Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 п 2

Б.-Х. ИСТОЧТТИК

„нема више ни мушкога ни женскога пола — „ко Хрнггк Ис8гк". (Гал. 3, 28), савјетујући мужевнма овим рпјечпма: „обраћајте се благоразумно тг жепама скојгш". (I. Пет. 3, 7.) Тек с Хрпстијанством дакле, жееа иекадањп „роб", постаје радост и украс евога мужа, вјврпом матером дјеце његове, са тодједпакгш мравима. Тек с Христијанством ћерп, иекадаљп робовп постају узорите тмоЛнице хуманитарпих и филантрожких друитава, сеемрама милосрЈја н т. д. да су се отуда чак п нехрнстијански мудраци морали дпвити такој иојавн узвикујући: „какве су то жене код ХристјанаР" Па у каквим је односима поставило хрпстијанство мужа и жепу, запнтаће ко-год? Ево како: муж је глава својој женн, као што ]с Хрпстос глава својој цркви; њен господар, но не у смислу тирјанина, већ у смислу трпе.љнвеи к-ротке љубави — оиако исто, у каквом односу стоји и Христос са скојом црквом, предавшн себе за њу драговољио крсиој смртн. Жена је подчињена мужу ио ие у смислу роба, не са страхом и „трепетом" ио радосио и добровол.но, као тто се и сама црква доброко.г.по гговшвава свомо женику (Сврш

— И. X. Древнп иароди васпитавали су своју дјецу — мушку треба знати — као будуће грађане и људе државне, а Христпјапство васпитава их као људе Божије и грађане иеба. Основ је васпнтавања дјоцо у Христпјапству; „пусгпте дјецу п не сметајте пм нека долазе к мепп, јер је таковпх цпрство небесно (.\Гат. 1!), 14.') II сва Хрпстпјаиска педагогпка оснпва со на тпм рп Јечима. Да.ве, до Хрпстнјаиства „ропств о", било је исшто обичпо, по])малио п прпродпо. На пр. Јелппп су говорплп само је нама од богова дата слсбода п само ми ради слободе постојпмо, свп остали, не јелински народп робовп су папш, па за то сг и могли трговатп људима као са марвом; употребљиватп пх без сажаљења у свпма тешкпм радовпма; мучитп их и убнјати —једпом ријечп, — чинпти све оно, што се чини и са осталим бесловесним створовима. Но е појавом Хрпстнјапства спнула је сјајна зора са нстока п робовнма; настадоше п њима г.еселп данп: нема ни роба ни Јелина, сви су људи једнаки и браћа међу собом. проповиједаше Христа куда год пролазаше. ће се).

ТТоутга повопостављеиому пгуматту. О

*>а пгто рдлазе из свиЈета у пустнљске обнтељн и остају тамо? Није лн за то, да бн, удаљивши се од свјетске саблазнп н прпмивпш на себе Аигелски образ, имали више прнлнке — да се очисте од гријеха и иођу путем Христовим, по гласу његову: Иже \'ош,ет г к по лнгк ити, да СОкержетслч секс, Н К0.-!Д1П ' Г К К(1ЕСТ'К СКОИ, И 110 лигк Г (1 АДЕТ г К (Мар. 8. 34) Нпје ли за то, да бп, по

пртшјеру угоднпка Х јшстовпх , далн тј«■ леса своја па жртву живу, свету, угодпу Богу (Рпм. 12. 1.)? Нпје лп за то, да бн подвпзима самоодречења подиглп у сампма себн духовпу обител. ради о1птаван»п Господн>ег? Запста, пду пе да прех])ане тијело и стеку заклоншпте, гећ да пахране душу словом Божпјпм п хљебом животним, ие да проживе у лнјеностп п пераду