Bosansko-Hercegovački Istočnik

Сгр. 468

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

посматрали, да је то могуће преставити само ономе, који је ту присуствовао. Освећење ишло је по обичном реду, како то правила наређују, а послпје ј'. обављена божествена литургија. На служби је присуствовао и котарски предстојннк цазински госп. Г. пл. Сирмај са још неколика чиновника из Дазина. При свршетку службе говорио је надзиратељ протопрезвитерата поучну бесједу, која је рекао би примљена са особитим вадовољством свију сабраних слушатеља. Између осталога у бесједи су истакнута доброчпнства високе зем. владе, која је учинила народу српско православному у подизању њиховпх богомоља у нашој домовини Босни и Херцеговини. Кум цркви био је речени жандарски поштовођа г. Милинковић, који је и приличну свотипу новаца цркви даровао. Послије свега био је свечани ручак на коме је било више отмјених гостију. На ручку је пало и неколико лијепих здравица за здравље Бзеговог Величанства цара и господара Франца Јосифа, за здравље владе, Бзеговог Високопреосвештенства госп. митрополита, свештенства, народа и т. д. Народ се том приликом веселио, играо и ијевао до мркле ноћи. При том народном весељу могао си видјети разнолику ношњу младежи из Бос. Крајине и Лике, која весело играше народно коло. Српкиње из Лике носе већим дијелом своје народно одијело, које саме израђују. Лијепо је било посматрати њихове лијепо извезене и разноврсном шаром ишаране домаће прегаче и зубуне, па онда ђердане од цванцика до појаса од

„девет ступаца" поткићени са великим поточенпм талјерима, који даваху чнлој женскади некн поносити изглед. Осим тога носе они и човени прслук (јелек) и бијели фистан (скуте или розу) а преко овога напријед црвену кецељу од свиле јал вуне. На глави им је бијела извезена марама (бошча), коју обично не сапињу под вратом, као што је то обичај по другим мјестима у Крајини босанској. У многих женскиња море се видјети. у мјесто човеног прслука мали врло лијепо израђен кожунчић окројит и ишаран са црвеном кожом наоколо. Низ бедре су им опет опружите и извезене мараме на домак кољена. Све ово народно одијело тако је лијепо и складно, да се посматрач управо наслађује то| од старих времена заосталој српској рукотвортши, која се још загубила није у српско-православном народу преко границе. Цијело ово народно весеље прошло у најбољем реду и мпру, да се друкчије ни пожелити неби могло. На пошљетку нам се овђе захвалити поглавитом господину котарском престојнику Сирмају, који поред његовог заузимања, да се ова црквица подигне, дарова још при освећењу исте 20 фор. Исто тако нека је изречена овђе благородном господину Ахмед аги Поздерцу, који је изволио доћи на ту црквену свечаност и даровати 5 фор. а уједно тим показати, да 'љуби народ онај у ком се родио и одрастао. Не мања благодарност и свима другнма, који помогоше са својим добровољним прилозима, да се која нужна стварчица за овај храм божији набави. К. Н.

Неколико ријечи о свечаности ири освештању звона у парохији Височник, протопрезвитерата сребреиичког.

Познато је, и већ не треба сумњати, да је у данашње слободно доба, широм цијеле домовине настала живахност, у свима гранама рада и просвјете, која и народ подижу и државу унапријеђују; зна се и то већ, да и црква с народом на већој висини стоји — црква православна; зна се, да се и из развалина дижу и нове подижу и красе; зна се, да се при свакој тако обновљеној или ново саграђеној цркви свечаности праве и у напријед се обзнањују, кад ће бити, да би и околнога и даљњега народа при-

дошло, не, да би се само множином народа веће увесељење извело, него, да би се поред тога још множином народа умножили и приходи дотичне цркве, јер „зрно по зрно погача". Тако исто, осим свечаности, које "бивају при троношењу цркава бивају свечаности и при подизању и освештању звопа. И овакове свечаности важе и могу сјајан резултат односно прихода да покажу. И народ их воли, не, по увесељењу толико, колико из љубопитљивостп и радозналости, да види и промотри, да сазна