Borba

о ин у

ЗРР -

= == ЗЛА

а и с

СВ С

АЕ НИ

Уторак, 21. април 1964, ·

пета пиона пл ањааљаљакл

_ ПОЗОРИШТЕ СА ДВЕ СЕЗОНЕ

Ријечко. народно позориште редовну сезону завршава Зб маја, а летњу |

отвара ве ста И онета. •» _ Систе

Ријека. априла Ријечко народно позориште „Иван Зајц“ може с правом тећи да, има две сезоне, Ону редовну. која почиње 1. октобра и траје до 81. маја и "летњу — од 1. јула до 20, августа, После завршетка кб: ве“ сезоне. ансамбл користи тедан мањи део одмора и одмах почиње с припремама лрамски ансамбл за луго путовање по многим приморским местима,и острвима Ква рнера. а оперски 'з ја уне аи а прирел

ПМловеће позориште

| Драмски ансамбл ће и овог лета поћи на 40-дневно путовање по Кварнеру. Да би остварили програм гостовања којом приликом ће дати 34 представе у 25 места. изнајмили су и један мали брод. За ова гостовања влада у ме устима огромно интересовање. “Љубав примораца за позори"штем може да илуструје и је лан пример с Цреса. За време представе на ' летњој позорници. почела је да пада киша и то све јача. Глумки су „играли“ и очекивали да се публика почне да разилази- Међутим. сви су остали

на својим местима ло краја представе. |

„Често је управо долазак по зоришта подстакао да се на-

прави нека летња позорница „око које се онда одвија кулсове“ . све

| [| |турно-забавни живот места. Ове године. на пример. поче "Ће да се уређује летња: позор ' ница на старој Градини у Па “ту. Овогодишњи 'стовања је газноврстан: Цеа "спиров „Сан летње ноћи“ „Ромео и Јулија“. ечлоба · „Идем у лов“. Штимчева дра матизација Шеноинот романа „Златарево злато“ и „Кароли | на Ријечка“ Драге Жервеа.

| 1

репертоар го-

ние

1 Поред кварнерских места. ан

' самбл ће овог лета обићи и

| део Горскот Котора.

За то време оперски ансам "бал, у јулу и августу. сваки, | понедељак наступаће на опа | тијекол летњој позорници. Се

"знати уметници Владимир Ру "жђак и Томислав Нералић.

(У осталим операма — „Тос| ка“, „Аида“. „Кармен“. и -Отело“ — наступиће реномира"ни ломаћи и страни певачи: Нада Шутар, Кен Нит. Жав Мадеира из "Метрополитен 0пеђе и Анабел Бернар из Бер лина.

'И на овим приредбама орга низатор није забринут за посету— тледалиште је редовно пуно, Чак се дешава да стра

ни туристи још У марту и ап улазнише. десио

зона ће бити отворена 6. 1у= | ла премијером „Кнеза Игора“ ' У коме ће наступити наши по

рилу резервишу Прђе неколико сезона

се и овакав случај; изводила МЕЗА НЕ ЗА И АЕ ЗДРАВЉЕ СПОРТИСТА И СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ

Кроз спортску и физичку активност млади људи унапре ђују своје здравље. То сепре свега огледа у бољој исхрани ћелија и ткива путем жив љег крвотока и дубљег дисања, који настају при спортској активности. А са бољом исхраном ћелија и општа раз мена материја у организму се „појачава. Услед тога апетит се неминовно побољшава. Отуда је нео да спортисти добро | једу, а при томе се не тоје.

