су знатно оштећени и у местима изван епицентра земљотреса. Такође ће бити потребне нове групе инжењера и грађевинских техни чага.

„У целини узевши, оштеће ном подручју недостајаће стручни радници свих грађЂевинских струка, јер се предвиђа да се у сваком ош тећеном селу формира мала грађевинска оператива. Штаб је зато одлучио да се хитно приступи изградњи просторија за смештај стру чних радника.

Већ су забележене и прве појединачне и групне пону де стручњака за добровољни рад у селима. Група од десет квалификованих лимара и радника за покрива ње кровова из загребачког предузећа „Обнова“, који са да раде у фабрици „Ђуро Ђаковић“, обратили су се Општинском штабу да их упути на радилишта, где би у слободном времену добро вољно радили на обнови. . Општински штаб почео је да разматра и питање изра де пројеката за нове стамбе не и школске зграде у сели ма: Сматра се да ће моћи да се користе пројекти и иску ства у сличним пословима "обављеним ' после земљотре са у Макарском · приморју: Очекује се даће Славонском Броду и другим оштећеним селима пружити од-

МУ !

ХРОНИКА

у Нишу почело суђење

троструком Убици _

Психијатри тврде да

+

Ниш, 20. априла

Пред Већем петорице К:0. кружног суда у Нишу коме председава судија Драги Милојковић, почело је суђење 24-тодишњем Вукомиру Дојчиновићу који одговара за троструко убиство. Наиме, 30. априла прошле , године као што је и наш лист писао.

" Дојчиновић је у свом стану у Улици Ратка Павловића у „Нишу убио своју жену Сло- боданку њеног брата Саву и

“она Стојана Јовановића.

.%

за

а

~“

ЕМ

.'

“А

У току данашњег претреса саслушано је више свзедот ка међу којима и прва жена убице Стевка Николић, која је између осталог испри чала како ју је Дојчиновић

је Вукомир Дојчиновић

био свестан својих поступака

без разлога тукао и _покушавао да угуши у сушници.

Пошто је на првом претре су децембра прошле године одбрана затражила пеихијат ријско испитивање окривљеног, данас је прочитан налаз стручњака Судско-медипинског факултета у _ Београду у коме се каже да је убица био свестан својих по-

конференција градова Југо-

славије. О томе је са представницима Општинске ску разговарао онференције Марко Булц. у

ће и Републичко веће Саве за синдиката Хрватске, чији је председник Милутин Балтић јуче обишао најош тећенија села на јужним па динама Диља.

Преко 11 милијарди штете од земљотреса

Осијек, 20. априла Које мере треба предузети да би се што је могуће брже организовао живот на пострадалом подручју Сла воније и почело обнављање порушених домова. школа и привредних организација, раз говарало се данас у Осијеку | на заједничком састанку Сре ског комитета Савеза комуниста, Извршног одбора Сре ског одбора ССРН и председника општинских скупшти на славонских комуна. Одлучено је да се формирају омладинске добровољне бригаде које ће радити на обнови појединих села. Препоручено је да се расмотри могућност изградње _ нових, насеља на приступачнијим теренима за мештане _брдских села који су — тешко

14 школа сасвим уништено, а 130 оштећено, политички актив осијечкот среза сматра да би требало расмотрити _могућност изградње — монтажних школа и то најкасније до почетка наредне школске године.

Славонији је у овом тренутку неопходан им гтрађевин ски материјал више од 7.000 тона цемента. 7,000.000 цигала, три милиона препа и другог материјала.

Данас су изнети најновији подаци о висини процењене штете од земљотреса — више од 11 милијарди динара, од чега се око седам милијарди односи на подручје Славонског Брода а више од три милијарде на подручје

ђаковачке општине. Укупно је срушено 1.188 стамбених зграда. 14 школа. док је 0о-

штећено 7.000 кућа. 130 |шко-

о ттиииитии————

ла, 85 предузећа, једна болница и 37 осталих објеката.

