Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 343

IV. Глас звона јавља нам, да се душаједног брата хршпћанина или сестре хрпшћанке са тијелом својим растаје и да се она са овога варљивога свијета у живот вјечни преселила. Звона звоне тужно јављајући нам, да се мртвн остатци нокојникови по оном „ З јлма есн Н7, 36<И/Н0 Жидеши" матери земљп за навијек предају. Па зар ви. љубезни слушаоцн, глас овај, тужни глас звона, да без свакога у срцу осјећања слушате? Зар не мора човјек протрнути у срцу своме на глас овај ? Ие мора ли помислити на суд Божији, на вјечну награду праведника, а страшну казан грјешника? Чујући глас мртвачких звона не морате ли помислити, да одлази једна душа к Богу, која је за своја дјела на одговор позвана? О човјече! Зар звона неће један пут огласити и твоје душе са тјелом твојнм растанак, и њезин иред неумитног судију — Бога — одлазак, пред којим ће строго одговарати за своја на земљи учињена дјела? Зар те не мора растужити глас овај ? Зар се можеш уздржати, а да о гријесима својима не заплачеш? Зар може твоје уво хладно-крвно слушати овај глас, а да у дубинн срца свога не претрнеш и да мисли твоје не одлете пред Свемогућега, иштући од њега опроштење, а исто-добно обећавајући му тврдо, да у напријед гријешити нећеш? Свакога онога, који живи распуштено, мислећи, да нема за њега суда, ни гроба, ни вјечности; који се оиија и у пићу неваљала дјела чинн; који нрпјеваром живи; којн пали, краде, туђе нрисваја, друге оговара и ирсзире, и т. д. нека глае мртвачкога звона од тога сна смртнога пробудн, иа да се тргне и покаје! Онога нак хришћанина, који је добар и побожан, а при томе муке какове трпи. нека овај глас тјеши, да

ће и он на глас мртвачког звона од биједа, невоља и сваких патња и непогода овога свијета један пут ослободити се, те код свемогућега Творца — праведног судије Бога, награду вјечпту за своја дјела примитн. Тако, љубезнн слушаоци, најприје казао сам вам, ма и у кратким потезпма, о храму Божијем — дому молитвеном —• цркви, истакнуо сам значај звона, шта и кад значи звук њихов. Но пошто без благослова Божпјега и помоћи његове никакво добро предузеће напредовати не може, т. ј. ако Божији благослов на љему не буде, то се ми зато сад са топлнм молитвама и скрушееим срцем обратимо Свемогућему, да он свој благослов на ново-саливена звона ннепошље, те њихов гдас нека нас буде побуђивао п нобудн на побожноет и на старање за душевно спасење наше! Нека сачува да звук овпх звона никад не би огласио какову несрећу, него да се њиховим звуком разагнају све ваздЈшне силе, које би нама и имању нашему штету нанијети могле. Завјетујмо се, браћо, данас при овоме нашему црквеном весељу, Богу и св. угодницима његовим — данас иравнујућем цару Костантину и царнци Јелени, који су пронашли и побјеђивали са оним часннм крстом, на ком је Христос Спаситељ за нас и грпјехове наше распет био и свој божанствени дух нсиустио, — кажем: завјетујмо се, да ћемо гласу звона свагда одазватн се, те на позив истих у цркву на молитве и слушање слова божијега долазитн; да ћемо св. зановиједи божије и црквене тачно испуњавати и по њима жпвот свој унрављати, — на ћемо тако живећи и живот свој проводећи, —• кад глас звона јави наше душе са тјелом растанак, — са мирном савјешћу нут вјечном животу предузети и вјечнога блаженства удостојити се. Лмин.

ПРОПОВИЈЕД на царски и краљевски рођендан

Око 39 милиона душа простраие Аустро-У гарске моиархије поздрављају данас радосно 65. рођен дап ГБеговог ц. п кр, Апостолског Величанства цара н краља Фраше Јооифа I., а радост своју пропраћају топлим молитвама Богу.

И мн смо данас у поданичкој вјерности п оданости сакуппли се у онај св. храм Божји, и принијели топле молитве своје пред ирестб Вишшега Бога, Цара свију царева, за здравље, срећу п дуг живот ЗБеговог ц. и кр. Апостолскох'