Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 П 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 11

Не пушгајући сс — са обзиром на еконозшју врешена, — у далеку н детаљиу трактацију ио истоме нитању, у даном случају, ограиичнкемо се тако рећи само главннм пунктнма иа исгога ннтања, — али као што у напријед рекосмО ј гледаћемо, у колнко је могуће, рел.офппјо да преставпмо утицај Хрнстијанста па ку.чтурно-иптежЈшуалпо, морално а социално развиЛе човјека, на његову научну, (јјамилијарну и другитвену-државну страну. — На разум Христијанство гледа као на Богом-подарени талаиат, иа- корнст жнвота п разумно уподобл.аван.е своме ндеалу — Творцу и, на иросвјету или мудрост, гледа као на благослов Божпјп, кота г ]'реба пскатп. Хрнстнјанству су некада пребацпвалп — што се н дапас чесго чује, ' да опо гледа попрпјеко па зпап.е п науку, т. ј. да пм смета развитку. Но то јо такофер једиострано н буквалпО незиање илн неразумпјавање сампх прпицппа Христпјанства; што у таком случају, разумије се, дрзнути и причати о Хрнстнјанству по своме вкусу, изгледа, ип мање нп више, по незнајући таблицу множења, приступатп рјешаван>у чак впших мателатичких, алгебрајских задатака! Христијанство инкад није бнло, нитн може битн протпвно псгпнптом знању п правој науцп, јер истина неможе никад бити иротивна истини —• <-еби самој. Не, дакле, Христпјансгво протпвио је само лажи, мраку и шарлатанизму у оиттг, а пстпиитом знању п правој пауци — нпкако. Баш овдје, хтјелн ие хтјели, морамо прнзнати сви: да је а сама наука за свој оштанак и развитак много дужна Христијанству. Чудно Је, да не впде п самп протпвппцп Хрпстпјаиства, како права п пстинита паука не иде протпв њега, воћ га подр-.кан.ч и то у толико више, у колико је сама наука 1

или доктрина каква ближе к истинн, ближс к Христијанству. Учењем својнм о бескоиачном превасходству паравствено-религиозпога бпћа човјека, пред мртвим елементима прпроде; учењем о бесмртном назиачењу чокјека и прелазном значењу впдљпвога свпјета, — Хрпстпјансто је чудпом салом ослободило човјека од древнога многобожачког пантенстпчког ропства, пред стпхнјама природннм, иобуђујући у човјегсу господство над њима и подчнњавајућп пх вишој, живој и разумној Творачкој сили. Напрпмјер, само ск. Ппсму благодарећп, које је још у старом завјету безусловно осудило гатање п прорпцање судбипе, ашрономчја је могла сигаши на земљиааие строго научно н оборити све дотадањс астрологијске елемепте, којн се уако бјеху распространили и међу мудрацчма тога доба. Хрпстпјанство сшрого осудив све форме и иачпне гатања продужпло је пут ка истријебл.ењу тако званпх маруа и теургија, у којнма се бијшне јолсо за•алела и наука древнога ученога незнабожачког доба. Но ирпмјетпће, може бптп, ко-год од сгране поштованпх слушалаца: п у Хрпстпјанству је бпло подобних појава, т. ј. алхемика, мађичара н т. п. Н запста, бпло је; ио пптање је само за што, кад је такове појаве не само у иринципу, но безусловно осуђпвало Хрпстијанство ? н, да лп је за то вниовио Христпјаиство? Не, Хрнстпјанству се не може за то пребацпватп пп најмање, нитн се узрок тпм ненормалним појавама може наћп на здравом земл.ишту Хрпстпјанства, јер је он ван 1вега п само међу л.удпма, којп ппјесу хтјелн п неће да усвоје нстнппта п волпка начела јеванђелске свјетлостп, пего се још подају п даво заоставшнм слијеиим астрологи/ским слементима , тражећн у