Ни ово нису коначни подаци, јер комисије за проце„ну још увек раде. 4

Ђ. ШОВАГОВИЋ

· Прве количине грађевинског материјала стигле на угрожено подручје

Славонски Брод, 20. априла

Јединице ЈНА — гарнизона Славонски и Босански Брод и даље пружају велику помоћ угроженом становништву у рушењу јако оштећених кућа, рашчишћавању терена и припремама за градњу и поправку зграда... -

До данас је под шаторе сме штено око 1.800 становника бела Лаповци, Мушице, Боројевци, Слободна Власт, Хркановци, Овчаре и других. У селима која су остала без школекот простора монтира но је 20 великих шатора У којима се настава даље нормално одвија. Омладинска бритада "од 100 чланова пома же угроженом становништву на рашчишћавању _рушевина, спремању цигала и другим пословима. Данас су почеле да пристижу и прве количине грађевинскот матери јала и новчана помоћ.

Електро-хемијска _ индустрија „Биљана“ из Скопја послала је у Славонски Брод један камион средстава за прање рубља као помоћ настрадалом становништву од земљотреса на подручју 9општине Славонски Брод.

'Т. КОВАЧЕВИЋ

БОРБА_ АЛЕНСАНДАР. ГРЛИЧКОВ

кова председник већа Виктор Авбељ прире-

"да и Вида Томшич,

__У СЛОВЕНИЈИ

Љубљана, „20. априла Председник Извршног већа Македоније Александар Гр-

личков и члан Извршног ве |

ћа, Македоније др Асен Симитчијев допутовали су у дво дневну посету Словенији. На железничкој станици госте су дочекали и поздравили председник Извршног већа Словеније Виктор Авбељ и потпредседник. Јанко Смоле. Данас пре подне гости су разгледали Завод за аутома тизацију, Завод за испитивање материјала и конструк ција и Завод за заваривање. = У част Александра ГрличИзвршног дио је ручак, на, коме је би; председ Ник Главног одбора · ССРН Словеније. После подне гости су и акиаа погоне љубљан скоћ „Агрокомбината“,

МОМА МАРКОВИЋ ПРИМИО

__ПРЕДСТАВНИНЕ_САВЕЗА

__МАЂАРСНЕ_ЈЕВРЕЈСНЕ ЗАЈЕДНИЦЕ

Члан Савезног извршног | већа и председник Савезне комисије за верска питања Мома Марковић примио јеју,. че земаљског рабина Мађарске господина др Бенешовскот и председника Савеза ма ђарске јеврејске _ заједнице господина Шош Едра. Са њима су били и рабин из Печуја господин Швајцер и потпредседник Савеза мађар ских Јевреја господин ·Сајферт. Пријему су присуствовали

и председник Савеза јеврејских општина Југославије др Лавослав Каделбург, секретар овог Савеза Давид Леви и секретар Савезне комисије за верска питања Милоје Лилпарић. __Гости из Мађарске присуствовали су прекјуче у Сомбору откривању _ споменика групи стрељаних Јевреја и мађарских антифашиста. Они ће у току сутрашњег дана посетити и Бор, где су Јевреји који су стрељани код Сомбора за време рата били на принудном раду.

ПШТИНИ

ПРЕДЛОЗИ ДОСТАВЉЕНИ САВЕЗНОЈ СНУ

ПЕНЗНОНЕРИМА: 11,7 МИЛИЈАРДИ ДОДАТКА

Војни рок 18 месеци. — Ускоро ће почети расматрање предлога за измене у Закону о народној одбрани и предлога одлуке о исплати додатка пепзионерима

Између неколико предлога за нове законе који су ових дана достављени Савезној скупштини — ширу јавност ће сигурно посебно занимати Предлог за измену Закова < народној одбрани (скраћење војног рока) и Предлог одлу: ке о исплати додатка на пен зије у овој години (у општем просеку од 8 одсто ГОДИШЊИХ износа укупних исплата пе: зионерских примања).