Највећи део унетих. калорија одлази на стварање енер тетског потенцијала, утроши се на спортску или физичку активност, велики део отпада на изградњу јаких органа и потрошњу због појачаних био хемијских процеса разградње и изградње материја. а нарочито на синтезу специфичних беланчевина за организам У рашћењу и развоју. Ћелије сваког ткива постају активни је и способније. Отуда код спортисте ране и повреде бр-, 30 зарашћују. Исто тако. орга снизам спортиста, у случају ин фекције или заразе. реагује

брзо у стварању антитела. На тај начим организам спор тиста брже савлађује болести. Дакле, болест краће траје код

спортисте. Знатно је мањи

број болесничких дана код њи:

се / Жавалерија рустикана“. Мол притиском публике у гле далишту које има 1.700 места пђодато је било 2.495 карата — сти прекобројни“ носили су. са собом столице из пеле Опатије.

' За награду на гостовање Ни у редовној сезони посе та није разлог за забринутост

овом позоришту. Према по длацима. У односу на бро1 ста новника. ово позориште има најбројнију публику. У сали са 978 места (она је за 60 места већа од Хрватског народ ног позоришта) годишње се олржи 320 представа које по сети око 220 хиљада гледала ца. Од тога 280 представа са око 190 хиљада гледалаца оложи“се у самом граду аостало на гостовањима · преко лета;

Посета 16 обезбеђена и системом претплата — у 14 прет платничких циклуса ове сезо не окупљено је 6.795 претплат ника. а сваки од њих посети осам лоамских и осам оперских представа. У току ре довне сезоне позориште има 1 сталну позорницу у Опатији. У биоскопу „Београд“. и ту је чак 72 одсто гледалишта резервисано за претплатни ке.

Кад је прошле године опера за успехе У раду лобила На-

јула. — И овог лета драмски ансамбл гостоваће у 25 ме— Летње представе. оперског ансамбла у Опатији. мом претплата откупљује се највећи број места

граду града Ријеке, ансамбл се сагласио да за тај новац и уз помоћ сењске комуне оле “у Сењ и изведе оперу .„Риголето“, И италијанска драма, која се налази у саставу позоришта такође је веома „покрет

а“. Сваку премијеру — то је већ пракса — она изведе и у лвадесетак места у Истри. а током лета такође крене на краћу турнеју по истарским местима. %

3. ЗОКОВИЋ

Наши уметници у међународним „жиријима

Југословенским музичким уметницима поново је указана почаст да буду чланови жирија међународних фести вала у иностранству, Загребачки пијаниста. професор Иван Мачек позван је да буде члан жирија Баховог кла вирског фестивала, који ће се одржати средином идућег месеца у Лајпцигу,

На међународном конкурсу младих аутора, који се сутра отвара у Бејруту. у опењивачкој комисији је и композитор Станко Хорват из Загреба. На овом такмичењу биће изведена дела младих

композитора из целог света, ~ (Танјуг)

Зграда Народног позоришта „Иван Зајц“ у Ријеци

Подаци о читању нови на не дају повода за от, тимистичке закључке. У Србији, на пример, према подацима Југословен ског института за 'новинарство, мма преко 1600 места са око 800 жиљада. становника. у која штамта уотлите не. стиже. У више од девет стотина места која имају пошту ну којима живи 2,2 милиона људи, на 1.000 ста мовника долази 44,5 три мерака дневних листова. Већи, градови (преко 10 _ сиљада становника) има ји знатно бољи однос: 182 примерка на 100 становника. -

Ови већ; познати по' даци о неравномерној ра стрострањености штампе билљ су недавно предмет разговора У зСавезђ орга назамија а установа за пмрење књиге Србије. Том приликом | пзмеетуо АНИ МР о неколико _ кориснил

„ Акшиђи за иппампу |

предлога о мамнуј на ко ји би Савез могао да се укључи у посавдунетреки дног ширења штамте т проширења круга читалаца новина, '

Пре свега товешће се акција да срески савези организација за шлмрење књиге створе трограме рада за популарисање штамте. Предложено је да се образују „активи за штамтиј“ у којима би знатан део посла преузе ли омладинци. Такође је указано на · могућности библиотека и читаоница, тамо где постоје, да помогну пропагирању днев нихж листова.

