Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 6

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

зума у области раскрпћа, објашшења п санкцпје догмата хрмстијанске вјере, пе говорећи нећ о црквепим утврђењима н обредн.ма, који су сасвим порођајп религио;змог осјећања п .мпс.лп хришћанске, осмм мдеје Богом откритог учења. Одма у иочетку Хрнстпјапства, тек се почеше јављатп међу Хрмшћамима .вуди тадашњег свјетског незпабожачког образовања, иочео се паучно-апологетски рад у областп вјере Христове ради њепог огра])еп»а протпв иезнабоштка — јављају се имена апологета: св. Јустииа, фплософа, Армстида, Атинагора и других л.уди философа, који су у Хрпстпјапстну пашли само нстпну. Онп су сједипплп философнју с Христијаиством, показалм су значај и предјеле прве у односпма вје])е и, показав 1 'ранднозиу услугу Хрпстмјанству дубпном своје философске мпсли — убје^ују у тако огромном значају разума у одношајима релпгпје. Научно развиће Хрпстијанства креће се од њих кроза сву нсторпју огаца и учитеља цркве п нериоде васељенскпх сабора. Они, који су захтнјевали развиће Хрнстијанства, истпчу поступност старозавјет1-1 ог открића Јеврејима и на његову саодговориост к стеиену развнћа посљедњнх. Оспм тога у том се захтнјевању иетпче и чпсто иаучии иптерес. Када је разум уеиљавањем Протестанства уздпгнут бпо па мјесто, које му долпкује у историји човјечаиства, када је ои себе тако величанствеио објавио у области научнпх открпћа, то је њему сасвим природно бнло, да преиесе свој поломгај <1е онпнћпб (1н1»1ј:апс1нт и у област вје]>е, подчипитп је своме анализу, тим више, што се његова сковаиост држала у католичанству и у области ]>еалне науке. Галилеј п. пр. :?а. евоје откриће у областп астрономије о

окретању земље око супца, подвргао се инквизицпји п много другнх сличних примјера. Све то наводи, да се озбиљно и беспристрасно односп к пптању о развнћу Христијанства. То је нитање нсторпје путем природне потребе, које је ])ијешено фактом постојања и развнћа протестантске цркве, која обухвата ноловнну образованог запада, п питанзС науке већином на протестаптском земљишту, која се миого трудила над исторпјом развнћа Хрисгијанства с његовим Богом открнтпм учењем и свима утврђењпма. Задатак је богословске мнслн тај: показати опај правнлни пут, по коме треба да се креће то развиће, на основу св. писма, св. предања н здравог смисла. Христијанство је, по својој суштини, ■истииита ре.чигија (Јоан. 14, 0; 1, 1); 8, 12), не лажна (Мат. 5, 18; 2 Кор. 1, 19, 20), за то, што је божанствена. Сдру гестрапе Христијанство је пуно система, у којој је дато све оно, што је необходно за човје; чанскн род и његово спасење. Давајући упуство ученицима својима, да пду на ј проиовјед /10 чптавом свијету (Мат. 28, 19, 20), Господ је додао: „иже к-кј)8 н,иет'ћ н креститсА, снасен г к к8де г гк; д иже ме | п,иет'к к'крк|, ос8ждем г к к8дет г к" (Мар. 16, 16). Таквим начнном Богом-открпто учење закључује \ т себн све необходне услове, радп разјашњена н нојачања у духовно нараствепом животу за сваког вјерујућег. Нитање о развнћу Христпјанства само се собом иамеће. Збиља, може лн се божанствено отј крнће, као <1е јиге вјечно не измнјењена | истпиа, измјењавати ? Може лн се усавр! шавати безусловно усавршено? Ако је ј оно дато нама на сахрану, као не дирI љнва светиња. која се мора чуватп, то да лн она мора бнти тајанствепа, којој не треба да се уииње човјечпји разум