Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 342

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

Помислите само, како је онда вашему свештенику — вашему оцу духовноме? Ваљда му се мпли свршавати бескрвна жртва? Ваљда му се мили поучне говоре, по својој пастирској дузкности, држати, — кад народа пред собом не види ? Зар нразним зидовима да говори ?! Е богме мртве ствари не чују и остају исте, па ма свештеник и прса своја вичућп разбио, опет га нико не чује, опет глас његов остаје „ГЛЛСХ копТнмдаги" к г к пбсткши". Немојте тако, љубезни моји, него држите и пспуњавајте четврту заповијед божију, која гласи: „ШбГГН дмеи Д'клли". . . те редовито у недјељне и празничне д&не долазите на општу молитву у дом Божији. Сам је Бог при стварању свнјета шест дана радно, а дан седмп, премда њему зато није нпкаква потреба, као свемогућему била — ипак отпочнвао, са чим је и нама примјер дао и управо зановједпо нам, да и ми шест дана радимо и вршимо своје домаће нослове, а седми дан да отночнемо од свих својих послова, и тај дан да посветнмо њему, као своме свемогућему Творцу, т. ј. да идемо у цркву. па ту да се узајамно Богу помолимо за опроштење гријехова наших; јер при сваком раду може се човјек лако огријешити, дочим смо сви мање внше по слабачкој прнроди нашој гријесима наклоњени. Даље, да га ту молимо, да нам благословп рад наш, који смо у прошлој седмицп радили, као и да нас здраве, чиле и снажне подржи, да и идуће седмице у славу божију, а на корист своју и ближњих својих узмогнемо вршити своје послове. Та за то сте овај храм, овај дом молитве подигли, а не за што друго. Па ево сте поред дома овога — дома молптваног — по дужности хришћанској, и ако трудом и трошком, ннак добили звона црквена. Та н ту је нарзвно слога владати морала, без које се ништа доброга учинити не може. А гдје је слога, ту је и божији благослов. Кажем: добили сте звона, но света је наша мати црква мудро уредила, да ни једна ствар у истој употријебљавати се, без претходног благослова и освећења, не може. Због тога ће се сад помоћу Божијом, а дозволом и благословом Његовог Високопреосвештенства госп. митрополита Николајевнћа, и тај чин свршити и видићете га, али да то на самом гледању остало неби, него да би, но намјери наше св. матере цркве.

II душевну корист од туда изцрпити моглн, нужно нам је знати, кад и којп глас звона и нашто нас посјећа и побуђује? Звона звоне при разннм промјенама човјечијег живота и у неко доба преко дана, седмице и године. I. Звона познвају нас зором, рано на јутрењу молитву, опомпњући нас на ону зору, у ко}у је Христос Спаситељ од безбожних јудеја увхаћен био, због чега смо дужни свако јутро топле молитве Христу Спаситељу скромно прнносити, благодаривши му, што нас је те ноћи здраве сачувао — препоручивши му се у исти мах, да нам свој благослов удијели, као и да нам дадне помоћ, да можемо у здрављу и са успјехом нужни нам поеао започети и довршитн. II. Пред Ноћ звона звоне, нозивајући нас на молитву вечерњу, на глас којих дужни смо похитатп у св. храм, али ако нам је ово не могућно, онда смо дужни, побожно прекрстившп се н размишљајући, сјећати се оног вечерњег доба, у које је Христос Спаситељ послије претрпљених мука са крста скинут. Уз ово дужни смо такође захвалити се Богу на благости његовој, што нас је тај дан сачувао, препоручпвиш му се, да нас и на даље у здрављу и познавању вјере, а и у испуњавању хришћанских дужности, сачува. Ш. Звона звоне, особито у Нразнпчне и недјељне дане, позивајућн нас на општу молитву и слушање слова божпјега у дому општем молитвеном — цркви, Зато, љубезни моји, кад чујете овај глас звона у недјељне или друге у седмици дане, који су Богу на особиту славу и ради старања за душе наше нарочито одређенн — похитајте на глас овај, глас цркве, као брижљиве матере, која вас у евоја њедра свпју позива, те тамо, као што је у херуфимској пјесми изложено, „ЕсАкое .... жнтеиское Шложилгк. попечнш". Одложите — удаљите мисли и старање за евјетско живљење од себе, јер смо у цркви, у светилишту Божијем, гдје топле молитве у братској слози и љубави, без разлпке, старн и млади, богати и сиромаси, велики и мали, — прпносимо Господу Богу, као жртву синовљег поштовања; слушајте пажљиво из уста свештеника — служитеља св. олтара — слово. божије — науку Хрпста Спаситеља; обећајте, да ћете живот свој побожно проводити и заповиједи божије и црквене испуњавати.