Borba
овац у насло
|
1
Бојан Миловановић, |-
еп ли
Фудбалер Партизана Љубоми Ра дановић. после дужег нећкањда пак је завезао пертле за 75.000 ара (према прописима), али и за Ного више што нема везе са пропсима ФСЈ. Његов колега Владо Чиљић вели да га зову четири клуф али да би он највише волео да стане
у „Жељи«“ за стан (храну) умањи пословни простор. Златку ВБјовићу не смета што му навијачи рпрезен тације звижде од Зенице ; Лук-
сембурга и наставља да бр паре ва које рачуна када догодиг пође у печалбу („Пет милијарду То је стоседамдесетхиљада долаб а то није ништа...%. Типичандан на спортским странама листоа и забавних ревија уочи прелзног рока. Практично више нијејн играч, од највишег до најнижегранга, не може да потпише било карв уговор, а да долари, марке, рер динари, стан кафић или ај простор нису у насловима. ;ј
Старији спортски норнари вероватно жале за губитом хумора. у играма о којима пиш и што се спорт третира тако огиљно као што је питање инфладје, реалног курса динара и поресе политике према привреди. |
Већина младих људ почиње да се бави спортом збогзадовољства. Тако га и доживљава ре него што у игру уђу публицитеји новац. Тачан датум када спортлрестаје бити забава не мрже се дредити. Тек временом се претварау посао у коме владају хладнокрност, амбициоз
' ност и конкуренцијајаш као у ин-
дустрији аутомобилајљуди губе осе ћај за пријатност : да тога нису [|
| 1 У
Ратко Попов
Готово да се угалио обичај да са мо навијачи кој праве ексцесе до "дазе на етупцештампе. Остали су: „под разко“, ил у најбољем случа ју клишираној јеченици „публика је спортски бољила актере...“
ТУ тој армији јоклоника спорта нај више је истинких заљубљеника у један-једини муб, доста их је за фудбал, кошајду, или рукомет веза но нитима бивдих или садашњих та кмичара. Они :лучајни дођу или оду, или улазеу колону сталних по сетилаца :порских приредби. Сва ко је на гвој начин навијач, а без број начтна стоји на располагању за изражавање симпатија према клу пским бдама Неки само аплаузима поздравлају успешне потезе, неки искључио | звиждуцима дочекују протившке, на транспорентима је само „давештење“ („Навијачи из Книна, Младеновца, или Марибора..“), ши нека „опредељења“ која не остаљају никакве дилеме. („Ми „гробаш“ сви од реда, не можемо без поеда“. „Не удара нико јаче од момка са Мораче“, „Нека пуца пушка нека звоне звона, „„Цигани ће добт' новог шампиона“).
Премзна разграничења нису мо гућа, Гемогуће је чаки приближно „избрфити“, колико људи сваког ви кенда део свог слободног времена одвај за спортске приредбе. Само у Бесраду регистровано је 286 фу лдбалсих клубова, а суботом и неде љом ја територији овог фудбалског подсвеза на 176 игралишта одигра се пеко 200 утакмица. Ту је и 50 дворна у којима се игра кошарка, 70 ргистрованих кошаркашких клу бовам тридесетак рукометних.
Ибор је широк а опредељења ра злимта. Социолози, психоаналити чар, истраживачи мас-културе И појциначних застрањивања, психо лоз са темама о психологији масе имеу у феномену навијаштва од чак материјал за прављење обимниј студија. Ови наши појединачни прџмери само су мале НАЗИЈИЧИ пручице. У њима нема охолости, н: ТИ џегаломанских жеља, има доста Љљуђфви према изабраним бојама, МО мало претеривања и навијачке – рижености и доста тога што и долзи У уобичајене навијачке стан
дарје. Џевдет Сајајева.
Смајић је из Хаџића код Ради у Бечу, каже привре навија за меро, и од малих ногу жељезнинар. Срели смо га у Секеш фехервару. ОТКУД овде7 ~ Како, болан откуд. „Жељо“ је финала, зар се то смије |
на прагу препустит'. у
Смајић не крије да је на пут У Ма Барску потегао „због раје“ из ста рој краја и сусрета са земљацима.
Жељезничар је, вели најчвршћа сло на која га повезује са домовином Сваке недеље телефон код Ћ 50 од његови“: другара из детињс а
з зазвони и са друге стране Ма стожо обавештење шта је » урадио, Тек онда следи УВ ЈЕУ
Е “ з - та Г: „шта има“ у које су сажет а о свему осталом.
—“ Нису ли 98 вољства помало п
У одговору је и
а фудбалска задо рескупаг
носталтија за успеха „тамо
вима
__Друт страни спорта
Уз споршске резулфшаше сђе чешће се шамџају финансијске информације о зарадама, наградама и захшШеђима спорфских зђезда. — Шта оробоцира машшу иублике
свесни. Уговори који се данас потписују толико су сложени да човек, да би их разумео, треба да има књиговођу и правника да му помогну у дешифровању.