Према предлозима за изме ну Закона о народној одбрани служење (кадровскот) рока у Југословенској народ“ ној армији скратио би се по правилу — на 18 месеци осим за младиће који буда регрутовани за ратну морнарицу где би „служење војске“ и даље трајала две године. Да бисмо били што поре

ТРИ ПОЗНАРА ЗА ТРИ ДАНА У ЛОЗНИЧНОЈ Општини ·

Лозница, 20. априла, На подручју лозничке општи не за последња три дана дошло је до три пожара који су сваки за себе могли довести и до катастрофалних последица. међутим, захваљујући брзој интервенцији добровољних ват рогасаца из Лознице они су успешно угушени. | најозбиљнији пожар избид је јуче поподне недалеко од Бање Ковиљаче у шуми на ме сту званом Црвени поток, где је ватра захватила око пет уектара шуме. Тек после чети ри им по часа борбе са пламеном 15 добровољних ватрогаса ца успело је да овај пожар утупе. Претпоставља се да је о-

с 6 . –

књ МА ви а вај пожар изазвала варница са

ф : У ра локомотиве теретног воза на реник и пемихопатска лич- | прузи Зворник — Лозница.

ност бездушног типа. али «

свестан својих дела и поступака. о.

Суђење ве наставља. Д. ИЛИЋ

_БЛАГАЈННЦ__„РЕМОНТА— ОДГОВАРА ЗА ПРОНЕВЕРУ МИЛИОН ДИНАРА

, Сомбор, 20. априла ___Пред већем Окружног суда у Сомбору коме председава суди

У ја Часлав Вучковић почело је суђење Викторији Лишевић · бившој благајници предузећа „Ремонт“ која је, према оптуж ници, проневерила око милион _ динара. Ова „сналажљива“ 26тодишња службеница у платне спискове уносила је веће зара де појединих радника а не оне које су они стварно зарадили и које су им били обрамунате па је потом разлику задржава ла,за себе. Те њене махинаџци је трајале су више од годину

дана. У неким случајевима задожавала је и рате за кредите. 2 Оптужена пориче да је присвајала новац и каже да је она у платне спискове на име зараде уносила податке означе не у обрачунским картицама које је неко наводно заменио. Због ове необичне одбране Вик торије лишевић у наставку су Ђења биће јој предочене поје

'линачно свака обрачунска кар У току

тица са одговарајућим радним калозима и истовремено упоре ђене са износима у платним списковима, Ћ, ЈОАВОВИЋ А 1 ,

«

Дан раније избио је сличан пожар у шуми близу насеља Горња Ковиљача, а У трећем пожару, до којег је дошло пре три дана, била је захваћена по моћна зграда Општинске скуп штине. Међутим, лознички ватротасци су и овог пута брзо интервенисали и допринели да

зштета буде што мања. Н. МИШЧЕВИЋ

Горани очистили од

тубара преко 100 хектара шума »

' Ђела Паланка, априла Млади горани основних школа у Белој Паланци, Моклишту, Горњој Коритници и Црвеној Реци своју овогодишњу активност почели су

чишћењем шума од губаро- |

Око 1.000 горана једнодневне акције очистили су преко 100 хектара шума ~

сж.

вих јаја.

рока — а упућени су У јединицу после 1. јануара 1963

цизнији ево и текста ново предложеног члана 71. Закона он.ародној одбрани који ће, уколико буде усвојен, гла сити:

„Служење војног рока у ЈУ

тословенској народној армији траје 18 месеци, осим У ратној морнарици, У којој служење војног рока – траје

две године. .

