Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 316

Б .-Х, ИСТО ЧНИ К

Св. 8

венскијех народа, који се мање заинтересују о рпјечи папиној и сљедбеника му од Талијана, осуђујућих папу, политпку му, смјер и сами му живот, дрзкећи га заточена у Ватикану и т. д. Женпјални наш црквено-књижевни академик г. епископ Никодим Милаш идући у излагању писаца поводом поменуте папине енциклике прије 13-ст година свраћа пажњу и на мој спис и о њему вели ово: „И мравославни су на ову књпгу дра Франки-ја обратили ону пажњу, коју ока заслужује У „ХригиЛанском Вјеснику" год. 1881., неки г. Ј. II. С. 1 ) разабрао је исту на начин, који је са свакога гледишта подиуно/аоЈ)остојан и2 ). Могао сам се надати да ће се п ко други јавити, но некако је у свему православљу код нас остало на једноме моме спису и велеважноме дјелу г. епископа Никодииа Милаша „Кирил и Методије". надајући се да клир, а особито академичари и факултетлије неће у овој години као прије пропустити најновију папину енциклику без своје знанствене ријечи, чему ја у овој годинп као и прије посвећујем мој сппс пун факта и одговора на папине енциклике. Ето то што сам навео: п И православни су на ову књигу д.ра Франкњ-ја обратили ону пажњу^ коју она заслужује и ж т. д. оијена је добро познатога академичара, којој другога доказа и хвале не треба. Моју расправу, о којој водим ријеч, издао сам под три слова прпј е толпко година у „ ХришРмнслом Веснику Ј , као што је речено поводом Франкп-јеве расправе на папипу енцик.шку „СтапсТе Мшшз", која је тада произвела узрујаноет од Рима до Петрограда и Никомидије. Као и сви остали, тако и данашњи папа на особити начин позивље владаоце свнма силама да потпомажу вјерско јединство 8 ). Можда нијесам кадар схватити тајни смјер иапинога позива; али ипак у њему не видпм бог зна какове користи по папу а мање по цркву при свој доброј вољи некијех владалаца. Да би се папина власт учврстила, буди мимогред речено, да би савјетније било, када би се папе најстрожије држале неутралноети и не мијешали се у туђе цркве, као што се ни ове не мијешају у римску. пригрливши ону религиозну снотљивоет, коју 1 ) Тако сам тада назначио, а данас износиш мој спис објелодањено нод лотиуним мојим именом и презименом. 2 ) В. XIX. стр. предговора дјела г. епиокопа Иикодима Милагоа „Кирил и Методије" 1881. год. 3 )^ О томе бијаше папа позват енергично радитп и бранити ријеч. Спаситељеву, као и српски патријарх Бранковић: „Сааидаћу цркву моју, и врата иа^лена*1ш? је надвладати" — Мат. гл. 16, ст. I*. ^ " .

гај и православна црква према себи и другоме, не испуштајући из вида околноет, по којој су православни на хиљаду хпљада пута свакад негативно одговорили и на сами помисао на ма коју било унпју, а зашто и којп су томе узроцп, све сам потанко навео у мојој расправи, оцртавши потпуно неодобрен живот папа. Дакле, како у главном, тако п у појединостима вјере, разликама између римске и православне цркве, затим 0 цркви и о одношајима западне к источној цркви уопште, о владаоцима као штитницима без икаковога права умјешавања у унутрашња питања цркве, о папама, њиховоме животу. владању, свончавању и т. д., наћи ће читаоци у моме списку као и све оно, што побија дјело д.ра Франки-ја, оправдава православље и православну цркву истинама, одбија унију са лошом бпографијом живота папа у опште, једном ријечп, наћи ће, и евз је оно изложено, што одбија и уништава унију. На основу тога, важне одржане црквене оцјене као и самога дјела, ријешио сам се дати га прештампати у посебној књизи као одговор п овогодишњој папиној енцпкликп и онима, који о њој буду шта било писали. Спису је цнјена 50 новч. за наше крајеве, а за Србију и све остале 1 динар 10 пара, или (30 новч. за ■ поштарцну, урачунавајућп 10 новчића више зато што је речено. Претплата траје до свршвтка августа о. г.; новци се шаљу у наплаћеном писму или поштанском упутницом ; скупљачи добијају дееету књигу на дар. Високопречаене коисисторије умољавају се примати претплату у свима епархијама од својијех подручнпјех протојереја, игумана и настој атеља, а ови од сабратскога свештенства, учитељства, грађанства и побожнијех Хришћана. Важност расправе коју сам споменуо даје ми вјеровати богатоме одзпву у тренутку када нас опет Рпм зове на унију, коју смо са црквом одсудно увијек одбили и оеудили као и позпве на иету по начину који вели: п Зао човјек неЛе осшати без кара и мрски су Госиоду који су опака срца. Ко тражи добро, добија л,убав ; а ко тражи зло задесиЛе га*). Такова је осуда вазда пратила папе њиховпјем чеопиеивијем преступима, такова ће их и даље пратити, а православље свакад као и до сад триумфирати рекавши еа св. Писмом својим протпвницима : п Сами себе окушајте јесте ли у вјери, сами себе гледајте; сваки да исиита цсвоје дјело, и тада Ие сам у себи имати славу А 4 ) Солум. 4.7, 11. 20. 21. 27. у"