Мако је овај посао Са веза организација “ уста нова за шмрење књиге тек у почетној фази, а % бал због тога, треба тру жити туњј подршку 0опој корисној ц неоптодној акцији.

БОРБА

у ЏАКАРТИ ОТВО- |Додељена средетва ——

РЕН ТРЕЋИ АФРО. |

АЗИЈСКИ ФИАМСКИ

ФЕСТИВАЛ.

Џакарта, 20. априла

Овде је данас отворен Трећи афро-азијски филмски фестивал на коме учествује двадесет седам земаља _ са ова два континента. Са највећим бројем филмова 38ступљен је Совјетски Савез, који је уједно и оснивач ове манифестације, Први афроазијски филмски _ фестивал одржан је у Ташкенту 1958.

тодине. (Танјуг)

„Заставин“ филм · „На вез“ награђен ; у Милану

На петој међународној смотри поморског документарног филма, која је одржа-

на од 5, до 18. априла у Милану, филм „На вез“ реди-

за гостовања културним институцијама

из Фонда за унапређење културних делатности Хрватске

Загреб, 20. априла

Управни одбор Фонда за унапређење културних делат ности доделио је. средства неким културним “институци јама. Између осталих, неке установе добиле су део трошкова за гостовања у земљи и иностранству. Хрватско народно казалиште добило је 40 милиона динара за гостовање Опере у Љубљани, Салцбургу и на Холандском фестивалу и Драме у Љубљани, Београду и Трсту. Загребачко драмско казалиште добило је средства за део трошкова за гостовања по Славонији и у Братислави у износу од 8,5 милиона, Загребачка филхармонија 8 милиона за гостовања у Со-

теља Бранка Калачића (про|ј фији, Прагу, Букурешту и

изводња „Застава-филм“) до-

Западној Немачкој и ансамбл

био је специјално признањеј народних песама и плесова

— пехар и диплому председништва министарског савета Италије.

Смотра у Милану одржана је у оквиру једанаестог међународндг сајма телевизијских и документарних фил-

мова. ; (Танјуг)

Ји а о

Скице и студије Миодрага Рогића

У Галерији Графичког колектива данас ће бити отворе на самостална изложби скица и студија Миодрага Рогића, једног од најизразитијих пред ставника најмлађе београдске тенерације графичара. Рогић је досад забележио неколико видних успеха, од којих је свакако „најзначајнији онај ко ји му је донео једну од награ да београдског Октобарског салона.

Умро истаннути совјетски сликар Сергеј Герасимов

20. априла (ТАССО)

Истакнути совјетски кар Сергеј Герасимов умро је данас у Москви у седамдесет осмој години. Признати уметник пејзажа, Гераси мов је био познат нарочито као мајстор сцена. из; Роефусткоу живота. % »

Сергеј Плеј истакао се такође и као успешни илустратор познатих дела кла сичне руске и совјетске литературе. Од 1959. године налазио се на челу Савеза уметника СССР.

"Москва,

сли-

„Ладо“ 5,4 милиона за 36 приредби.

Део средстава за гостовања добила су и казалишта У Сплиту, Пули, Ријеци и о-

сијеку. | 17

„Босна-филм“ снима

омнибус

У продукцији сарајевског продуцента „Босна-филма“ управо се приводи крају реали

зација три игране омнибус приче: „Мочвара“, „Ада“ и „Отац Андрија“, које ће се

пред публиком појавити у ок виру једног заједничког програма. Како је засад планира но, предвиђа се да ће коначна обрада филма бити завршена у јуну.

Све три приче режирају Тој |

ко Шиповац и Хајрудин Крва вац, једну заједнички, а по „Мочвару“

дну самостално. бен ба Шиповац, по сценарију који је написао заједно са _"Момчилом Миланковим. Сниматељ је Бакир Тановић. У главној улози појављује се Јанез Врховац.

