Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 1 II 2

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 25

дијевој руцм — дај ми, Госиоде, само тежњу за истнном. Лесинг. 26. Ја хнљаду пута претпостављам побожан н вјеронсповједан народ непобожном н равнодушном према вјери. Побожан народ осјећа много веће одушевљење за морална дјела н има у себи не сравњено више херонзма за одбрану и чување велнчнне и славе своје отаџбине.

27. Крајеви су свпјета у леду, а крајеви живота у тамн. И ту крајњу таму живота само вјер.ч обасјава правом свјетлошћу. У вјери је нада цијелога човјечанства у опште; а нада је заштитница н геннје човјечпјега живота. т , 1гаит. 28. Умна моћ човјечанска, признати морамо, мала је да може ријешитн питање о постанку васионе онако, би нас могло задовољнти, и то како за сада тако и ОД Сс1Д<1<* -гу 7—т У. ±\ 1рове. 29. Сила се не може друкчпје родити него из неке пред — идуће спле илн сила. т , т . У. Г. 1рове. 30. Ми са свим не знамо првобитни узрок свнју тих сила и по свој ирилицн никад га нећемо ни знати. У. Г. Грове. 31. Изван себе ја виднм врло миого разлнчних нредмета. Тијело моје налазп се са мном у најтјешњој свези и ио среством њега пазим на свнјет. Чес/го се догађа да наше тијело неће ннкада движења да нронзведе н ако ми желимо таква да учинимо, а често се опет догађа да оно н нротив наше во.ље движења пронзводи. г Го показује: да иочетак движења завпсн од узрока, којп је бољп од нас и наше воље. Ако дакле наша воља нокреће дјејства у нашем тнјелу, то значи да пма неко друго

суштасгво, коЈе је узрок сваком покрету у свнјету. То је суштаство Бог. Хајнликс. 32. Ми се рађамо с тим условом да се покоравамо Богу, који нас рађа, што је и праведно и потребно, њега једпога познати и њега слушатп. Лактапцијв. 33. Погледајте на лице земље, ви ћете наћн варошп без тврдиња, без школа, без чнновништва, видићете људе, којн немају сталиих кућа, који не знају за новце, немају нојма о лпјеппм вјештинама, но нећете наћи нпгдје ни једнога људскога друшгва без вјере у Божанство. Плутарх. 34. Наука не зна нн за једап народ који неби нмао релнгпју. Цимерман. 35. Ннје заостала ни једна глупост ни лудост, коју ннје учио ма који фнлософ. Цицерон. 36. Кад би од случаја зависио ред у свпјету, онда бн требало очекиватн, да се п побацана писма сама сложе и сачине књигу љетоиис. гг Ј Цицерон. 37. За све самртне савјет је Бог. Сенека. 38. Нризнајем велнчанственост светог ппсма, оно ме зачу^ава, а светост Еванђеља покреће моје срце. 0! како су нпштавпп списп философскн, а ако пзгледају да блпстају, кад се упореде са св. писмом. 1>!Ј(Ж 39. Еванђеље има неку тајанствену сплу,^ пма пешто дивно, моћно, пма топлоту, која уплнвише на ум и очарава срце. Еван1)вље нпје књпга. Оно је човјечпја бнтност, радња, спла која побјеђује све што захтје да се иротпви његовом