Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 9

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 345

род, који се је по гранпцама налазио и час на ову, час на ону страну предазио —- послуживао. Па и онда, кад се наш мили српски православни народ сакриваше по гудурама, пећинама и другијем усамљенијем мјестима, и онда наши стари свештеници и оци духовни, као и покојник, бескрвну жртву, и ако у великом страху и опассностп, приносише Господу Богу н нобожнп народ духовном храном питаше. 'Га ко нам је и сачувао нашу св. православну вјеру и мплу нам народност српску, ове највише наше светиње, него свештеници српски, те слуге Боишјег олтара, не жалећи ни пошљедњу кап крвп пролити? Покојник је провео пуних 30 година као свештенпк, вршећп и одговарајући својој свештено-пастирској дужности. Он се је још прије устанка највпше заузимао и трудио око отварања и подизања српске школе у Петровцу, а послије окупацпје неуморно трудио се је и радпо око подизања српске православне цркве петровачке, те не жалећи труда, а видећи, да шака Срба Петровчана, и поред највише воље и пожртвовања, без добровољних прилога не могу подићи цркву — пшао је па као пчелица добровољне дарове кушхо и доносио у ову сврху. Али га је од више година болест обхрвала тако, да је са великом муком, трудом и напором повјерено му стадо послуживао. Па и јест заиста више пута у парохпјн евојој при којем чинодјејству гледао, кад ће издахнути, али га ппак као трудољубива радника у винограду Гвеподњем нигда није устегло, нити га је то могло савладати, да своју свету дужност пренебрегне, него је дању и ноћу радио и настојао, да му повјерена паства без духевне хране неби остала. Он је заиста са знојем, и то крвавим знојем, насушни хљеб себи заслуживао. Он се је, кажем, и болестан трудно и радко, а са овијем и нама свима примјер дао, као што је и сам више пута говорио: „Треба радити док је дан, јер доћи ће ноћ, па се неће моћи радити". За то, браћо, дјелајмо (радимо), док нам је дан, т. ј. док смо живи, јер кад дође неумитна смрт, која никога мимонћи неће —

нема дјелања. Та човјек ијест створен на земљи за то, да ради богоугодно, да врши сваки своју дужност, на коју је кога Бог позвао и одредио, па да се са тијем приуготови за други посмртни живот — вјечно блаженство. Ево, браћо, сваким даном видите и сами, да је људски вијек, као јутрења роса, која се блиста као срма прежежена све дотле, док је сунчани зраци не обузму, а чим за ове осјети, она пропада, већ је нестаје и сасвим се губи и исчезава. Па за то, браћо моја, браћо мпла, знајте и увијек пред очима имајте, да и наша смрт сваки час доћи може и да је час њен нама потпуно неизвјестан, када ће бити; а да ће битп — то Је сигурно, а сигурно је и то, да ћемо сви без разлике „цар или војник, богат пли убог, праведник или грјешник" изаћи пред неумитног судију Бога, пред којим ћемо строги одговор за евоја дјела давати. Та и нијесмо ми створени само за земљу, него за други посмртнц живот, за којц се још овдје приправпти требамо. За то, браћо, не привезујмо се нити тежимо за земаљска блага, која за мало трају, већ тежимо више за небесним благом, које црви нити хрђа не могу појести, нити га пак лопови поткопавају и краду, а преблаги Спаситељ и Учитељ нашГоспод Исус Христос учп нас, говорећи: „Нц1ИТ( ж1 прскд* цлј1стк1а еожга и пјм5дм егш н па кса при .10жлт1а к,1л1 'ћ". ЖиВПМО II ПрОВОДИМО СВОЈ кратки земнн живот побожно, чпсто н умјерено; један са другим живпмо свагда у љубави хришћанској, јер је ово нрва врлика хј >ишканска, која краси ДЈ г шу човјечију; један другом опраштајмо уврједе, ако хоћемо да и нама опроштено буде, па тако живећи и радећи бићемо приправни за вјечно блаженство. Теби, мпли покојниче, нека Бог души милостиван буде и вјечнога блаженетва удостоји, а ми, тужни зборе,' који емо се састалп, да пој којнпка испратимо до вјечне му куће и да му ј пошљедње збогом речемо, запјевајмо са св. матером црквом: „Со катн.нн оупокоп хршт! рнки ТК01ГШ, НД^Ж! Н^ЈТк, ЕОЛ^ЗН^, НИ ПС1.1Л1., НН КОЗДМуЛН11, 110 ЖНЗН^ К13КОН(ЧНЛ,А".

ЈЕ ЛИ Д03В0ЉЕН0 СВЈЕТОВЊАЦИМА УЛАЗИТИ У •О ЛТАР ?*) Тајанствена светиша пријестола Цара небе- | само изабрана и на служење истој посвећена лица, ског у светом Храму захтјева, да ју окружавају | отприлике онако, као нгго и пријестол цара зе*) Из „РУкокодсткл дла »лкскиЈст, плјтмјж", № 10 за 1893. год.