Другу причу „Ада“ режира | Хајрудин Крвавац. По припо ветци Стевана Булајића сце

нарио су написали сам Крва- | вац и Младен Ољача. Снима | тељ је Ђорђе Јолић, а главне улоге су поверене Павлу Вуисићу и Душану Голубовском. За трећу причу сценарио је написао Хајрудин Крвавац, према „тексту Милинка Алексића: Режија је заједничко де ло тандема Шиповац — Крва вац. Сниматељ је Ђорђе Јолић, док у главним улогама наступају Лојзе Потокар, Бранко Плеша. Александар Мичић и Анте Каштелан. Музику за све три приче пише

| Енрико Јосип.

КАЛИНОВИК — На иницијативу Општинског одбора ССРН и културно-просветних организација и установа формирана је културно-просветна заједница. За председника је изабран Александар Цветковић.

(Ђ. М)

СУБОТИЦА — Управча одбор фабрике обуће „Солид“. откупио је од На родног позоришта у Субо тик за своје чланове ненеколико представа на ср текожрватском и жмађарском језику. (И. Л.)

ЛАПОВО — Чланови На родног позоришта из Кра гујевца гостовали су недавнр у Лапову, где су приказали „Госпођу мини старку“ Б. Нушића. (Б. Б.)

ЛАЗАРЕВАЦ Поводом стогодишњице Вука Караџића у Лазаревцу и неколико већих места у комуни оргапизована је изложба „Вук и

Пише проф. др Михајло Андрејебић

вање с посла. Брже се опорављају од неспортиста,

Спорт и физичка култура се због свега тога сматрају свуда у свету највећим и најпозитивнијим превентивним зах ватом. С обзиром на масовност, коју су спорт и физичка култура освојили код омладине, то! је са медицинскохигијенскот гледишта најшири вид профилаксе,

И данас када се с правом у политици здравствене зашти те грађана удара највећи акценат на превентиву, спорт и физичка култура остају још недовољно схваћени, и недовољно их помаже органи зација која држи највећа сре "детва баш за превентиву. И поред позитивних законских

прописа, који ове концепци је о физичкој култури и спор ту утврђују и подвлаче, — не ма још“ довољно разумевања „код организација социјалног "осигурања за потребе здравствене заштите спортиста, Не схвата се још довољно да спо ртека активност, ако се не контролише здравље спортиста, може) нанети велике штете организму и угрозити здра вље, понекад и сам живот мла

| дог човека.

Чињеница је да, и поред на

и знатно мање одсуство- ! претка физичке културе и

спорта код нас, наши спорти сти немају обезбеђену здрав ствену заштиту у тој својој активности. Социјално осигу рање треба да прихвати гесло: што више игралишта, то мање болница. Здрав организам спортиста, који ретко под легне обољевању, ретко ће имати потребе за лечењем и за болницом. . Међутим, том организму мо ра се пружити заштита, да у спорту не оболи и страда. Са везни завод за социјално оси гурање је то схвати) и на ос нову нових законских прописа о општој здравственој заштити грађана, — дао упутства још пре годину дана републичким заводима да приступе стварању уговора са

здравственим установама ра- |,

ди увођења здравствене заш тите спортиста. Међутим, то је до данас само у Војводини почело да се спроводи. У Бео граду је, на пример, један ко мунални завод изјавио: „Немамо потребе да плаћамо пре

гледе здравих људи, као што,

су спортисти, ми плаћамо само за прегледе болесника“. Кад такав став имају некиљу ди у нашем главном граду, није тешко замислити на как во ће тек разумевање наићи здравствена заштита спортис

та негде на селима, где је да нас много спортиста и фискултурника, којима је та заштита потребна.

Савезни завод за социјално осигурање у упутствима орга нима републикама и срезовима дао је јасно објашњење да здравствену заштиту спор тиста треба спровести као по себан вид мера из средстава превентиве, склапајући угово ре са локалним здравственим установама, чији ће лекари вршити прегледе, контролу здравља и лечење спортиста.