Изузетно од одредбе става 1. овог члана, служење вој_ ног рока траје једну годину: 1) за лица која са успехом заврше школу за _ резервне официре; 2) за лица са завршеним првим ступњем наста ве на факултету, високој школи или уметничкој академији или лица са завршеном вишом или високом шко лом, уметничком академијом или факултетом; 3) за лица која су једини храниоци по-родице.“ 6

Према томе, обвезници-регрути служиће убудуће војни рок у трајању од 18 месе ци само у копненој војаци и ратном ваздухопловству. За војне обвезнике који су до

сада, по важећем „пропису, и мали право да служе војни "рок у трајању од 18 месеци ије предвиђено даље скра-

ење рока. у

Ако би се поставило питање: које би регруте „хватао“ овај Закон7.. ~ Одговор се налази у члану 2. и 3. пред ложеног Закона. Обвезници који ће служење војног рока почети после ступања на сна гу овог Закона, као и обвезници који ће се на дан ступања на снагу овог Закона налазити на служењу војног

— налазили би се у Армији према одредбама овог Закона. Међутим. и војници упућени на служење двогодиштоку 1962. у војној отпустиће

њет војног рока у године (осим оних морнарици) они се са служења војног рока пре истека две године али тек Када то дозволе могућно сти попуњавања _ потребних кадрова у Југословенској на родној армији. На исти начин, решиће се и служење оних обвезника који после ступања на снагу овот Закона буду навршили одслужење војног рока у трајању од 19 месеци. Значи, овај Закон ће обужхватити све младиће који тек буду регрутовани за ЈНА. затим оне који су У“ пућени на одслужење у току 1963. и, делимично, и оне који су упућени на служење двогодишњег рока пре | јануара 1963, али зависно од' | потреба и могућности У ЈНА.

Савезно извршно веће пред ожилоб је Савезној скупшти ни да донесе посебну одлуку на основу које би се свим личним, инвалидским им породичним пензионерима у то-

1

ку 1964. године исплатио посебан додатак у висини од око 8 одсто просечног годишњег износа укупних иснпла та пензијских примања. То значи. пензионерима ће се исплатити у току ове тодине, у виду посебног додатка, 17 милијарди динара. Разлог за доношење овакве одлуке потражем је пре све га у потреби побољшања материјалног положаја пензионера до увођења новог пен зијског система у живот. Пре ма процени. пензионери У Бо сви и Херцеговини. посебним додатком. добили би. = 1.395 милиона; у Црној Гори — 300,8 милиона; у Хрватској — 3.576,5 милиона; У Македонији 400,3 милиона; У Словенији — 2.121,5 милиона и у Србији — 3.915 милиона ди-

нара. :

Мако. у начелу, ова _одлука треба да обухвати све пензионере — личне и породичне — ипак, постоји извесно ограничење. Додатак не би добили они пензионери ко ји су и даље у радном односу м због тога примају само један“ део своје пензије или им се пензија не исплаћује, каб и ови уживаоци пензија који живе У иностранству. Што се тиче „нових“ "пензионера — додатак би добили само они уживаоци личних инвалидских им породичних пензија којима је право на пензију признато до 31. децем

бра 1963.. у и

Ограничење исплате додатка уживаоца пензије ко| "на

ли су остварили право пензију од 1, јануара 1964. го дине — предлаже се пре света због тога што се сматра да су они кроз личне дохотке — према којима је и одређена пензија добили материјалну накнаду за пораст трошкова живота У 1963. голини. Постоји 10ш једно 0траничење — да једнократни додатак не може премашити суму од 32.000 динара. То значи да би и ове, као и прошле године. овај додатак могао бити одређен у дегресивној скали. како би се ви 'ше заштитили уживаоци пен зија са нижим примањима.

Иако о висини додатка на "пензије и о роковима и начину исплате тог додатка бли же прописе .тек треба да одреди скупштина Југословенске заједнице социјалног оси

турања — сигурно је (уколико одлука буде усвојена) да ће додатак бити исплаћен У току ове године, и то, како се у Предлогу одлуке каже „у најмање две рате у току. 1964. године“.

К,

Обце нестају јер Бетеринари | "неће да. дођу :

Друже уредниче,

Земљорад ка задруга У Шекулару, општина Иванград, има у Шекуларској Ријеци сточарску фарму Удаљену 33 километра од иванграда. Стока на овој фа

ми није пелцована од 1960.

