Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 24

Б.-Х. ИСТ04НИК

Св. 1 и 2

противности. Да би дакде паше знање о Богу било снгуриије и ван сумње, нужно је бпло да се божанске истине распростру помоћу нјере, као слова самога Бога, ; који ие може обмашивати. Акинат. 14. Не дао ми Бог, да будем неправедан или неблагодаран. Јасно ћу побројати сва доброчинства вјере, и признаћу, да и сама иститша (ЈЈилоакЈЈија за своје иостање, за свој паиредак и усавршавање дуг /ЈЈе вјери. Бонет. 15. Вјера се, дакле, може назвати тјелескопом разума, јер она проширује његов хоризонат и чннп да разум открива нове звпјезде иа небу мишљева и истине. Акинат. 16. Сиромаштво у науцп — површно знање философије доводи .л.уде невјерју; а богаство у Иауци — гемељно и свестрано зпање философпје враћа л.уде да вјсРУЈУ- Бекон. 17. Кад иогледам, како разум човјечији чини толико чудесие напретке н то само прп проповпједн Јевапђеља, — опда пјеру слатрај као сајузника који ти долази у помоћ, а иикако као непријател.а, иротив кога треба да ратујеш. Трудп се, да вјеру л.убиш а пикако да се бојшп. Ћалтер. 18. Ја тврдим да сам пспитујући догађаје и скуиљајућппх са свих страна инаилазећипа безброј тешкоћа одпоспоневјерја, бпо прппуђеп да се вратим вјерскпм идејама. Ово сам чиипо у доброј намјери и доброј вјерп, јер сваки корак назад бпо ми је неповол.ан. Па и данас свн су моји осјећајп и -тежње н све успомене фнлоеофске, али ја ипак на сваком кораку

браним све, шгио ми вјера открива, јер и то све брани мене. Венијамин Консшанд. 19. Све ствари у прнроди, сва васељена иснуњена је само једном оманентном супстаицом, једним духом а то је Бого.ч, т. ј. све што постоји у Богу је, и без Бога нншта пе може бити, нити се не може схватити. Сииноза. 20. Бог ће вазда остати псти, ма шта се мпслило о силп, која ствара и одржава свијет са свпм што је у њему. Корвин. 21. Умријети значи узетп само ново обличпје. Дрепер. 22. Ми нијесмо овдје (^наземљи) да ужнвамо наш живот п свнјет са свпм пмаде само моралну цијељ; све је зло у свему нашом кривицом, које мп муч< л њем и смрћу исиаштамо Шоиенхауер. 23. Смрт као одмор посдпје дуге борбе жпвота, права је благо,!,ет за човјечаиство. Под смрћу као вјечном сиу, неразумијемо ми какво (апсолутно) упиштење, јер тога нема, почем су снага (дух) и материја неуништпмп. Карнери. 24. У Еванђелске пстине од којих нема у свијету впших, треба вјеровати: а нстиио ск^ижџи есгк к 'к го;ке п^ц.иа н ЗИЛчЧЦИ. 1'усо. 25. Кад бп ми Бог пружпо у десној руцп нстину, а у лпјевој тежњу за истпј ном, па бп ме запитао које волим'? Ја бих рекао: Росподе! задржп истпну за себе она је само за тебе, јер сп тп сам истина; а мени само то, што ти је у