Borba

| | К | |

НЕДЕЉНА БОРБА

ПРЕДСЕДНИЦИ ОПШТИНА ГОВОРЕ: БОРИСЛАВ |

КУЗМАНОВИЋ — ВОЖДОВАЦ

Производња чува стандард

Да би се боље пословало, мање организације се прикључују већим приврсдним колективима. — Траже се нова радна места за 6.060 незапослених '

Ни градска ни приградска. По много чему разнолика. Уз најмодернија насеља са топловодима, „леже“ и она без воде и канализације. Мало даље индустријска зона, У седам села много пољопривредникарекордера који обрађују 11.000 хектара плодне земље.

Овако о општини Вождовац прича Борислав Кузмановић, њен председник. Ваља додати да ова пространа општина има преко 180.000 становника. Запослено је 75.000 Вождовчана — половина овде. Већи колективи су: „Ауто-пут“, „Ватроспрем“, „Минел“, „Петар Велебит“... Просечан лични доходак је нешто виши од 23.000 динара.

-Ф Изгледа да се вождовачка привреда све боље бори са економским тешкоћама, Коју „формулу“ примењујесте2

Дуплиран извоз

— Минула година била је доста успешна. Укупан приход повећан је за скоро 52 одсто, највише захваљујући добром извозу. Он је чак дуплиран јер су неки колективи по први пут изашли на инострано тржиште. Једини већи убиташ је „Ауто-пут“. Да би овај грађевински тигант стао на своје ноге направљен је добар санациони програм и већ је, од 26 милијарди губитка, покривено 71.

Вождовачку привреду до сада је карактерисала уситњеност и неповезаност. Да би се пословало боље мање ортанизације прикључују се већим системима. Тако је од скоро „20 октобар“ у саставу „Новог дома“, „Промет“ у ПКБ-у, а у „Петру Велебиту“ се спрема припајање „Це нтротекстилу“. . .

Ф Због чега се увек хвали пример Вождовчана када се говорим о малој привреди

— Овде је отворено око 1600 занатских радњи. Међутим оно због

чега нас истичу још увек је на папиру. Наиме, у Кумодрашкој улици тредало би да никне нови занатски центар. Нови и по томе што би се градњом 60 локала изградило исто толико станова за будуће власнике. За ову привлачну идеју интересују се многи повратници јер би на овај начин решили и посао и стан,

Ф Каква је ситуација са стамбеном изградњом7

Мала привреда за пример

— До сада се градило највише

породичних кућа. Крајем прошле године укопани су темељи за 660 станова у насељу Браће Јерковић 11. За удружени рад општине одвојили смо 250 станова, а остало ћемо понудити граду. За нас је значајно што смо одлучили да се дозволи адаптирање и доградња кућа у нехигијенским насељима као што су Маринкова бара и око Ауто-пута. Та су насеља још пре 35 година била предвиђена за рушење јер се планирала изградње железничке станице. И кад се знало да од тога неће бити ништа обустављена је свака изградња, а тамошњи становници сваки дан су обилазили надлежне у општини не би ли бар купатило дозидали. За последње две године ипак је адаптирано 200 вешерница, а још 39 поткровља може да се преправи у стан.

Ф У приградским насељима куће су све веће и лепше, земља добро рађа, али вероватно и тамо има про блема7

— Земљиште је испарцелисано и да није тога приноси би били већи. Земљорадници све чешће траже оснивање сељачких задруга. Тако би се сав приход од земље враћао њима и могли би да га улажу у своје потребе. Села сада немају довољно школа, обданишта, књижара, прода вница, занатских радњи...

Муке нам задаје и саобраћај. До Авале докле вози ГСБ све је уреду, али даље „терен“ је „Ластин“ и ту настају проблеми. Из Зуца и Ри-

Борислав Кузмановић рођен је 1933. године у Рипњу. Са 15 година се запошљава и уз рад завршава Правни факултет. Ово је трећа година да је на челу општине, а пре тога био је председник Градског већа синдиката и секретар Општинског комитета СК.

пња у град треба да стигне 6.000 запослених, а они свакодневно касне. Због тога се размишља да ту линију преузме неки приватник који би обезбедио редован превоз.

Ф да ли грађани чесјо од вас траже савет или помоћ7 ]

— Један дан у недељи припада њима. Многи долазе, ходници су пуви, па људи мисле да је то нека свадба. Највише се жале на поступке органа управе, односе у колективу и нерешено стамбено питање, Мало је оних који долазе због лоше материјалне ситуације.