године, иако се задруга ви ше пута-обраћала ветеринарској станици у Ивангра ду и тражила ветеринара. На допис број 264. од 14. фебруара 1962. ветеринарска станица у акту број. 52. од 20. фебруара 1962. одгова ра следеће: А

„... Ветеринарска стани» ца нијеу могућности да свог. службеника пошаље ради прегледа оваца које се налазе у Шекуларској Рије ци, услед удаљености и лоих временских прилика, С обзиром на то дасе стока налази у близини Пећи, обра тите се ветеринарима из Пе ћи.“ . ћ

Иако смд им објаснили да имамо болесних оваца и ја! њади која и угину, њихова помоћ нам је хитна, али је нисмо добили. Својих кола немамо, па ћемо убудуће мо рати да обезбедимо више

средстава да кола узимамо код „Туриста“. Не знамо да ли ћемо се наћи у ситуаци ји да 500 наших оваца доте рамо У Иванград на ветери нарски преглед, кад ветери нари не могу да дођу код нас.

Ово смо морали изнети преко штампе, јер се нису одазвали ни на наш позив од 12. јула 1963, иако нам је прошле године угинуло 50 оваца. То смо, истина, наплатили од ДОЗ, али да је ветеринар ститао, до тога, вероватно, не би дошло.

Пошто се нису ветерина-

ри одазвали ни нашем по-,

зиву од 25. марта, а ни послали било какав одговор, па нам је недавно угинуло 15 оваца, молимо вас да 06јавите ово писмо. Можда ће та прочитати неко од ветеринара У Пећи, који је уда љен од Шекулара 93 километра, кад нису већ дошли они из Иванграда који су нам најближи. Шекулар, априла Благоје БОЛЕВИЋ.

службеник земљорадничке задруге

Ошпуштшен 360: »слабоћ рукописа«

Друже уредниче, )

Запослио сам се у Ауто-мото друштву у Нишу са пуним радним временом. примљен сам на пробни рад од три месеца (почев од 15. марта ове године). Међутим, 15 априла сам от пуштен.

Трудио сам се да што боље задовољим на послу. да“оправ дам поверење Комисије за заснивање радног односа која ме је примила. Желео сам да сачувам углед школе која ми је издала диплому о стручности. Хтео сам да у посао који ми је поверен унесем неке новине, али се шеф рачуноводства су“ протставио, рекавши да не мо. же да ми повери дужност мла

ђег финансијског књиговође „имам слаб рукопис“, иако сам уверен да је читак и да га сва ко, па и мало дете може прочитати. у Могло би се још: доста рећи о односу друга шефа прем» млађим кадровима у које нема ДОВОЉНО поверења, јер МУ се, изгледа, не испушта четво рочасовно радно време са хоно раром од 20.000 динара уз пен-

зију:. па проналази и оваква

разлоте који ни на први потлед на делују довољно убедљи во. Ниш, априла Жарко Ј. ШОТИЋ, студент права

Кондукшер није дадиља

Друже уредниче,

Више пута сам чуо и читао у дневној штампи 0 кондуктерима и о њиховим некоректним поступцима према путницима. Но треба рећи, да ни сами путници не раде увек она ко као што треба. У то се лако моту уверити они који свако дневно путују.

Наиме, приликом уласка У аутобус свакодневно се дешава да чим узме карту већина путника остане у задњем делу аутобуса где настаје гужва кад на следећој станицу тата Зд нови. путници, отога да уђу пиилазе лобацивања кондуктеру да направи ред, да путници треба да крену напред и томе слично.

Ја сматрам да кондуктер сам не може за читаво своје радно време да моли путнике и да их убеђују да крену напред, где има слободног простора и да не би требало дозволити да кондуктер то моли, а да путо ници ипак остају у задње! делу ' аутобуса.

Ја се надам да ће се у овом писму наћи многи па да ће убудуће водити више рачуна и о условима рада кондуктера којима није лако, поготово не у локалном саобраћају У пу. ли где заиста не могу да буду Дади ен ли пула, априта пи ; !

