Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 и 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 9

стна? У колшсо онп одговарају духу дрсине ц})!сие и саглаеу светог Ппсма? ГГри ријешењу ових иптатва треба! обратити пажњу ча онај иајдубљи одношај, у којем стоје ме^у собом Богом-открите пстине п човјечије сазнање; истнне, које се дају божапственим отк^ићем и сазнање, аа које се даје. Спаситељ, иошто је упутпо ученике у њнховом учењу и давнш им заиовнјест учитп све ,1,уде ономе, чему их је Он научпо (Мат. 28, 1 !* н 20), прпдодао јс слпједеће: „ижс ИЛ1ЕТ Г К И КрЈСТИТСА, СИДСЕН Г К к8дгп\, д иже нј И(Иетк к'крм осЈЗждигк кбдетк" (Мар. 16, 16) значи: иазпачење хрнстијанских Богом-откритпх нстппа је то, да б\'ДУ предметом п уеловом вјере, алп вјере спасавајуће, сигурио :кпве, јер само таква спасава. Но таква вјера нпје безразличпп одношај сазпања к божанственпм истинама и тек сполшо узпмање њпхово у виду простог п хладиог иа њих саглашења; већ је оиа, па против, жпвп унутрашњи саодношај к њима, с којпма ироннчемо у наше сазпање, због чега оне прелазе у пашу природу, постајућп пачелом духовно-паравственог жпвота. II ако у том психичком ироцезу, који претвара Божанствене псгине у природу иашег духа, главно прппада релпгиозиом осјећању, но не треба заборављати, да је сваки покрет релпгиозног осјећап.а не мпслпм без мањег плп већсг учашћа мнсаонс силе, која управља чптавим духовним животом п без разу.мног сазнап.а. Само под тим условом превраћеп.а Пожаиствсне пстппе у нашу нрпроду, опа достпже своје назпачење и

постаје олим, чпм оиа треба да буде за човјека, постаје за њега истпнитом свјетлошћу, која просвјећује тавне његове дубпне и новп.м жнвотнпм начелом, којпм уносн у његову прнроду новп истпнпти живот, да бн га предао свему духовпом човјечијем бићу. Без тога 1>ожанствене нстине, ма да бп бпле ирпмл.ене спољњпм сагласјем, остаће за п. тим, чим бпва свјетлост по одношају к тпјелу, које ие пропушта кроза себе луче, пли с чпм бнва добро сјеме по одношају с каменптпм земллпнтем, које му пс допушта да ту пуштп дубоко своје корпјење. Но овђе се то п корјепп дубока иснхпчка основа могућностп развпћа христпјапског Во1'ом-открптог учења, овђе је мјесто разуму. ()п треба да даде Вогом-открптпм пстипама форму и пзраз, форму, сагласну с унутрашњнм садржајем и духом њпховпм; форму, која пм нотпуно одговара; ои пх мора иоставити у органсгеу везу међу собом, показатп одношај свагее пз њпх к читавом организму христпјанства — то је с једне стране; а с друге: он треба да укорјепп п објасии пх, снабдјевпш их разипм номоћннм срествпма. Гаквпм начипом открпва се шпроко поље акгпвпостп човјечије мпслн, актпвпости, која се мора еаглашаватп с обојим го])епомснутим, разумијс се актпвности, која поставља пупу хармонпју међу формом и духом божанствених пстнна с једис и са законскпм правилима слободне мнслп с др\те страпе, а ис допосп јсдну на жртву другоме, што опажамо у католпчапству и иротсстанству .