Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 346

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Св. 9

маљског окружавају лица само вишега звања и достојанства. За то се свјетовњацима у опште забрањује улазак у свети олтар; нарочито неприличи свјетовЕБацима да стоје у олтару за вријеме свршавања страшнпх Христових тајана. — То је дрскост, која се не слаже са важношћу свештенодјејстава, и шта више, то је нарушење тајана Цркве Хрпстове: јер за то се и преграђује олтар и закрива завјесом да не би тајне откривене бпле свима без разлике, достојним и недостојннм вјерним и маловјерним, чистим и нечиетим, у колико оне по суштини својој нијесу ни коме доступне, и само свршавање њихово јесте тајна за све непостижима. Свети Василије Велики овако учн: „Освећење евхарнстпчног хљеба и чаше мн смо узели из оног не објављепог и не исказаног учења, које су оцц наши сачували у ћутању, које је л>убопптству н радозналости остало не ириступно и не познато, а они су добро научени били да ћутањем сачувају светињу тајна, —јер, зар би лијепо и прилично било казивати и објавл.ивати оно, у што је свјетовњацима и ноглед забрањен ? г ) Из тога је разнога, у поретку све штено-служења одређено само неко извјесно врпјеме, када се и светп олтар открива, и свети се Даровн показују народу, и има нарочпто вријеме у години, када је свети олтар за цијелу седнпцу (свијетлу) отворен очима народа са свијем оним, што се у олтару свршава. И те све свештене п знаменпте установе, на жалост, губе своју силу, пошто су се свјетовњаци услободили да, скоро у свако вријеме, у олтар улазе и тамо при свршавању Христових тајана буду. Васионски петошести сабор, доносећн против тога своје правнло, чини само нзузетак за царско достојанство. Нико.че из реда евјстовњака , говоре оци Трулскога сабора, нека не буде дитгуштено да улази у свети о.паар. Но, по неком врло старом предању, ово никако није забрањено власти и достојанству царско.ч, када зажели иринијети дарове Створите.л>у (69 прав.). По древноме обнчају, православни владаоци, када прпсуствују црквеном богослужењу, особито када су велике свечаиости, у иријеме преношена светих Дарова на пријестол, улазилп су у олтар и код ирпјестола предавали своје дарове Црквн Христоиој. Приношсња у. Храм примата су и од свију вјерних, али их евјетовњаци нијесу сами у олтар уносили. већ су их предавали !) СкАТОИ Влшлји В(ЛИК1И, НЗ"К 27-н гллкм Кннги о С като / и - к Д^ х ^ к "" *'МЖЖН0/Иу Л/ифнлоЈст Правило 91.

свештеницима и ђаконима; еамо цареви, као први синови Цркве и помазаници Божији, ималн су то веће право 2 ). Знаменити митрополит московски Филарет давао је врло важан значај држању и чувању номенутога 69 правила Трулскога сабора. „Ако иричешник буде за ПЈевницом, а другога нема, (разлаже митроиолит Филарет, показујући на неприлике, које иостају усљед смањивања броја парохијског клира при једпој цркви), то у олтару мора по нужди битн свјетовњак; а то је противно 69 м правилу шестога васпонског сабора. Истина, ово се правило не чува сада толико, алп појам о њему остао је у народу, п тиме се чува г благоговјеније" (побожно поштовање) према олтару, са којим се поштовањем одржава и чува поредак у црквн, а то поштовање према олтару јесте само у обредпма источне цркве. Ово правнло треба чувати и у кријепости подржавати, колико из уважења ирема достојанству правила васионеког еабора, толико и ради чувања поретка и благоговјенија у цркви, и, најпослије да не дајемо повода римској цркви прнговарати уређењу нравославне цркве, да одграђпвање олтара од храма пконостаеом не постнже своје цијељи п нема значаја, ако је евјетовњацима у олтар, као- и у осталу средину храма, елободно улазити а ). Поводом умањивања п свођења црквено -парохијског клира на све мањи број, митрополнт Филарет пнеао је архиеиископу Рјазанском Гаврилу: „шта ће бпти са црквеннм правилом о не улажегву свјетовњака у олтар, које се н сада већ тачно не чува? Када бн се забацило и заборавило то правило, зар се неће умањитн и изгубити побожно поштовање према олтару, које тако лијепо одликује православну цркву"? Подробно разјашњење овога пптања, у коликој је мјери митрополит Филарет сматрао, да је могуће испуњавати правило ваеионског сабора о нс улажењу свјетовњака у олтар, — мн налазпмо у ннсму његовом, које је писао познатом А. Н. Муравјеву. Навешћемо то Филаретово суђење, које је било као одговор на питање Муравјева о забрани свјетовњацпма у олтар улазнти. „Наша етара Кормчија, у тумачењу 19 правила Лаодикијског сабора, говори : у олтару је само 2 ) Опмтћ КУрГН Ц!рКОКН/1ГО 3/1КОНОК^Д'6н1/А, лр^и.илндрнтд 1олн^, Вми. 2-и, стр. 4(50. 3 ) Д ушшо / кзное Мт»ц( 1880. године, 1, стр, 132—133.