Ф Предњачите и у Програму заштите животног стандарда. Шта се њиме све предвиђаг

— Стандард ћемо најбоље очувати ако добро послујемо. Социјална политика мора се остваривати не прерасподелом постојеће већ сти цањем већег дохотка, повећањем производње и извоза. Што је коверат пунији радник је задовољнији. Рачунамо да до краја године неће бити мањих примања од 20.000 динара, а толика би требала бити и најмања пензија. За 6.000 незапослених мора се наћи неко решење. Обилазићемо све радне организације и тамо где се не отварају нова радна места смењиваћемо руководеће људе. Нама не требају они којима је важно да је само њима добро.

Марица МАЛЕШЕВИЋ

ј "Изградња

НАШИ СУГРАЂАНИ

Велика радост мале Неде

у Како је четрнаестогодишња Неда Вајдић изненадила и одуше-

Палилули

Извршни савет Скупштине Палилуле усвојис је Предлог одлуке о детаљном – урбанистичком плану дела Месне зајед нице „Старина Новак“, који обухвата територију седам блокова, између улица Старине Новака, Кнеза Данила, Рузвелтове и Цвијићеве.

Планом се предвиђа изградња вишеспратних " стамбених објеката и ада птација или надзиђивање поткровља у постојећим зградама. Приземље. зграда ће се искористити за трговину пословни простор и услужно занатску делатност.

Сунг.

Ради проширења школ ског комплекса планира но је рушење сатмбених зграда У Далматинској улици бр. 29, 31, 35 и по словног објекта на углу Старине Новака и Кнез Дапилове улице, док ће се Погон БИП-а у Далматинској 33 иселити. Предвиђена је и изградња нове дечије установе, као и озелењавање унуграшњости појединих

блокова. И. Ф.

Скупље угоститељске

Дипломатско особље амбасаде Демократске Народне Републике Кореје зплау зом и традиционалним дубоким наклоном недавно је поздравило тринаестогодишњу Београђанку Шедељку Вајдић. Млада песникиња, ученица шес тог разреда Основне школе „Исидора Се кулић“, дошла је са мамом Миром на пријем, који је у њену част приредио амбасадор Ли Ин Гју, како би јој уручио дарове што их је лично, у знак захвалности, послао председник ове далеке пријатељске земље — Ким

Чиме је то Неда завредела толику пажњу и наклоност

Када је крајем кореански председник завршавао пријатељску посету нашој земљи, Неда је заједно са другом из разреда Милорадом Јовановићем, испраћају уручи букет цвећа. рисана тим сусретом она је написала песму у 2акростиху, Сунгу изразила најлешше жеље поводом новогодишњих празника.

— Када су нас после испраћаја позва ли у кореанску амбасаду на мали ко тел, предала сам песму амбасадору и тако је она отпутовала на Далеки исток, прича Неда

Као у каквој причи, стихована честитка стигла је лично председнику и одушевила га. Не задуго, преведена је и објављена у кореанском дневнику „Ро донг шин мун“

монографији Ким Ил Сунгових путовања — слика црнокосе југословенске девојчице са испраћаја.

— Готово сам помало заборавила све, када је из амбасаде стигао позив. Рекли су да ми је Ким Ил Сунг послао уздар-

Предузеће „Иван Милутиновић“ је

Неду

Ил

протекле

одређена да му на Инспи-

којом је Ким Ил

(Радничке новине) а у

године 55

вила кореанског председника Ким Ил Сунга

Млада А см ме

ПОДСТРЕК ДА БОЉЕ УЧИ: Неда Вајдић

је. Занемела сам .од радости и среће када сам видела шта ми је све председник послао.

А дар је рам за слику од сребра и злата, украшен рубинима, са постољем од црног камена — оникса; порцуланска лутка Кореанка; две велике моногра' је — о Пјонгјангу и планини Пектусан и четири велика пакета, препуна слаткиша. |

Два пакета Неда је одмах однела > школу да почасти своје другаре из одељења и заједно са њима и наставницом књижевности Драгицом Мариновић, поде ли велику радост.

— Све је то за мене био подстрск да још више и боље учим и пишем. Али и за све остало нађем времена: Играм одбојку, сликам, излазим са другарицама и читам лепе књиге. Тренутно припремам песме за конкурс дечјег часописа „Змај“.

М. 3.

КАКО РАДЕ У „ИВАНУ МИЛУТИНОВИЋУ“

27—28. април 1985, страна 16. 2

· МОЖЕ ЛИ СЕ ИМАТИ И КУЋА И СТАН НА ПОДРУЧЈУ БИЛО КОЈЕ ОД 16

' м

Протеклих година враћено 429 станова. — Измењен 14. члан Закона о стамбеним одн.