Стева ОТЕВАНОВИЋ, официр ЈНА, ВП 7589

Телефонска тоборница без шелефона

Друже уредниче,

Прошле јесени испред зграде број 7 У Душановој улици постављена је нова кабина за јав ну телефонску; товорницу. Али ни сада, шест месеци касније није постављен телефон. то је кабина: од алуминијума и стакла издигнута изнад тротоара око 70 сантиметара, на четири стуба, па би било занимљиво чути стручњаке како су замислили да људи улазе у њу и користе телефон. згледа да је то разлог што телефон није монтиран.

поред овог „чардака ни на небу ни на земљи“, десетак метара даље, у зиду зграде број 7 постоји миша предвиђена за телефонску говорницу. У њу продавачице из. суседне продавнице млека и хлеба бацају картонску амбалажу и ако би се веома лако /могла уредити за праву намену. Овде би се могла жористити кућна инсталација за електрично све тло и телефом.

И поред две кабине због нечије несналажљивости многи грађани овог дела Дорћола немају јавну телефонску говорницу. Београд, априла 3 Петар ОПАЧИЋ,

потпуковник, . Улица Тадеуша Кошћушкот 42/11

Деђеш месеци чекам на радио аријемник

Друже уредниче,

Пре девет месеци предао сам потпуно исправан радио-придемник „тесла М Е“ Ратомиру лазићу, столару У индустрији „Никола Тесла“ у Београду да ми направи нову кутију. Пријемник сам му предао на капији фабрике „Никола Тесла“ и добио обећање да ће ми апарат послати поштом у Шибеник најкасније за месец дана, Чекао сам два месеца, упутио писмо, али одговор није стигао. Онда сам се обратио управи радио индустрије „Никола Тесла“ и замолио за интервенцију. Одмах затим лЛазић је обећао да ће радио-пријемник стићи у року од 20 дана, а то је-било јануара ове године, али та нисам добио до данас. Апарат није стигао ни после једног разговора са "Лазићем, а ни интервенција мојих пријатеља из. Београда није помогла. :

Ако већ преузме обавезу да на производу учини неку промезу, и при томе когисти саму чињеницу да | је редник те фабрике, онда би требало да тај радник столарске радионице фабрике „Нико-

своје фабрике

ла Тесла“ осећа више одговорности према потрошачима своје фабрике.

Шибеник, априла

Марко, СЛАДИЋ Бориса Кидрича М1је

НАКНАДА. ЗА ЗУБОТЕХНИЧНЕ РАДОВЕ

ПИТАЊЕ: Социјално сам осигуран од 1. – новембра 1952. као и моја ужа породица. Супруга је !. децем-

бра 1963. без упута лекара.

опште праксе почела оправ ку 16 зуба у Панчеву. Завод у Кичеву је одбио да ми изда одобрење, уз образ ложење да не дају сагласност за израду протеза у другим републикама. Стога сам био принуђен да платим 30.000 динара. Да ли мо гу„тражити накнаду од Завода за социјално оситурање, јер је зубни лекар удаљен од мог места 39 километара. ОДГОВОР: _ Уколико су протетички радови предвиђени правилником који регулише право и случајеве где трошкови падају на терет фонда здравственог 0сигурања, неоспорно је да вам ово право припада, «

· обзиром на дужину вашег

МА МЕ стажа и пошто се ра члану ваш том еј е уже поро Потребно је да захтевате писмено решење надлежног завода, на које имате право жалбе републичком заводу = здравствено осигурање. « Ра ЊЕ права _ вашег ог друга за време 6оравка у другом месту, односно републици није разлог Па бе ускрати ова врја а Могло би се МЕН поставити питање уа у разлици трошкова, Ухолико су цене ових/услуС здравственој уа и ниже него у другој Роа лици. Све то — уколи на На а АКОМ комунал на У. днице тако регулиса ер случају негативног 45 » републичког заво| , имате право тужбе репу И ААКОМ и Савезном врховном суду, јер је у питању

