Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 462

Б.-Х. ИСТОЧПИК

напријед носе крст, иконе>, лптије и т. д. И ти којп тако иду зову се: Ђ Крсшоноше и т. ј. крстове носе. Дакле носећи крстове п молећи се Хрпшћанском Богу, то су на тај начин свој стари народни из незнабоштва обичај иокрстили, те због тога га и назвали: „Покрижак", јер је лакше рећи покрижак него покрстак. VI. „Покрижак" се назива можда п за то што је вал>да та ријеч или тај назив потекао из оних српских крајева, гдје се говорп западним дпјалектом, и гдје се крст назива „криж". УП. Пољске молитве чине се сада и на друге дане а не само на „покрижак", али то је зато што један свештеник, који у својој парохији има више села, морао је у понеким селима одредити и друге дане за пољску молитву, јер не може у свима за тај један дан.

УШ. Наш народ хоће да има : мали Божић, мали Васкрс, мали Ђурђиц, мали Никољ, па најпослије кад је све, хоће да има п „мали Спасов дан" или „покрижак". IX. Мој отац, Бог да га прости, још прије 10 година тумачио ми је ријеч иокрижак овако: Он вели: Спасов дан, као велики празник означује се у црквеним књигама са знаком (?) т. ј. крст са потпуним округом, а „оданнје" Спасова дана т. ј. „мали Спасов" спојено са народним обичајем узето је као средњи празник, а средњи се празници означавају знаком т. ј. крст са полукругом. Од пола округа дошла је ријеч ио-крижак , а од по-крижак или иокружак постало је Ћ Покрижак и . Или: замотано је и заокружено нола крста, пола крижа. Дакле од по крижа постало „ По крижак. и Васо С. Поповић, прото.

Неузимајте < И ове, као и сваке друге године настала је бањска сезона. Многи људи у ово вријеме посјећавају минерална купатила више ради проходње, да што — но ријеч, у њима уживају ; — али знатан дио људи боље посјећава ради нужде, да обољелом тијелу своме подкрепљења нађу, те да још који дан више продуже себи живота на овоме привременоме, али слаткоме свијету. Тога радп ове године и ја са породицом својом посјетих једну од тијих минералнпх вода^ а имено: „бању 6ресшовачку и , која постојп у окр. Црноречком, а сматра се за врло љековиту. И овдје, свијета доста преко љета дође. Највише их има из окр. Крајпнског. Књажевачког, Пожаревачког, Београдског, а има пх доста и из кнежевине Бугарске и краљевпне Румуније. Ту ти има свакојаких богаља п невољника, управо као год на „окч1«н гллгож/иои екржици Внт >здч." И ако је тај свијет са разних крајева дошао, и један другога никада ни видио није, ипак послије 2—3 дана, сви ти прпшелци упознаду се добро, братски заволу и живе сви као да су из једне породице постали.

> у сродству. Пошто се претходно упознаду, одакле је који, и како је коме име, — питају се, због чега је који дошао у бању, и од чега болује? Нас овом прпликом неће занимати разне болести посјетилаца ове бање, а понајвише: „оољашчих, хромих : сухих, ча јушчих движенија води а , — само ћемо се зауставити код једнога од њих, гдје се огледа дубока религија код нашег народа, за који често пута велимо, да је сасвим у вјери опао ! Међу посјетиоцима дакле бање брестовачке, мјесеца јула ове годпне бјеше дошла и једна жена (нећемо да је именујемо која је и одакле је) са седмогодишњим синчићем својим, да лијека у „исцјелителној води и потражи како себп, тако ието и дјетету своме. Та жена бјегае бледожуте боје, сва изнемогла и обољела тако, да ее једва на ногама држаше! Син пак њен, бјеше сав укочен, а руке и ноге дрхтаху му, као да на њпма костију не имађаше; у оба ока слијеп бијаше а све то још од рођења! Жалосна мајка прпчаше, да је небројено благо дала љекарпма п врачарицама, не бил' јој прву наду и радост у животу њеном, једино чедо њено могли извидати п лијека му наћи, а за себе и не жаљаше,