сима

Најдаље за два месеца (колико ће трајати јавна расправа о Нацрту одлуке којом се одређује подручје за које важи измењено слово 14. члана Закона о стамбеним односима) моћи ће се засигурно устврдити може ли неко поред друштвеног стана имати и приватну ку ћу или стан у својини, на територији било које од 16 градских општина. Тренутно, Нацрт је ових дана добио визу делегата Скупшти не града, с надом да ће му и јавност пружити пуну подршку, како би коначно и заживео.

Нема сумње, у ситуацији када замршено стамбено клупко има слабе изгледе да се брзо одмота, овакву иницијативу свакако треба поздравити. Тим пре, јер досадашњи ток акције „Имаш кућу врати стан“ често је доживљавао судбину понорнице, захваљујући довитљивости појединаца, али и не довољној будности друштвено-политичких организација и органа управљања у колективима и ошштинама. Према подацима Градског већа Синдиката у граду је протеклих година враћено око 429 станова. Реч је, углавном ,о породицама из

НЛ ФАРМАЦЕУТСКОМ ФАКУЛТЕТУ РАДЕ У ОТЕЖАНИМ УСЛОВИМА

Учење под кишобраном

Нова зграда факултета на Вождовцу, која је започела да се гради још пре осам година, није ни близу завршетка. — Неколико пута одлучивано да се због безбедности студе“ ната и наставника забрани рад у старој зграци јер прокишњава, али је све остало по

старом

Студенти и професори Фармацеутског Факултета, већ неколико година раде у веома лошим услови ма. У лабораторијама готово да не функционишу вентилациони уређаји, водовод и канализација су дотрајали, неисправне електро-инсталације сваког часа могу изазвати пожар или експлозију, зидови и плафони су попуцали, кров прок њава.

Фармацеути су подстанари Медицинског факултета и заједно користе амфитеатре и лабораторије у Институту за патологију. Зато је и договорено да се не улаже у одржавање већ да се новац намени за изградњу нове зграде факултета, на Вождовцу. У међувремену, општински и градски инспектори су у неколико наврата доносили решења да се, уколико услови не буду побољ шани, факултету забрани рад јер је „угрожено _ здравље и безбедност

приградских насеља које су, изградивши куће, вратиле кључеве друштву. Колико је, међутим, остало оних који се башкаре час у кући, час у једном или другом ста ну, то засигурно нико не зна. Претпоставља се да их је доста, па отуда и жеља да им се оно, што су незаконито стекли и одузме.

До сада је Закон, наиме, присиљавао само оне који су у истом месту (општини) имали друштвени и приватни стан, да друштвени врате. Из одлуке су били изузети такозвани неурбанизовани делови града, као што су Јајинци, село Раковица, Глогоњски и Јабучки рит, Врбовско, Црвенка... Толери сало се чак и то што је неко био носилац станарског права у друштвеном стану на Палилули, а уз њега имао и породичну кућу, реци мо у Овчи, дакле, на територији исте општине. Овакви случајеви просто су „парали .очи“, посебно када се има у виду да 40.000 породица у граду, по десетак и више година, прижељкује какав такав кров над главом.

После одлучних ставова Градског комитета СК и Већа синдиката 0 стамбеној политици, Извршни са-

СТАМБЕНЕ ЗГРАДЕ ИЛИ КУЋЕ ЗА ОДМОР: Викендице из београдског атара

студената и професора“. Последњи рок је децембар ове године. '

— Према неким прорачунима, за неопходне поправке потребно је око 110 милиона динара, а прошле године за инвестиције у високом шко лству Србије издвојено је свега 140 милиона. Са средствима која смо добили није се могло ништа нарочито променити на боље. Зато и даље сматрамо да је логичније издвајати новац за довршење нове зграде — каже декан, др. Добрила Стакић.

Будућу зграду Фармацеутског факултета зову у шали „Скадар на Бојани“. Није ни чудо, јер — камен темељац постављен је још 1977. године, а до данас је завршено око 90 одсто грађевинских радова. Набавка и уградња опреме уследиће након што грађевинари – окончају свој посао. Судећи по речима декана, да би се до краја 1986. градња привела крају, потребно је још 570

'

услуге

Од 1. маја цене услу та у угоститељству пове ћане су у просеку од 10 до 30 одсто. Највише је поскупела храна, вино и алкохолна пића.

У многим ресторанима у центру града цене су повећане још од 29. априла. Угоститељи објашњавају да су у нове цене урачуната само поску пљења произвођача и ло бављача алкохолних лића и хране.

м. С.

