Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 467

заиста ова наша грешна земља у велико окреће око своје осе. Тачно у 5 сати онростио се је господин митрополит са свештенством и народом, па је у друштву са господином предстојником

отпутовао за Добој, одакле јс сјутра даи отишао у Сарајево. Гојаковац , јула 1892.

Посвећеље цркве у селу Јоховицп (парохија Врело) у иротоирезвитерату бихаћком.

Благословом Љеговог Високопреосвештенства господина Ђорђа Николајевића посвећење нове цркве (филијале) у селу Јоховици извршено је дне 13. септембра ове год. у Неђељу. Чин тај обавио је по добивеном благослову надзиратељ протопрезитерата бихаћког К. Ковачевић уз судјеловање још неколико свештеника. Прије но што почнемо говорити о самој евечаности рећи ћемо коју о селу Јоховици и њезиним житељима. Село Јоховица налази се управо уз границу личку не мало цијели дан наравнога путовања на сјеверну страну од града Бихаћа. Народ је ту већим дијелом изсељен из Лике, те се настанио највише на земљи државној, коју је сам искрчио и у добар ред доћерао тако, да се сада ту доста веома плодне земље находи на којој успјева не само разноврсно жито, него и винова лоза. Осим Срба православнијех нема ту ни једне иновјерне породице, те је то село чисто српско-православно. До села Јоховице са сјеверпе стране лежи село Шиљковача а са јужне Црнаја или Штурлић. Та три села која броје преко 100 српско-православних домова, јесу одвојена са доста великим размаком и даљином до четири сата хода од свију других села парохије врелске, те је то био и повод, да они за себе ту црквицу подигну. Народ је у Јоховици доста живолазан, јер им је земља као што рекох плодна, а к тому још засадили су п винограда. нрилично, који данас доста добру корист том народу даје. Куће ее у Јоховици налазе у појединим чопорима на овећим и мањим брежуљцима са којих се видјети може цијела Крајина преко ријеке Уне до Валиш села у Хрватској. На најљепшем и најузвишенијем мјесту у селу подигнута је нова црквица и то на земљишту, које су сами сељани за цркву купили. Ту је у близини и жандарска касарна начињена, у којој неколико жандара држе ред и мир у тим

осамљеним и одвојеним крајевима. Са тога бре жуљка од цркве види се на све четири стране тако далеко, да ти ни око није кадро краја видјети ни замјерити. Тако се са сјеверне стране види Петрова гора у Хрватској пет до шест сати даљине, а сјеверо-западно брдо Матешњак чак више Карловца. На западу види се опет Клек и Капела више Огулина, а на јужној Л>уточ Клишевички, који је далеко преко 12 сати хода. Када је ведар и чист дан отален се веле може видјети и Тровра у Санско-мостском котару. Црква је јоховичка доста лијепо начињена (по плану) премда је од дрвеног матери јала, јер је са клаком набачена с поља и изну тра, е би рекао да су доварови од камена озидани. Народ је у Јоховици колико се може ви дјети доста побожан и богобојажљив, да би врло ријетко нашао које село на граници, које би се том врлином христјанском подичити могло. Да је то тако свједочи њихово заузимање и труд, кога су имали око ове црквице коју су подигли. Особита заслуга у том припада њиховом ваљаном кнезу Грубићу а и тамошњем поштовођи жандарскоме госп. Милинковићу, који су сваком даном прилпком умјели народ побудити да градња те црквице не застане. У очи освећења била је у црквп вечерња, коју је одслужио надзиратељ протопрезвитерата са још три свештеника. Народ је том приликом био одушевљен да је то немогуће описати. Сутра дан око 5 сати отпочета је јутрења а у 10 г / 2 освећење, које би оглашено са неколико метака из можарева. Том приликом народа је било из свију оближњих крајева сусједне Лике и Крајине босанске, дошавши ту да увелича то црквено славље, кога су тамошњи жптељи како се могло из лица им разабрати тако жељно и радозноло