У Војводини је већ образовано 5 спортских диспанзера у већим градовима и преко 20 спортско-медицинских одсека при домовима здравља у мањим местима. Насупрот томе, говај проблем се врло тешко решава у другим крајевима наше земље. Тако у Србији, сем диспанзера у Београду, ових дана треба да се отвори један и у Нишу. Слично је и у Хрватској, а и у Словенији. Прелажењем на самостално финансирање, затворени су неки диспанзери по републикама. Али, сада је са новим законским прописима о здрав ствемој заштити дата могућност за поновно отварање та

квих установа и одсека за о-

безбеђење здравља спортиста.

изло-

његово стваралаштво“, жбу је разгледало преко 4.500

посетилаца, (Б. Д) ШИБЕНИК — Шибенско Народно позориште, поред,

представа које ће приказа- | ти у граду, гостоваће летос | у туристичким местима око Шибеника и на оближњим | острвима. (М. М) |

ДИМИТРОВГРАД == Аматерско позориште из! Прокупља гостовало је у Лимитровграду где је при | казало комедију „Кир Ја ња“ С. Сремца. (К. Т.)

ВРЧИТРН — Културно-про светна заједница одлучила је | да друштвеним организација ма које желе да купе телеви зор да 50 одсто, потребних средстава, На овај начин те левизоре су већ набавиле ме све организације ССРН у Не даковцу и Прилушју.

(ш, Ђ)

Међутим, наши спортисти | незаштићени, излажу своје здравље, а неки и животе. као у боксу. То се исто догађа у фудбалу (Сарајево и Ри јека по 3 случаја), а недавно је тога било и на часовима физичке културе у школама, тде су физички неспособни, а непрегледани ученици са срчаним манама падали при најмањем напору.

Шачица лекара, која се залаже из љубави према спорту и према своме клубу, бави се повременим указивањем помоћи повређенима, али и поред најбоље воље, због недо вољног времена за прегледе, долази до тешких последица по активне спортисте, Југосло

забрао двојицу непознатих вајара-наиваца, земљорадни| ке Драгишу и Милана Стани-

„народни посланик“ Бра. нислава Нушића. ТВ адап тација и режија; Александар Ђорђевић. Емитовао Студио Београд 19. априла. Врхунски српски смехотво рац доживео је у толиким приликама да се његове ко» медије играју пред публиком бројнијом но, икад.

Али Нушић, није могао до живети и то, да се једно од првих његових дела по пр“ ви пут прикаже на телевизији, да помоћу малих екра„на урнебесна плима која готово читаво једно столеће име свог творца уплиће у сва којаке наше театарске и жи вотне легенде, запљушти по пут плахе кише смеха и непрекидном паљбом забиберене комике одједном труне у хиљаде домова широм земље, захваљујући моћи „чаробних кутија“.

На жалост, Нушић то доживео није. Али доживљава мо ми и ко зна који пут сли вамо највеће одушевљење у хучни одјек бесконачних сал ви испаљиваних смехом на праскаве досетке оштроумног шерета. ,

Чудне ли судбине једнот драмског дела, чудне ли генијалности тада још сасвим младог Нушића да с забеле-. жи сву своју креативност У оштром, смелом и _ хитром реаговању на људску таштину и њену слабост у робовању омамљујућој и опојној варљивости коју намеће власт по сваку цену у својој пролазној слави.

„Народни посланик“, та не надмашна комедија домаће драмске литературе, гротексна слика кортеша и скуп-

штинских ујдурми ондашње Србијице, чокања и „бистрења политике“, паланачких ка

ВАРНА –

Нушић остаје Нушић џ на шелеђизији.

Љубиша Јовановић и Винка Симић |

~ У „Народном посланику“

рикатура, над чијим се препуним трбусима уз трештаву музику млатарало тробој кама на пијано заклаћеним ногама и севало закрвављеним очима ступидних прими тиваца — и данас подсећа на Нушићево мајсторство и бива велики прилог прослави стогодишњице Нушљићевог ро Ђења.