од 1960. године, када је уговорен први посао у Индији, на међународним ли цитацијама у конкуренцији са најпоз натијим светским фирмама, добило преко 40 великих послова на гради лиштима у Азији, на Блиском истоку, Африци, Совјетском Савезу. Добрим радом и квалитетом уврстили су се међу сто првих грађевинара у свету.

Обим послова се и даље повећава, а у протеклих пет година приход остварен у иностранству растао је за 14 одсто годишње. Прошле године за радили су 117, а у овој планирају 134 милиона долара. Послови су уговорени и за наредне две године, а њихова вредност прелази 400 милиона долара.

= Осамдесет одсто укупног прихода зарадимо у иностранству. Оријентисани смо“на извоз, пре свега, јер наши кадрови и скупа опрема захте вају шире тржиште да би се постигла

Рекорд и у кризи

Прошле године извозом зарадили 117, а у овој планирају 134 милиона долара, док уговорени послови у наредне две године вреде 400 милиона долара

пуна запосленост. Поред тога, смањен је број инвестиционих радова у земљи, а због велике конкуренције цене нису довољне ни да се покрију трошкови производње, каже Алексан дар Бабовић, члан ЛПословодног одбора: За радове у иностранству користе кад год је то могуће домаћи материјал. опрему и ангажују наше произвођаче и тако помажу и другима да

изађу на светско тржиште. Само лане на тај начин извезено је робе у вред ности 17 милиона долара. Посао у Бенгазију, рецимо, донео је кооперан тима из целе земље 5,5 милиона долара. Ипак, има тешкоћа, јер се објек ти раде по иностраним пројектима ко ји предвиђају и стране испоручиоце опреме. За сада се наше радне органи зације тешко пробијају са комплетним инжењерингом.

— Грађевинарство је делатност у којој су послови ретки али крупни и да би се обезбедили неопходно је стално испитивати тржиште, контактирати са инвеститорима и излазити на лицитације са конкурентним цена ма. У технолошком погледу смо на светском нивоу, али је у последње време наша конкурентска способност донекле ослабила. С једне – стране,

вет Скупштине града п

. је Нацрт по коме носилац сложи ског права, његов брачни друг малолетни наследник, не могу ти приватну кућу, нити стан јини на подручју било које од | општина, под условом да. та згр 4 или стан одговара потребама аом ника. Сви који се нађу у Овакво) ситуацији, мораће у року од 6р Д на да друштвени стан напусте У врате кључеве даваоцу,

Наравно, у свему овоме остало је и много непознаница. Надлежуе општинске службе биће и даље кобљене са „вечитом дилемом“ шта је стамбена, а шта кућа за одмор, односно викендица. Јер, спр менимо, законодавац није у Изџе. нама и допунама Закона о ста ним односима то прецизирао,

Остаје да комитети за комунално -стамбене послове ово самостално реше сопственим критеријумима,

Јер, досадашње искуство говори да ће многи посегнути и за недозвољеним работама, како би сачували, на овај или онај начин, сте. чену приватну својину.

М. ЈАНКОВИЋ

милиона. Од тога 190 треба обезбеди ти ове, а преосталих 380 милиона наредне године. У противном, поскупљења материјала и инфлације, градња би се одужила.

— Друштвени договор о оствари“ вању политике издвајања и удружи вања средстава за заједничке потребе у 1985. предвиђа и одређену суму за неке високошколске уста“ нове и студентске домове. Колико је нама познато, Фармацеутски факултет је изузет из овог договора. Зато смо посредством _ Скупштине Универзитета затражили од надлеж них да озбиљније размотре проблем и изнађу прави начин 38 коначно решење — каже продекан, др. Предраг Живановић.

За факултет иза кога је готово пет деценија рада и где се свако“ дневно тежи ка новим научним КЕ нањима, очигледн конач изнаћи решење, МЕ В. У.

угрожавају нас фирме које имају

велики обртни капитал, а с друге оне које недостатак капитала надо“ нађују јефтином радном снагом. Не“ ша шанса је зато у повећању продук тивности и даљем побољшању органи зације рада, каже Бабовић.

Предузеће „Иван Милутиновић“ ипак, највише мучи наплата изведе“ них радова. Тренутно потражују милиона долара. Просечно време #8" плате радова од послодаваца је скоро годину дана, а на то се често надове“ зује чекање на те паре у земљи. СВЕ то оптерећује фонд обртних средсте“ ва и смањује ликвидност у · време скупог капитала и високих камате Но, без обзира на све тешкоће иност рано тржиште и даље је привлачно за овај колектив, То потврђује и ЧИ“ њеница да је план за ову годину #8)"

већи до сада. | М. ПЕЈИЋ

авенији = имања