Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 8

б.-х . иеточник

Стр. 315

ПОЗИВ Н А ПРЕТПЛАТУ

на црквену расправу под насловом: 4ВИЈЕ ПОСЛАНИЦЕ двају православних епископа у Далмацији обједодаввене пригодом славенскога ходочашћа у Рим 1881. год. Расправпо: Антон Франки, римокатолички катихета и проФесор богословије. Одговорио: Јован Шарић, православни парох.

Мало ће кад проћп деденпјум годпна. а да нае православне неће папе позвати ендикликом на унпју. Такав позив бијаше обједодањен прије 13-ст година, а тај ее ето понавља п у овој години. Прије тринајест година много се писало о папиној енциклици, а и сам сам напиеао одговор на сппе д-ра Анте Франки-ја, римокатоличкога катихете и бившега професора богоеловије у Задру, као на нападајући спис: „ Деије иосланнце двају православннх емискота у Далмацији ", па и на само правоелавље. Тако бијаше прије 13-ст година, а сад је опет новпна; римски „Мештеиг" овпх дана објелоданно је текст нове папине енцшслике, и он је већ пред нама. Нпшта ново није ни у новој енцпклики; фраза: позивљу се све цркве на еједињење е нама и то је све. Стотинама стотина пута то је понављато у хиљаду година, и свакад је тај позив оетајао јалов и без успјеха. Колико се дао проучитп смјер најновије паппне енциклике, као и сваке досадашње, у њој се иапа харношћу сјећа католпчкога свијета у погледу сјајне манифестацпје љубави пригодом му јубилеја, велећи и он, понут Спасигеља хоће иа свршетку свога зкивота да позове све људе без разлике иребивалишта и племена на јсдинство у вјери. Та паппна енцпклика поменуте године дала је иовода велнкој узбуђености; писало се са впше страна: писало ее од стране римокатолика ,,за' ! , а од етране православнијех, који исповпједају истину: „Цараиво моје није од овога свијежа иг ) против енциклике. Све писде и римске и православне у спору епиеа папинога напоредао је наш црквено-генијалнн снисатељ г. Никодим Милаш у своме врло важноме дјелу

Јов. XVIII., 36,

,;Кирил п Методије". Од православнијех спомиње митрополит.ч од Ншсомпдије, гд. Филотеја Вријениоса поводом његове иаписане научне расправе п јеродјакона Исајију Пападопула, а од руске књижевности оснм мањијех и већијех чланака Ивана Вас. Илатонова поводом исто тако научне му расправе издане у Харвкову. Настављајући наш академик г. еппскоп Милаш поређање писаца о енциклици папиној „СггапЛе Мшшв", зауставља се на Далмацији и вели: „ И код нас у Далмацији издан је био један особити сиис поводом иокрета, а у одговор окружницама православних еиископа далматинских. Паиисао га је Бг. Ап1оп Ргапкг, а тсод насловом: „ 1)уге рдз1апгсе Љ>аји ргауо$1аг>тћ ергзкора и Ва1тасгјг, о1>је1ос1апјепе ргг^осГот $1а'оеп$ко<г коАосазса и Лгт и . Та књига или бол,е реЛг< смис д.ра Франки-ја расиачан је у многитву истисака и растурен ио свој Хрватској, Да/лмацији, Ђосни и Херцеговини и . Супротно спису д.ра Франки-ја наводи г. професора N. N1Пева, који вели у погледу споменутога сппса ово: „ГЈио е»те^ш еризсо1о аси1еа(ае а<1уегзагшгит епттаиопеу соп (:е1'(;а(|ие вар1тта1а нсгће асиегуобе тос1е81;е (атеи (и( с1есе() сШипиШг". Наш академик и црквенп великан, заинхересујући се о свима тадашњим списима, особитим начином хвали књигу о истоме спору удостојену у листу „2еДвсћпД П'[г Ка^оНзсће Тео1о§'1е" (Гпизћгић 1881.) и „Ка(оћс1а Т18!" (2а§тећ 1881.). То је преглед дјела и издања, која су изашла у узрујаној години папине енциклике прије 13-ст годпна, коју ће можда и у овој години изазвати, свакако у мањем опсегу, као обичан смјер риторичком погрјешком: безуепјешно понављати једку и исту ствар, особито код сла-