Том комедијом је Нушић, по речима Владе Булатовића-Виба „писац који је про-

нашао кључ навијања публи .

ке за смех“ — наслутио свеколико људско ругло које уништава истинске лепоте жи вота и хуманији развој друштва. ТВ здаптатор и редитељ Александар Ђорђевић максималном вештином прилаго дио је правог Нушића изражајним средствима телеви зије. Користећи се крупним плановима, спретним, обртима, захукталим темпом и пре гледношћу у односима лико

МУЗИКА

ва, Ђорђевић је ЈЕ »дочио и стваралачку љу према Нушићевом Делу и неумитно. доказао да мали екран раширених руку прихвата Бен Акибу и постаје нови медијум за његову даљу и свестранију популарност у новим нараштајима.

А као рибе у води, интерпретатори су се невиђеном лакоћом — што се у телеви-' зијској глуми не виђа често — винули у такве изражајне ковитлаце и такву разиграност да је била милина гледати их и због Нушића џи због њихове вере у уметност глумљења. Уосталом, друкчије и није могло бити, јер њихова су имена: Љубиша Јовановић, Миодраг Петровић-Чкаља, Бранка и Млађа Веселиновић, Жика Миленковић, Ружица Сокић, Никола Симић, Љубица Секу лић и Зоран Ратковић.

ЂОРЂЕ ЂУРЂЕВИЋ

Бешођенобо ђече за омладину

Концерт Београдске филхармоније одржан 17. априла у дворани Коларче вог универзитета, Диригент Крешимир Барано вић. Солисти; Ранко Фиљак и Људевит Пап,

Пријатно је и охрабрујуће било видети на концерту Бе оградске филхармоније из циклуса за Музичку омла-

| дину добро посећену двора-

ну Коларчевот универзитета,

у овом

гребачки пијаниста Ранко Фиљак. Он је остварио једну технички зрелу интерпре тацију овог дела, у којој је била осетна тенденција ка, понекад можда претераном, наглашавању _ романтичарских акцената који'се жрију концерту. Извесие слободе у темпу које су про изилазиле из овакве изво-

ђачке концепције учиниле су да ритмички склад оркестра

коју је највећим делом ис- и солисте понекад није био пунила она пуолика којој је довољно чврст. ово концертно вече, посвеће- к

| онцерт 3: ) но делима Лудвига ван Бе- атар “ да о И си тове: Ј ме : 0- ј Ур: танина. А ено о до београдски виолиниста Љу-

а. - ;

да да је и смишљено ода- девит Пап. Паповој интербрани програм, који је обу- ретацији Бетовеновог_ конхватио увертиру „Егмонт“. порта давали су обележје со

концерт за клавир и оркестар у Ц-молу и“ виолински концерт изведен, у целини гледано, на лепом уметничк_ ком нивоу — онда се може слободно рећи да овај концерт несумњиво представља једну од успелих манифеста ција Музичке омладине У њеној јубиларној сезони. после „Егмонт“-увертире ко ја је, под сугестивним _вођством диригента Барановића, зрачила својом драматско-хе ројском садржајношћу, насту пио је, са трећим клавирским концертом, у Ц-молу, за

„Скривени светови“, изложба цртежа Ивана Табаковића им скулптура дра гише и Милана Станисављевића, у Галерији Графички колектив, Обили- ) ћев венамн 27. Одржана од 11—20. ГУ 1964. год.

Није случајно и произвољ но што је Иван Табаковић и-

венски савез организација за „физичку културу, заједно са Удружењем лекара спортске медицине, чини огромне напо ре да. кроз семинаре и симпозијуме за лекаре опште прак се 'омогући лекарима да се

што боље упознају са спортско-медицинском контролом и заштитом здравња спортиста, 'Томе помаже и нови закон о специјализацији спортске медицине, Крајње је време да и социјално осигурање присту ||

пи финансијском обезбеђењу ове службе за заштиту здрав ља спортиста,

ЗЕЦ

сављевића, да са њима при“ реди заједничку изложбу пр тежа и скулптура под назиу вом „Скривени светови. Није алучајно ни то што се из“ ложба баш тако зове.

