Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 336

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 8

знају ал ово ни из далека неће одобрити, но ја тима и такпма поручујем: јас1а ев1; о1еа, на нека овако фактима докажу даје друкчије. Муцати и натуцати да су мрамори, машети или стећцн по Боснн патаренски, и то онако безобзирно црно на бијело у „Гласнику земаљског музеја" пред страначке прождрљиве очи изнијетн, као што је М вптез Заржицки учшшо иишући о варошци Устиколини, то је демагогшко де-

завунрање, коЈе преда-мном стоји :сао темпорерни галиматијас. Ето почео сам са Фарлатијем и папским легатима и мисионарчићима иа дотерао чак до Ажбоша и свих садањих епиграфистића. . А сад да вас одморим од мојнх рефлектантних доказивања, испричаћу вам традиције о Богумилима иа ћу и ову сухопарну расправицу ил конпилацију завршити. (Наставиће се.)

Воведеиски манастир Гомиоиица.

ПослиЈ'е ратне, за Босну несретне н крваве годнне 1737., кад је разуздана турска војска палећи и убијаЈ'ући сне што је српско кренула у малу Влашку, онда се у Босни српска крв мало сасушила и народ латио се да своЈ - е куће опет уреди. Онда се и запустЈ*ели Воведенски Манастир покри и обнови 1769. Од то доба доби и ново име Мапасжир Гомионица , по водп Гомионици 1 ), која је од манастнра четврт сата удаљена и двапут већа од Матаваза, а предање ју распричало као љековиту од срдобоље. Г1о овоме што сам до сад, по овим ситннм податцима и иредању које се са њима слаже, говорио, ову скромну задужбину шдигли сјј учени калуђери Милешевски 1569. годиие и ираво Јој је име Воведенски манасшир Гомионица. Што по моме мнењу ова старина није старија од 294 године, за то народ српски није ништа изгубио, јер III. вијека старина српска у Боснн, има исту ону

*) Правилно јој је име Гониониџа јер од брзине све еони пред собом.

вриједност као Диоклицијанова иалата у Спљету, јер много више и брже од времена. рушила је турска неконституирана уирава. Каке Ј *е јаде и иево .ве оваЈ* манастир иреко себе претурио, свакп му камен злата врнједи, а турском копитом изломљене плоче у поду црквеном, алем камење су у историји српској, јер су мучеипчком сузом наквашене. »/ Каке је зулуме и невоље Воведенски манастир Гомионица подноспо нека посведоче два кратка записа која су сачувана на рукоиисном БОГОрОДИЧНОМ МОЛббнИКу И Јунском Минеју; и \[м1. Ешгтл ккрлни 3. инт ^ енцн ккрднл наиск нн 8д8д<1 ,И!д8 ИЦ[[Лј)0/11 V ДО ТЛТД И Н(/ИЛ ннрлтлии ,1111 рдрл Н КНСК ТД ПИГШ1 Д Н(СИ $Д&ДЛ. В 'КЛ[ ТОГОП^ПОТ-КН! Л\јг ,к к рлтлтл ГОТННЛ 3_ нж^крск Т&ДН10 иирлтлни.иирл К!Т! ЈИД! глУрнн-к 8 НОКО.Ш нУт^ЕНЦИ 11$ г-к рлТНШТх КО.Ш ЛИЦ-КНЛЈ! !Л! и иклтл .ЧОЛН кнти тУргскго /ИОрМИКИТН ГЛ"К р^Кр^КЈ-ККО. Тих година ето, и ако невјешта рука забележила нам је седмогодишње несрећно стање у Боснн, јер вели: 1735. бијаше ратни година 7., а цпјело вријеме пролазаше тако рећи ни без рата