Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 14

Св. 1 и

већ да умртве тијело н страсти трудом п подвизима, одлазе на позив Господњи: ПрТндитс ко лигк гки т^ждакмцУнглч н Л ејн« линннГж, н аггк <ж1<жон» вк1 (Мат. 11. 28—29). Зашто се поетављају у обитељи настојатељи? Пије ли за то, да би оне, који ступају у обитељ, научили страху Божнјем и побожности, и руководили у духовном животу ? Није ли за то, да би оне, који су у духовним подвизима, охрабрили и пооштрили утјешном поуком и властитим подвизима у .ииочком животу ? Није ли за то, да духовним старцима, који су основали у својим душама обитељ Господу, припомогну вјером, љубављу и молитвом? С тога, радп вргаења овпх духовинх подвига, не поставља га у звање настојатеља воља човјечија, већ промисао Божји, полагањем руку архнјерејскнх и крстообразним знаком и молитвом, у знак благодатп Духа светога, који просвјећује ум снјетлошћу истпне, и даје вољи моћ да чнни добра дјела. Настојатељ је духовни старјешина, вођа, пастир и отац. Он, као старјеппша, дужан је са очннском власти разне склоности управити г; једној сгслоности — љубити Господа Исуса Христа и 1Бегову науку п настојати, да код свију, који су повјерени његовој уирави, буде једно срце и једна душа, једиа мисао и једна воља; као во1)а, водити све у царство небесно путем Христовим ио степенима духовнога напретка; показујући почетницима стазу лаку, а старијима — трудну; као пастир, —• па= сти стадо БожЈЕ, погкш/кмце, не н8жден>, но колио, и по Кз^к, ниже НЕпракеднкиии прикмтки, но оусе(1ДН1џ (I. Петр. 5. 2), и као отац, љубити све отачаском љубављу, иапајајући младепце у Хрнсту млијеком рпјечп Божије, а сокејнпгннмут*, њибшдут* чКксткја Љкбчвна долгилпч оученУедгк, храиећп пх тке '(1 Д 01 о пи1п т Е1о. (Евр. 5. 14.)

Старјешииа, што је већи од браће својом духовном просвјетом, својим духовппм својствнма, спојпм добротјетељима, тпм впгае обраћа иа себе пажњу, повјерење, љубав и покорноот; а што је тврђи у вјери, ватреиијп у љубави, ревиосиији у побожиостп п вриједнији у молитви, тим ће успјешније дјелати на учвршћењу вјере код немоћннх, на одушевљењу љубавп п напретку у побожности н добродјетељп. Видиш, Богом постављени, игумане, како је свето и важно звање, у које си позван, и каква ти је благодат дата ради корисне управе над повјереном ти браћом у Господу? Твоје су дужности велике; ти имага велике бриге. У духовном животу има младића, мужева и стараца: једнп се почпњу трудити, други се труде, трећи папредују у духовним подвнзима. Ме1>у тим сви, мање или више, жале се на искушења тјелесна, на своје иемоћи, иа своју духовну слабост. „Ми мислимо веле они, како да угодимо Богу, а међутим чинимо оно што му је пеугодно; желимо да испунимо своје објете, а овамо поступамо према злим склоностнма: шта да радпмо?" Старјешина мора дати упутство, које би нх могло умирпти и охрабрпти. Искугаења тјелесна пеизбјежна су, док смо обучепи у тијело; али се могу свладати, ако мн измучимо тпјело подвпзпма поста, моли гве и бдијења. Борба са гријехом тегака је, али спасоносна с тога, гато доноси иеча'лк по Г»;гк, жалост искренога кајања ко сиасеШЕ (2. Кор. 7. 10). Када напђе искугаење, не треба очајавати; ксак ^ радостк илгките учи св. Апостол Јаков, вгда ко иск ^ ппн У а киа'да{те ЈП\злична (Јак. 1. 2.); не треба малаксати: к'кржтч Кгтц говорп други Апостол, иж( не 1Л'стакн г гк ка'ск нск 8 ситиса паче, еже /иожете, но соткојтитт* со иск8шј=