Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 354

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. »

С иута Његовог Високопреосвештенства господина МитрополИта Ђорђа Ипколајевића приликом освећења цркве у Петровцу дпе 20. јула (на св. Илтгју) 1891.

Када се код нас чуло, да ће наш љубљени архипастнр овуда иропутовати ударила је нека особита живахност у сав народ српско-православни овога мјеста. јер је свак желио да види свога духовнога поглавиду, потпто сви у овим крајевима ријетко то дочекујемо. Прије двије године када је Високопреосвештени господин п наш љубљени старац овуда пролазио, ми га — што но ријеч — честито ни видили нијесмо, па смо се чпсто изиенада развеселили, чувши да ће овуда пропутовати. Цијела вараш наша на дан доласка његовог оживила бјеше, тражећи неко кочије а неко коња како ће пред впсоког госта изићи н поздравити га. Ово не обично одушевљење народно и нехотично опомиње нас, да се сјетимо и да добро упамтимо како народ наш умије цијеннти и поштовати оне, којп су то поштовање заслужили. — Још прије подне изишло је до хана у „Дреновом тијесном" под планином „Грабежом" мноштво народа од свију вјера. Ту си могао видити браће мухамедоваца, католпка, јевреја, Срба иравославније, гдје братски и здружено чекају н изгледају, када ће гласник јавити да Његово Високопреосвештенство долази. Истом у пет сати по пол-дне помоли се цијела поврка кола а у најпрвијем сјећаше старац митрополит, те изгледаше здрав и крјепак, да му се свак од присутни дивљаше његовој старачкој снази и моћи, јер нам чисто млађи изгледаше, него онда кадаје прије двије године овуда иропутовао. Од крупљана који га допратише видио се ту између осталијех пречасни г. прото П. Гаковић и чланови српско-православне онштине крупске, онда многи други грађани. Када је Његово Високопреосвештенство из кола изашло поздрави га котарски престојник бихаћки госп. гроф Брандис. За тим ступи пред њега надзиратељ протопрезвптерата бихаћког К. Ковачевић, те га поздрави испред народа п свештенства са кратком бесједом, на којој се Високопреосвештени усрдно захвали. Онда му и остали приступише, те се ш њим поздравише и руку му пољубише. Када се Високопреосвештени ту одморио, крене се пут Бихаћа. За њим је ишла цијела руља кола, која се од вслике пра-

шине — коЈа се Је по путу дизала — једва могаху виђети. Овом приликом не моремо пропуштати а да се срдачно не захвалимо нашој браћи суграђанпма без разлнке вјере а особито благородном госп. Мехмед-бегу Алајбеговнћу градоначалнику бихаћком, па онда г. г. Стиии Ивковићу пресједнику католичке опћпне, овдашњем Муфти-ефендији, Јози Сукићу, Рекницеру и другима, кој'н сваком па и овом приликом показаше да смо браћа и синовп једне нам заједничке домовине Босне поиосне. Стан за Његово Виеокопреосвештенство бјеше одређеп код прееједника срп. прав. општине г. Вује Виројевића. Допративши ту народ свога драгог госта разиђе се куд који примившп најприје опроштајни благослов. Његово Вископр. примнло је најирпје котарског престојника на подужу ауднјенцију а за тим свештенство овога протопрезвитерата са којнма се је очински разговарало о њиховим потребама. Сутра дан оставило је Његово Високопр. нашу варош те је већ у 6 сати кренуло пут Петровца. До хана Беговца допратише га чланови српско-православне општине и свештеници, гдје Ј *е бно прнпремљен и доручак. У исто вријеме стигао је ту и велеможнн г. окружни предстоЈ 'ник Војводић, који се са Његовим Високоопр. дуље разговарао односно градње српско-православне црквс у Бнхаћу. Опростивши се у Беговцу са окружним предстојником кренуо је Високопреосвештенп преко равног Дугопоља у Врточе. У Врточу осим тамошњег народа искупили се бјеху грађапи петровачки, да сретну Његово Високопреосвештенство. Чим кола стадоше поздрави митрополпта надзиратељ протопрсзвитерата Петровачког г. Коста Новаковић са кратким и лијепим поздравом, на који се захвали Внсокопреосвештени срдачно. Ту нађосмо и пречаснога господина Тому Алагића професора на рељевској богословпји. И он пошао бјеше на освештање цркве у Петровац. Ја га прије ниЈ *есам познавао, па сам се чисто радовао, да видим човјека, кој'и спрема будуће свештенике за њихов велнки и тешки свештеннчки позив. Госп. Алагић је око 30 до 34 годпна по прилици стар, те већ по његовој спољашности судећи као п из његова опхођења са свсштеницима море се мислити, да