Bosansko-Hercegovački Istočnik

Отр. 10

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 1 и 2

Христпјанство п нрогрес.

ЗЕногоиоштовнна Госиодо Корисгећн сс почаствованим иравом говора, ми смо и:;абрали даиас да кажемо иеколико ријечи на тему ,, Христијаисшво и ирогрсс" Ровор иаш старалисмо се да буде игго краћп п јаснпји, да неби поштоване слушаоце оптерећавалп дугом иа жњом т. ј. мп нисмо гледалп да у даном случају иредставимо детаљну трактацију плн — изражавајућп се још прецпзипје да нсцрннмо сну област постојећих факата ио напред казаној темн. Не, наша јс цнје.п много сиромашнија н састојаће се у томе: да иоштованнм слушаоцнма са мало рнјечн представпмо колпко је могуће бољн н потнупијн тако рећи са.и> скелвт на казану тему, на основу неколпко битних исторнских аргуменага, по којпма би се заиста могло впдјети да процес препорођаја и развитка човјечанства у ногледу културе, у нај ошпирнијем смпслу, фактачка а једино лора сс ирииисаши иравославноме хргсстијанствјЈ. Да пређемо дакле на сам говор. Хрнсгијанство с првога моменга своје појаве до данас, свагда је било жпво гворнп п јио

исновпЈедаЈу хрпстиЈанску вЈеру, Јесу најморалнији, највриједнији и најиросвјсЛснији на свијету; јер код других народа, ван хрнстпјанства, није нп цивилизација, на вјештина , нн наука, и никад тако велика прогреса учинила. Оно је у сваком погледу заиста преиороднло човЈ"ечапство и знатио његовом усавршавању прнпомогло. Посмотрите на само човјечанство као велнку морално-религиозну болницу , у кој'ој ј *е људски род извидан и иодигнут, па ће одмах исчезнути сви дилетански и ситни прпговори против христнјанства. Старц до христијанскн свпјет, кад се сравни с дананићим временом, био је заиста и бсз сумње у религиозно-моралном дјстињству , с обзиром на то, што су данас; хришћанство нам Ј*е, дакле, доннјело новн сјај дониЈ*ело култ , — којп се слаже са већ сазрелим народом; релнгију, која је у данашњем добу света и духу времена са свим ириродна. С тога је једпоетрано и скроз-иенаучио оно дилетанско тврђење, ио коме је хрпстијавство магн регреса; јер по тој аналогији, са развитком цнвилизације морало би безусловно онадатип уништавати се христијапство, док међу тим, ми вндимо из дана у дан — да бива

р културнога развића н једини н нај- противно и обратно. Виднмо, да у колико внши хуманитст човјечанства. Онојебило и I се већма у свијету распростпру ирпнцшш остаће највишим иринциио.и ирогреса, п ако Ј хрнстијанства, да јс у толико п култ цивилнзације веЛн ; као и то, да баш при развитку саме цивилнзације, хрнстијанство добија већу снлу п активност заједио с цнвивилзацпјом, дајући јој правп смисао п садржину, а никако обратно; што значи, христијанство не само да не смета прогресу и културном развићу, но још као најчистији извор прогреса и нанредка културнога мати је ирогреса н цнвилизације, некн апостолп мпимога рационализма и једностранога субјективпзма проповиједају : да христијанство смета културном развиНу ; да водн к регресу и т. п. јср исшорија иротнвно томс доказује. Она јасно износн истиннта факта, којим се очпто доказује, да баш п у најиндпферептнпјим ерама л.удскога живота, — ирогрес човјечанства не ирестаје бити христијанским. И фактички, народи којп