Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 21

сусретају у њиховоме земаљскоме животу 1 ). Може дакле бити нарушен брак и другим чим, што чини, да муае религиозно и морално умре за жену, или жена за мужа ; а потребно је, да се и правно расправи, кад је прије тога већ морално уништен грднијем пријеступом мужа или жене 2 ). Како је овдје на земљи дана цркви власт, да суди о људским дјелима 8 ), тако може само она правилно да тумачи ријечи св. писма о разним облнцима човјечијега живота, дакле и о браку и о разловима који раскидају брачну везу. Признајући цркви право. да рјешава пнтање о раскпду брака. ваља да прнмимо и њено тумачење мјеста св. писма о овоме. као израз права, по коме је она нашла, да неко тумачење њено у даној ирилици одговара њеном циљу, а ие друго 4 ). Изван сваке сумње је, да је црква свагда ишла за тнјем, да подпгне своје чланове до идсалне висине, до виСине иотиуне моралне чистоће, у свима странама њихова моралнога живота, иа и у овоме; али елабост појединих људи, њених чланова, чинила је, да је у многим прилнкама у самој пракси морала иопуштати од идеалне оштроће у животу. Црквени писцн још из најдавнијих времена, бранећи брачну светињу, ударају иротив блуда и невјерности у женидбн, протпв преудаје или женидбе по ново, препоручују стрпљење и покајање 6 ), али тијем баш доказују, а нски изречно спомнњу, да је било брачних раскида у цијелој хришћанској цркви. Тако је о овоме писао: Јустпн Мученик (7 103. год.)°);_ 1 ) П{)па кљига Мојсијева, гл. 2., ст, 18.; 1. Петр, гл. 3., ст. 7. ; иенореди „православпо исновиједање", дио I. одговор 115.; књига о дуасностима нарохијалнога свештенства гл. 119. 2 ) Гласовити њемачки етичар, пок. А. Вутке говори о овохме овако: „Ет гесћ!ег СЈјгЈнг уегта^ ев л-уоћ!, апсћ еЈпет уегћгесћепвсћеп СгШеп Тгепе ип ћаЛеп нпс! 1ћп уНШсћ 2И 1га^еп; (1ег \\ 7 еШпешсћ уегта« 1 ез тсћ!! 8о1ћеп а!во хеггп^еге ЕПеп куучусћеп ЛУећтешсћеп Љг1,$еШп'1". шгЛеп, «.о \упгс1е с!1е кШ.1Јс!]е 0 е^еПвсћа^; §е!Ш$ всћлуегеп 8сћаЛеп 1е1с1еп; ппс! сНене е* ујсћ зеП)«! ппс! Лег ЕаппИе всћпћН^, во1сће Ећеп 7Л\ {геппеп, с1. ћ. сНе с1пгсћ уегћгесћепвсћен 1^ећеп ћегећз вШКсћ ^е1гепп1е, апсћ гесћ!:Нсћ апме1пап'1ег7пне1%еп ; '. (А ЛУпике : Напс1ћпсћ сћт сћпзШсћећ 8ћ1еп1ећге, с1пго-. V. Е. 8сћп1ге, ЕеЈр/Ј,ц- 1 886., св II., § 297.., стр. 488.) ®.) Мат. гл. 18., ст. 18.; Јов. гл. *20., ст. *22. 4 ) Има мјеста код ап. Павла, из којих се може закл>учити, да сва питања, која се тичу брака, подлеже уви1)авносЈи и суду црквеноме. °) У II. св., а. 4. заиовиједи књиге „Пастир" од Ерме (из 2. половине I. вијека) стоји: „Ним сазна муж за невјерноет своје жене, треба да отиусти грјешницу, али он да се не жени. Кад се жена иокаје, муж ваља да је оиет I прими, јер иначе он сам остаје кривац прел>уое а . 6 ) У I. и П. нисму, којима је браеио Хришћанство ; пред незнабожачким властима. I

Тертулијан (| 220. год.) 7 ); Климент Александријски (ј 220. год.) 8 ) ; Ориген' (| 253. год.) 9 ); Лактанције (око 330. год.) 10 ) ; Василије Велики (| 379. год.) 11 ); Григорије Назијанзин (ј 391. год.) 12 ); Амвросије Милански (у 397. год.) 13 ); Јован Златоусти (ј 407. год.) 11 ); Јероним (ј 420. год.) 15 ); Августин (ј 430. год.) 1с ). — Апостолско правило 5. и 51. забрањује и свештеницима и свјетовњацима, да прогоне своје жене под изговором побожности. Овијем се свједочи, да је било случајева, да су се муж и жена растављали, шта више и од добре воље, као што то потврђује и сам Зонара у своме тумачењу петога апостолскога правила, додајући, да је то још од давно тако бпло. Из 18. и 48. апостол. правила види се, да је било прогнанијех и пуштенијех жена врло рано и у Хришћанскоме друштву. И на западу, неки иомјесни сабори забрањују истина мужу и жени, да се по својој вољи растављају, т. ј. теже да укпну ту слабост старога, рпмскога права; али раскид на основу пријеступа мужа или жене, пријече само тпјем, што забрањују други брак; т. ј. муж знајући, да му се не допушта по ново женити, док му је жива жена (пуштена), исто тако и жена, док јој је муж жив, радије трпи и таку, која је погријешила, него да остане без икакве. 11равило 8. елвирскога сабора од године 300. гласи: „Исто тако 7 ) У снисима: 1)е раИепИа, Ас1 пхогет, 1)е топо^аппа, Сопгга Магстпет, књ. 4., гл 34., гдје говори: „Христос није допустио раскид брака по вољи, због сааие неосноване намјере да се склопи нови брак, јер док постоји први брак, нови је прељуба" (11011 Нсе1; сШшШ, а! аИа с1пса1пг . . . шапеп!е та1птоп1о пнћеге ас1п11еппт ез!). За овијем иродужује: ;; Сл>едоватељно, Исус Христос није иосве забранио раскид, и што није забранио безусловно, то је'допустио у случајевима, гдје престаје узрок, због кога је забранио" (^пос! поп ргоћ1ћш4 т 1 .01ШП, регппзИ аНан, пМ сапза севза!, оћ гјпат ргоћЉш^. 8 ) 81гота1а књ. 2., гл. 23.; књ. 3., гл. 22. ; ,Пор7с1а хаГ уа|лос; хвусорсата^ етс: [хахра^ асресшухг тоО ВгоО О бса|ЗоХос и , т - ј- пБлуд И брак далеко су једно од другога, као ђаво и Бог". 9 ) У тумачењу 19. главе јеванђеља по Матеју. 10 ) 1п8Ш:пНопе8 гНу1пае ер^нг. 56., 8. п ) Правило 9. 12 ) Говор 31. о браку. 13 ) Ве Аћгаћат књ. 1., гл. 7. 14 ) Бесједа 17. на јеван. ио Мат.; Бесједа 27. на 1. књ. Мојс. 1б ) Писмо 77. 16 ) Ое 11с1е орег. гл. 19.; КеЈтасШтпе« књ. 2., гл. 57.; Т)е ас1п11епп18 сопји^ш, „Досгојанство брака у народу божјем — говори Августин састоји се још и у светости 1мјне, ио којој не треба да се састави с другим жена, која се развела, док јој је муж жив". — (Исиореди : Каг1 Кпгг^апу : НапсЊпсћ с1е« аП^ететеп... ЕћегесШез, ЛУ1еп 1860., сгр. 459. — „Странник^" дух. журналк, Петроград 1891., св. сеитембарска).