Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 461

У висину неба плава, До престола Вишњег Цара, Који твојој светој души, Рајске двери већ отвара. А ми ћемо док нас траје Молити се вишњем Богу, Да нам чува свету вјеру, Српски народ, српску слогу. Чини ћемо добра дјела По примјеру светом твоме, У Јаску , 12. августа 1892.

Помоћ' ћемо један другом Помоћ' ћемо сиротоме. Љубићемо краља свога, К'о што си га ти љубио, Вјерни ћемо краљу бити К'о што си му вјеран био. Штоваћемо љубав твоју И пред Богом и пред св'јетом, Да нас дуго благосиљаш, Добри оче, руком светом!!! Јасчани.

Одговор У Источнику свеска за мјесец јули од ове године, страна 386. — стављено је питање: Зашто наши тежаци празнују четвртак пред Духове ? Зашто се тога дана чине молитве за љетину ? И зашто се тај дан у пароду зове П Љкрижшс? и То питање побудило ме је да о томе раз" мишљам, и после тога да ово што ће слиједити речем. Зато нека се ово и несматра као одговор, већ само као размишљање о томе питању. А из впше размишљања и одговора од више свештеника, ваљда ће се н добити оно што се тражи и пронаћи права истина. I. Светковање свију четвртака од Воскресенија до Вознесенија потиче још из незнабозкачких времена, јер су незнабожци (Словени у незнабоштву) поштовали четвртак као дан посвећенн Богу грома, и вели се да су по-Лабски Словени посветили четвртак богу Перуну и назвали га „Перен-дан" а и Ннјемци га зову „Донерс-таг" т. ј. громовни дан. ' II. То незнабожачко поштовање четвртка задржало се и у Хрншћанству, само у другом облику. Светковање четвртка од Воскресенија до Спасова дана код нас називају: „Ј г вјет а т. ј. завјет — завјетовао се, веле, свијет да тај дан

га питање. поштују и ништа нераде, да би сачували љетину од леда (туче). У Србији и код прекосавских Срба дани када се чине љетне пољске молитве зову се: г 3авјетиме и дакле, то је што и код нас „Увјет". То светковање четвртка у Србији је забрањено још 1844. године. (Види „Ручна свешт. књига" од митрополита Михајила, страна 143). Ш. Пошто народ светкује све четвртке од Воскресенија до Спасова дана нерадећи о земљи ништа; то последњи четвртак хоће народ да прослави свечаније од свију тих четвртака, не само нерадећи, него и са молитвом Богу да би Бог заклонио и сачувао поља и њиве од леда, — или управ хоће народ све завјетне четвртке са тим четвртком да свечано заврши. IV. Спасов дан нијесу могли, а можда баш у почетку и из незнабожачких побуда нијесу хтјели узети за последњи четвртак, јер Спасов дан је хришћански црквени празник, који већ има своје хришћанско значење, те зато су узели четвртак по Спасову дану, да то буде завршни народни празнпк — народии велпм, јер се оснива на старим народним обичајима. V. Тога дана при тој љетној молитвн иде народ са свештеником око поља и њива све по два упоредо и пјевају: „Господе помилуј", а