Спортске рубрике које су некада пружале шансу за бекство од реалности, сада најчешће изгледају као остали део листа. Оно што је променило њихов изглед и карактер сигурно није озбиљан приступ новинара. Највероватније да је овим променама највише допринео новац, мада би се исто тако могло рећи да је опсесија успехом одмах иза њега, или да једно повлачи за собом другом.
И најнеупућенији читалац спортских наслова већ је приметио да је нестала свака разлика између тзв. професионалног спорта (звавично само Прва фудбалска лига) и аматеризма, односно да се новац вул канском снагом пробио кроз склептане баријере на другу страну. Нов чане награде са осталим операцијама штампају се уз резултате Циооне и Металопластике и изводи ве лики рачун 0 заради Дражена Петровића и колико ће Шабац дати својим рукометашима “ у „голфовима“ и становима. Иронија је у томе што се наставља штампање финансијских информација без нужвих објашњења. Наиме, постоје неки закони, или вредности, још бо-
ље критеријуми који имају нешто заједничко без обзира на облик спортског и другог уређења — то је закон спојених судова, А по том закону не може један кошаркаш у Италији да вреди неколико стотина милиона лира, а код нас кошаркаш истих квалитета неколико стотина хиљада динара.
Друга је ствар што зарада неких спортиста често има мало везе са њиховим стварним способностима, односно што се навијачи разљуте када један фудбалски репрезентативац који за упола мање радног времена добије бар дупло више него већина њих игра лоше мислећи при том да играч који има огромне приходе не може имати дан када игра лоше.
Поставља се логично питање да ли би новине толико требало да се баве новцем, провоцирајући машту спортске публике којој се понекад вероватно чини да новац, бачен' из разних фондова (претежно црних), од реклама, телевизије и спонзора, лети као конфетег Није лако одговорити — ако је уопште могуће одговорити с озбиром на лавину комерцијализације спорта У свакој пори — али је сигурно да је такав однос направио спортске извештаје мање занимљивим за чита-
ње.
НЕГАТИВНА СТРАНА: Због оваквих сцена „симпатизера“ утакмица често зна да буде и прекинута
аи Ме
Немогуће је, чак и приближно, „избројити“ колико људи сваког викенда део свог слободног времена одваја за спортске приредбе. Само у Београду регистровано је 286 фулбалских клубова, а суботом и недељом на територији овог фудбалског подсавеза на 176 игралишта · одигра се преко 200 утакмица. Ту је и 50 дворана у којима се игра кошарка, 70 регистрованих кошаркашких клубова и тридесетек рукометних, У тој армији поклоника спорта највише је истинских заљубљеника у један једини клуб, или само један спорт.
авевнишининииншаиввииивиниининвеиинвааиелире елите итпллваавинн исти
ван“ („Скупља су сигурно него кад смо се моји јарани и ја провлачи ли кроз дрвене тарабе у Сарајеву, али толико скупа да би узгрозила кућни буџет — нису“).
— Пре сусрета Видеотон — Жељезничар видели смо иза аутобуса Сарајлија „мерцедес“ аустријске ре гистрације са југословенском заста вом. Ваш јег
— Да мој је. И застава је моја...
У хотелу „Алба регија“ Џевдет Смајић се брзо уклопио у расправу са земљацима о вредности оног је диног „Жељинот“ гола. Био је задо вољан. Можда и није мислио на 1:3 док је улазио у свој „мерцедес“ са којим је наредног јутра кренуо У Беч.
Шта су мислили Милан Вукотић и
св ПРЕМА ПРОПИСУ2 — Директор Џајић честита Мркели при доласку
У ПЦ. звезду
Колоне Џоклоникл сборшл долазе на сшадионе, а начини на које изражађају симпашије према одређеним бојама чесшо су неуобичајени
Слободан Копривица кад су летос из Немачке запуцали у Ланс да би видели један од сусрета наше репрезентације на Европском првенству нисмо морали да их питамо. Све је јасно из њихове приче. Они репрезентацију и Звезду „а понекад и остале“ не пропуштају у Немачкој, Француској, Белгији...
