Bosansko-Hercegovački Istočnik

Отр. 244

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 6

начин прославимо. На данашњи дан, мили роде, сишао је Дух свети на апостоле Христове. На данашњи дан, почели су апостоли, ти простн рибари, говорити разним језицпма. На данашњи дан од простијех рибара посташе мудраци и богослови, па зашто не би данашљп дан свечано славили. Чујте чудо Божијо, чујте па се дивите, да од простијех рибара постану мудраци и богослови. Али ко као Бог? Бог, који је створио небо и вемљу, море и све што се види и не види. Бог, који промишљава о својијем створењима и о њима се стара, онај, који и о најмањој мушици бригу води, те чува, да ништа од његовијех створења не пропане, онај, који заповиједа сунцу, да обасјава ову земљу и све што је на њој. Тај исти и од простијех рибара учини богослове и мудраце. Но има спомена у светом Писму, гдје Бог и прпје овога људима даје друге језике. Тако још у старом завјету, а прије доласка Христа Спаситеље на овај свијет, одмах послије потопа, намислили су били људи зидати град и у њему кулу подигнути до неба високу, да би се прославили и да се не би расијали по свијету. Али Богу то мило не бијапте те рече: г Хајде, да сиђсмо доље, да им језик помешемо. да један дуугог не разумију што говоре " (Битија 11. 7). Тако их Господ расу по свој земљи, те не сазидаше града, Јест, али овима Бог помета језик, да се кану своје зле замнсли, зидања куле до неба, а онима, т. ј. аиостолима, даје језике опет, да га хвале и славе; да његова дјела људима откривају; да покажу свему свпјету, шта је воља Божија и његове свете заповијечти; да науче људе, како треба вољу Божију испуњавати и по његовим се заповијестима управљати; да преставе људима и исте науче; да ће доћи једном дан, када ће сви мртви васкрснути; да им изнесу пред очи с једне стране блага и уживања онијех, који се по Божијим заповијестима буду управљали, а с друге стране патње и муке онијех, који буду 1Јожнје заповнјести занемаривали и по њима се не управљали. Из свега овога, мили роде, видимо, да Бог све може учинити, што год хоће, јер и у светом Писму стоји написано: В!-,!! 1 *, ткш кгл ,ио'ж!ши, ткоз.ибжно ж! " Гјк ^ ннчтож( (знам, да све можеш учинити, и да теби ништа није немогуће). Па кад већ знамо, да је љему све могуће учинити, зашто онда лш не извршу-

јемо вољу љегову. Видите воља је његова, да ми свакога празнпка и сваке недјеље долазимо на службу љегову, да му захвалимо, што нас је здраве н веселе сачувао кроз радне дане, да му се исповједимо, ако смо какво зло дјело учинили, да га за исто молимо, да нам опрости, и да опет заиштемо у молитви здравља и весеља за дане, којп су пред нама. Истина Бог, данас вас видим у повећем броју ту скупљене, али буде служби Божијих, кад вас не буде ни једног, него видим духовника, учитеља и дјецу и оне клисаре, за остале немој ни питати. Ту одма гријешимо Богу. Четврта Божија заповијед упућује нас на то, да похађамо у све недјељне и празничне дане цркву, али кад погледамо, да наш народ у те дане мало или ни мало у цркву не долази, ако знамо, да су у те дане цркве празне а механе и дућани пуни свијета; па кад знамо, да се у те дане баш наш народ одаје највише пићу, па у њему свакаква неваљалетва чини, па још кад знамо, да наши тежаци, баш у те дане марву товаре и дрва, жито и друго у чаршију гоне, онда морамо исповиједити, да никако четврту Божију заповјед не испуљавамо. Многи говоре, да у цркви није био има и двије годипе, па се извињава са тијем, да нема кадч и нема са чијем и у чему доћи. Но ја вам на то одговарам, да посла има свако, али да је нпак свакоме могуће у седмицн једном у цркву доћи. Послове треба свршавати у радне дане а недјељу и празник оставити Богу на службу. То вам је одговор на прво правдање т. ј. да немате кад у цркву доћи. На друго ваше правдање, т. ј. да немате са чијем и у чему доћи, казаћу вам ово: црква ни од кога не тражи оно, што не може исти дати. Ако немаш крајцару, да на црквеки тае бациш, то ти иико силом узети неће, ако си слабе обуће и одјеће, црква ти је мати, па на то и не гледа. Сада браћо, када све то знате, онда вас позивам и молим, да се цркве често сјетите, и да је чешће похађате; да у недјељпе и нразничне дане не радите, коње и волове ие прежете, јер коме Бог неда, да може све своје послове за шест дана урадити, за сигурно да му неће благословитн, што је и у недјељу и празник радио. Овдје још нешто имам да додам, а то јс ? не само да мушкиље наше неће да цо^