Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. в Б.-Х.

је то човјек од високе науке, да је шттелегентан што но казгсу. Нема ти у Јћега оне надутости ни охолости, која се море видити код неке браће свештеника преко границе, који се држе много више него што обично јесу у истини. И заиста то је прво правило, којијем се мора човјек познати: какав је, колико зна и умије. Његово Високопр. зажели да види цркву врточку која се ове године ту дограђује. Па премда је иста близу четврт сата од цесге на једном узвишеном брежуљку удаљена ипак Висопреосвештени са младалачким ходом к њој пјешице корачаше. Разгледавши ју, врати се опет пјешице цести, гдје га приправна кола чекаше. ГГреко 17 кола изишло бјеше из Петровца у сретатБе своме љубљеноме госту. Милина је била видити како се српска тробојница у првом реду кола нред веселим народом лепрша. Код тако званог „Гладнога хана" дочекаше митроиолита неколпко првијех Мухамедоваца са градоначалником петровачким госп. Скендер-бегом, који су изишли ту у сретање. Одморивши се ту близу пол сата кренусмо пут Петровца. Око један сат по пол-дне стигли смо у Петровац, допративши господпна митрополпта до његовог стана који му је у српско-православној школи одређен био. Срби нетровчани како разумјех нијесу имали до сад своје школе, па су ову зграду (а ту је била прије народна школа) искупили с намјером да у њој српску школу подигну. То им може свакако на похвалу служити, јер онда ће поред лијепе цркве и своју школу имати. Сво страно свештенство разредпли су вриједни Срби петровчани по својим домовима да могу бесплатпо преноћити. Мени је конак допао код поштенпјех српских трговаца браће Ковачевпћа. То је једна између најпрвијех кућа српских у Петровцу, те ћу по њој слободан бити дотакнути се мало кућевних обичаја српских у Петровцу, јер сматрам да је тако у свакој кући те дичне варошице на Крајини љутој. Кућа браће Ковачевића (премда је нова) удешена је по старом српском обичају. Нема ти ту оне нове назови модерне шепртљаније — трица ни кучина, које се на жалост у многим српским кућама опажају. Ту су ти укусно израђени домаћи ћилими, миндери и јастуци, које вриједне руке — како разабрах — онђе у Петровцу израђују. На женама њиховијем немати некаквих „мидера ни туннка"

Стр. 355

море се видпти у гдјекојих српскијех породица, које оставише своје народно одијело па обукоше туђе, хотећи се ко ђоја тим модизнрати. Нема ти ту ни онога западнога гнбања ни прегибања нити има онога главо-клпматања. То је просто стара српска босанска трговачка кућа у којој се наслађујеш гледајући у њој: ону стару гостољубивост, прнјазност, учтивост, стидљивост, поштовање, услужност н у опће све врлине које су Србину прирођене. На женама њиховијем као и на њима јесте крој старих босанских хаљпна, које могу и по неколико година служитп, па да опет буду лпјепе и сачувају доста од евоје првашње вриједности, док у онијех који се носе „алафранга" морају се сваког мјесеца мијењати. То ваљда и јесте узрок да Срби Петровчани сви у опће доста лпјепо жпвотаре, док онамо гдје је „нова мода" продрла — гдје знаду играти „полку" и „мазурку" кубуре. Сутра дан на божественој службп служило је са г. мптрополитом дванајеет ако се неварам свештенпка н један ђакон. Служба и освећење цркве је ишла у најбољем складу и реду, јер ако је којн од браће свештеника нешто и погријешио знао га је добри архипастир исправити, на да не буде оне хуке и буке, који се некада по нашим црквама догађала. На свршетку божије службе говорио је управо заносну ријеч добрн наш архнпастир да је присутне толико ганула, да си на многима сузу могао опазити. Пошто ее служба свршила био је сјајан објед на коме је било до 150 оеоба. Прву здравицу прихватио је Његово Високопреосвештенство г. Митрополит напивши у здравље Његовог Ведичанства, која је пропраћена са „многа љета" н царевком. Другу здравнцу напио је замјеиик котарског престојника сутски пристав г. Качаровски за здравље његовог Високопреосвешт. и ова је здравица била пропраћена са: многаја. љета. Трећу опет напио је надзиратељ протонрез. петровачког г. Коста Новаковић за здравље заједничког министарства и владе. Нетврту је наздравио градоначелник петровачки владици, истакнувнш слогу која влада између Мухамеданаца н Православнијех. Тако се објед свршио у најбољем расположењу и рахатлуку па онда само послије настала и вечера. Овом приликом показали су Срби петро-