Да ли је реч о навијачима или је у питању нешто друго. Вукотић и Копривица изрекли су своја објаш њења. У свему, веле, има посебне југо-страсти, враћања у детињство, неких боја и мириса старог краја... Зар нешто боље може зачинити пу товање у непознат туђи градг
Многа путовања оставио је иза се бе и Сакиб Хакибовић из Сарајева. Искључиво са тимом са Кошева, који је за њега увек под један. Оста
ли морају бити иза, а „Жељо“ је „нико и ништа“. Али и навијачка искључивост покаткад се скупо пла ћа. Кад је Жељезничар у Кијеву изборио пласман у полуфинале Ку па УЕФА и кад је за противника добио Видеотона Сакиб је подругљи во прокоментарисао „рђа на рђу“. У Сарајеву су тих дана боравили из вештачи „Спорта“ и између осталог бележили изјаве одушевљених „Же љиних“ присталица. Неко је лепо „одглумио“ Хакибовића, па је сутра дан у „Спорту“ осванула цака. От прилике — Сакиб Хакибовић са жељезничарском униформом и великим фењером дочекаће вечерас на аеродрому своје љубимце који до лазе из Кијева, Сакиб није написао деманти. Вероватно чека „прилику за прави навијачки реванш...
ОНИ НАЈЗАГРИЖЕНИИ, — Са једне од утакмица
Грбавицом и потврда 1
НЕДЕЉНА БОРБА 4—5. мај 1985.
страна -
Поуке прошлости
Милан Николић
Стара добра времена. Уздах време шних спортских носталгичара за не ком недостигнутом генерацијом, за романтиком које више нема, за витештвом којег је такође све мање у спортоким аренама и око њих, за непоновљивим истинским асом...
Све то по мало, али и уздах за временом кад је спорт био — спорт. У сваком смислу тог појма. За вре меном кад ривал није био против ник кога треба онемогућити по сва ку цену, није био непријатељ из супротног табора и других клупских боја, већ пријатељ који омогу ћава спортско надметање, доживљај и „доле“ и на трибинама, који омогућава спектакл, заслужује и има достојно поштовање.
Данас кад аналитичар упозорава да чистог и непатвореног спорта има још само у дечјим обдаништима, речи из увода немају већи одјек од сетног жала.
Прошло време није, међутим, са мо „некад било“, беживотна истори ја која често није учитељица живо та. Уверава у то ових дана загребач ки часопис „Повијест спорта“ (бр. 64, за април, мај и јун), који на 313. страници објављује факсимил „Ка зненог правилника“ кошаркашког клуба Слога из Загреба из — 1925. године. Кратак, кристално јасан до кумент садржи пет параграфа (чла нова). Посебно је занимљив члан 3 који у целости гласи:
„Казнени деликти јесу: а) Сурова игра;
6) Нешпортско понашање на ит ралишту;
ц) Непокоравање одредбама капе тана;
д) Хотимична увреда клуба или вођства истог“.
Правилник је за побројане прекр шаје прописивао (а) усмени и писме ни укор, (6) забрану игре од 2 до 4 месеца и (ц) искључење из клуба.
Три су могуће рефлексије данас, пола века касније.
Прва: „рат“ саопштењима после „мајсторице“ кошаркашког доиг равања, у којем ни једном речју ни су споменути — клупски дисциплин
Неколико последњих ексцесних случајева у нашем спорту сведочи о илимезавању суштине спорта који се претвара у своју супротност када се победе траже по сваку центј
ски правилници. Засигурно постоје, а и победник и побеђени имали су повода и разлога да их примене, с обзиром на све оно што се одигра вало пред ТВ камерама и милионским гледалиштем. Или можда пра вилници не садрже одредбе о неспортском понашању7г Ко зна, пош то је то (неспортско понашање) би ло у корист клуба, можда је регули
сано у правилнику о — награђива њуг Друга: атлетске звезде због теш
ког прекршаја ван стазе „кажњене“ само клупском опоменом, симболич ном забраном такмичења у иностранству, јер, наводно, клупски пра вилник није предвидео такве случа јеве. Нема параграфа, нема казне, само брука — сада удвостручена остаје. Трећа: у поплави нормативизма не само у спорту — настојало се да се санкционише све осим тзв. кори сних малверзација. И оних иза сце не, али и оних на терену. Зашто да не кад је суштински смисао спорта. већ померен огромним новцем који се у њему вртиг
Кроз призму кошаркашког и ат летског случаја данас, стара добра времена имају другу димензију, сас вим нови призвук. Показују запра во колико је искривљена њихова пројекција у времену садашњем, де формисана до те мере да ишчезава ју детаљи битности спорта, која не спада у домен правила игре и, бар теоретски, није се изменила одонда. Данас, 50 година касније, ако ниш та друго, спорт се не темељи на гра“ ђанском концепту (из којег извире правилник Слоге), већ је хуман и социјалистички, како је записано у свим нашим програмским опредеље њима. Да ли је у пракси такавг
Одговоре пружају еуфорије које често прелазе оквире спорта у ко шарци, фудбалу, ватерполу, затва рање очију над чињеницом да све већа комерцијализација просто ра зара основне спортске постулате...
Порука и поука старих добрих времена могла би да гласи и онако: спустити лопту на земљу, вратити спорту спортско — док још није ка сно,. Социолози спорта већ поолав но алармирају на опасност схвата ња да победа на терену није више „изнад свега“, него је, све и једино.