повреда зак она, саве рит зног ка

,

| услуге угоститеља, чије

| домаћинстава на селу Плив атаратеји транзи

права давања стан

Непошребну — – + . | | о у иу ЊЕ Деспошобца | Друже уредниче,. Деспотовац се нагло њ. ја, све више постаје = Разву чки центар, а после об љавања ресавске пећин 006, ће то још и више, Међу, он има много проблема 0 траже хитно решење, „Коју од најакутнијих је одан вање. БУДЕ Грађани Деспотовца нез,. вно се снабдевају хлебоћ сом и пољопривредним про водима, У граду нема ан ни једне продавнице пољо Во вредних и млечних про при да, а ни ресторана исхране. Зато грађани пак же

не ведма високе и не СУ це пачне за већину запосј ту.

Овде нема ни ДОВОЉНО 54. натских радионица, па се у за најситићје оправке пице ла, одеће или електроуређа; је мора одлазити у Ћупрују Светозарево па и Ниш, И на, У Деспотовцу постоју еј тросервис, али он због статка материјала и ка није у могућности да пр компликованије услуге, де се са оправкама “радио-апар та некако излази на крај, збу; ситница на телевизору треба

ек Недр Ва

опет одлазити у Ћуприј Светозарево или Ниш, Ов 4: ситнице које заиста не 6)

представљале проблем кад бу неко предузео мере да се бр воре · одговарајуће занатске радионице. МИ

Деспотовац, април Мирко

а, - и ЋАКОВИЋ Радио може |

| "

помоћи женам на селу

Друже уредниче, | мн

Наше жене на селу веома

4 (ЕН

жељне знања које им је“

кодневно потребно У 8

ству, јер нема довољно за домаћице, па ни

којима би се упознале са р

руковањем ратима којих има све, домаћинствима на селу и тим пословима у кући. ! жене на селу не знају од онота што их је мајка чила, а живот од њих. много више.

Има много – домаћинста којима се, и ако се распо за разним намирницама с ља стално само по некол врста јела.

С обзиром да

најредовније с 8 обављајући разне после кући, било би добро Да радио-станице више мисле хиљаде таквих жена, да У њих објављују пригодне ем“ сије са разним пр саветима. Такве емисије тре бало би емитовати ујутро ула увече кад су жене код кућа Велика Дренова, априла ·

Јован ПЕТРОВИЋ радник 3

„ДРУШТВЕНИ СТАН И, ЗАНЕМ ПИТАЊЕ: Од предузе

ћа сам добио стани желе бих да га заменим са ли цем које није запосл Ј нашем предузећу. Међу у предузећу не дају сати ност за такву замену бразложење да је ТАЈ (став намењен искључиво +“ ј вима нашег колектива, '. ли је предузеће У прав! У питању није такозвви „службени стан“ чије је ришћење везано за вршев“ одређене функције.

ОДГОВОР: Одредбама на 36, става |, акона стамбеним односима и» сано је право даваоца на на кориштење (преду ће, ћа, установе или ДР: ног органа) да може Од име давање сагласности 3," ~, ну стана ако се ради си“ новима који су наме) иохључиво одређеном би! гу лица. То могу д» фи случајеви кад поједине с не организације е нове за своје службенике, или Ј поједине категорије у обављају 9 жбу. |

Према томе, одредбе 4" ' на 36, става 1. Зак стамебним односима ја требало схватити ла а мењују само У случаје коришћења тажозваној а зжбеног стана“ (члана дно кона о стамбеним 0 учивх ма), или код Но а КГ ришћење поје имају га дини _ друштвени. и (ЈНА, дсип, СУП) па ТУ свим оним случајеви“ ор“

. на К да давалац стана На дај шћење — инвести У сво станове по јих средстав

4

цима и слу цимер јест одређеном · код" Одобравањем оно пе » квих станова МОГЛО диве

» дође до ситуације 15 руји ститор не би могао

да располаже ои те: ки које ' сре, оје је дао Кеа

што је то ваш у