Можда нико од наших у“

метника не осећа тако као Та баковић сложену феномена модерне технократ ске цивилизације и функци-

њој. одраз м •израз свога времена а уметник тај који га дефинише својим традиционал ним средствима, онда су, њему. све те дефиниције јед ностране и

Иван Табаковић: Пројект споменика балерини

лидност техничке студије, ме моријска сигурност и несум-' -њиво: осећање стилских и са држајних вредности ове музике, које је највише долазило до изражаја у ка ленама. Међутим, интензитет тона (нарочито у испредању фигура и жа првог разлучиво везани за његову унутарњу тонску бит) и не увек чиста интонација нарушавали су убедљивост ове интертретације. недовољан

пасастава, који су не-

„музичко-архитек-

Музичко едукативну вред-

ЛИКОВНА УМЕТНОСТ

Скриђени сбештођи умешности

суштину

у' уметтика и уметности у Ако је уметност прави

по

једносмерне — јер

бацају светлост само на јед

ност овог концерта са успехом је употпунио интелитентан и у излагању непосрелан и присан коментар пијанисте Душана Трбојевића, у којем је, по нашем мишљењу, младу публику требало са неколико речи упознати и са личностима извођача ко ји су учествовали на овом концерту. . М. РАДЕНКОВИЋ.

Жељко Батинић; Вињета

у нумеричким односима узрока и последица. метника изискује да у зи за испуштеним временом. чија сложеност у кратком ве ку људског трајања допушта само периферна или уско спе цијалистичка познавања, исто времено буде моралиста и етичар, филозоф и естетичар, аналитичар и синтетичар, хро ничар и пророк тога времена над којим губи људску контролу. Тражи од њега да га интегрално истражу је осећањем и интелигенцијом, сензибилним опажањем и ерудицијом,

То од употра истог -

уметничким натоном и научним духом. У

личности Ивана Табаковића

све је то садржано. он све то својеврсно чини, не престају ћи ни једног тренутка да би ва оно што примарно јесте сликар свестрано богате има гинације обдарен лухом и великом сугестивном моћи да идеју поједностави до луцид не рефлексије о њеној комплексности и саобрази је сво ме толико карактеристичном, · деценијама доследно развија ном сликарском ставу. |

Тако и овом колективном изложбом Табаковић жели да пружи одговоре на _ сложеност таквих појава. Рецимо, на појаву дуализма човекове личности, на расцеп изазван

век, иако иницијатор, показу је беспомоћан да га усагласи са својим хуманим начелима и принципима.

Табаковић својој интелектуалистичкој пројекцији свести И савести савременог чо века супротставља пројекцију наивног. културом и циви лизацијом неоптерећеног осе ћања истог света двојице срп оких сељака, оца им сина, не посредних у уобличавању сво је примитивне визије саздане на примарном. инстинкту и наивној транспозицији виђенот и доживљеног.

Другим речима. „Скривени светови“ су. узети као целина. два различита зли У људ ској бити још увек нераздво јена мада на путу коначног расцепа аспекта сазнавања о вог нашег, у овојол егзктној конв-

но — интелектуалног понира ња у саму суштину и сагледавања свих профила фено-

ну страну проблема који тра- мена модерног времена. и пу

жи, симултано свим сазнајним оредствима,

од интуиције до непогрешиве ба и једноставних чињетиимпулса це кривим, постепено егзактнот

лотике поновљених ца, од инстинкта и до рационалног и

сазнавање тем наивне интроспекције е-

лементарних човекових потре отних кризи е. Драгослав ЂОРЂЕВИЋ

„видова. које људи. без

прогресом науке у коме се чо _

Мо Да бића