Bosansko-Hercegovački Istočnik

.В .-Х источник

Стр. 233

Створнтељу васионе, према св. матери цркви, својим ближњим, црквеним и грађанским властима, а завршио је свој говор молитвом Господу зкелећи, да српски род буде многољествено прослављао, дочекивао и сакупљао се у чувеној српској светињи — манастиру Житомишљићу Господу на славу, а себи на душевну ползу. Овом пригодом пред „Благословено царство", произведен је честити госп. игуман од Високопреосвештеног госп. митрополита Серафима у чин архимандрита, коју ћу свечаност пошље описати. Пошље свете литургије, ако нитрополит служи, освети водицу пред црквом и шкропи водицом благовјерне Хришћане. Тада народ иде у тако-звану „салу" (одабранију собу), те честита својим духовницима св. празник, а ови захваљуј.ући им се, такођер честитају. Сваки добије црну кафу и ракију, а буде послужен и цигаретама (духаном). Око 11—П 1 /^ сати настаје ручак под званим: „старим дубом" (веле, да је преко 800 година стар; обим му је 11 мет. и 10 цм.). Иред вратима, кроз која се иде к „старом дубу и , стоје два послужитеља с боцама ракије и пролазећем народу дају 2—3 чашнце добре лозоваче, а један послужитељ елужи са смоквама. Пошто је свако добио ракију и „мезу" иде под „стари дуб и и сједа за пуне трпезе, којих је до 15 иостављено. На трпезама се налази свакојаке посне ђаконије., Ту је чорба, пилав, сваковрсна риба кувана и печена, а уз то се ручак заслађује хладном „манастирском румеником". Наздрављач је најгорњи под „старам дубом" и зове се „Долибаша". За њега је трпеза обашка постављена, а на трпези се налази ћупица с вином. Ћупица је преко сто година стара, земљана а с поља фино разним бојама ишарана. На њој има нешто и грчког натписа, али не могох дознати за садржај тога; посуда држп 4 литра вина. Противни од „долибаше" зове се „застава". Како причају од вајкада су јуначки Невесинци били „долибаше" н „застава" о Благовијестима, које право још и дан данас имају, а имаће сигурно и у будуће. Ласно је појмити, зашто је је њима то првенство дато, кад знамо, е ова врнједна српска браћа највише доприносе за св. обитељ, како увијек тако још и дан данас, јер они држе Житомишљић, и и зову га: „Наша ћаба". Заиста се нијесу ни преварили. Ове године био је долибаша Мићо Голјанин из Гра-

бовице (кот. невесињски) а „застава" му је био Перо Тодоровић, из Невесиња; оба већ стари. „Долибагаа" држи за ручком здравице, које овдје не саопштавам с тога, што су већ, како ]е напријед речено, објелодањене у „Босанској Вили". Напоменути ми је још, да јеромонаеи с игуманом, као и послужитељи ручају тек послије, пошто се народ подмири. За вријеме ручка калуђери иду пзме1)у народа, пазећи на ред и настојећи, да сваки пза трпезе устане задовољан. Прије него ее сједе за ручак игуман, окадивши трпезу, очита „Благовјештенски тропар" и молитву „прпје ручка", па јело благослови. Посдије ручка народ, благодарећи Богу, наставља опет весеље, пјевајући, играјући и т. д. за које вријеме јеромонаси, позвани гости у трпези и послужитељи ручају. Одмах послије 2 сата по подне, народ почиње полазити, а врло их мало остане на преноћишту (конаку). Трошак, који се овога дана употријеби' јесте доста знатан. Могао сам дознати, па се по прилици потроши 200 ока брашна = 300 ока хљеба ; 100 ока пиринча и граха; 100 ока разневрсне рибе; 10 до 15 ока уља; 16—20 ока каве и шећера; 30 ока ракије, преко 200 ока вина; зоби коњима 150 до 200 ока; а сијена се потрошн преко 1000 ока. Хвале је достојно забиљежитп, да сваки који дође, настоји ма у чему користити. Тако неки пишу бденија, масла, паруснје и. т. д. Добије се лијепа свота новаца од 500—600 форинти, осим „парусија' 1 , које се већином у јесен дају у разноврсној етоци. Ова свечаност, заиста је необично интересантна. весела и пуна одушевљења. На овај начин бива скоро истО и о Троичину дне, само том разликом, што се тада већ даје мрено јело, и први дан обпчно су сељани гости, а и другп и трећи дан има их, али највише тада долазе Моетарци, којим нразником иде 3 пута нарочпти влак за то. Ово би био кратак опис свечаности Благовјештенске у манастиру Житомислићу, па Боже дај да ее „во вјеки вјеков" буде српски народ у манастир скупљао, молећи се Богу и славећи Нзегово свето име; молећи се за своје душевно спасеније, као и спас српеког рода, а величајући основатеља манаетира Житомислића, Милисава Храбрена—Милорадовића, коме нека је: Вјечна слава!!