Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 326

Б.-Х. ИОТОЧНИК

Св. 9

стос се рађа од сиромашне и непознате женске и живи сав свој живот као човјек нз нижијех слојева, немајући често ни гдје би главе склонио. Бећи дио свог живота проводи он у сиромашном галилејском граднћу, из кога, како су многи мислили, не могаше понпћи ништа доброга. Он је сии дунђеринов и сам му помаже код посла; није полазио никакву чувену школу, нити се учио у ког знаменитог учител>а. Он расте и пролази кроз све периоде л.удског развитка, потчињавајући се условима људског удјела, оскудјева у храни, пићу, одмору, сноси тегобе животне, страда, патп као и сви остали људи. Шта има у томе божанственог, надзема.љског ? Истнна, иаука је његова дивиа, чуда су његова необична — то не могаху не примијетити чак и л>уди са схваћањем окорелим, али не значаше ли то у очима њиховијем, да није Христос ништа вигае, осим велики пророк као и Илпја п Јеремија ? А да -је Он син Божији, зар би он тако срамно докончао живот свој на крсту ? Но да се прохтјело тијем л.удима да мало дубље завире у то, што се крило под смиренпјем покровом жпвота Христова, да им се прохтјело да приљежно и беспристрасно напусте своје лажно поимање о Месији и да се не оппру дјеловању просвјећујуће благодати Божпје те проуче личност Христову, то и њима не бп умакло •— да )е био Христос заиста син Божији (Мат. 27, 54). Дошавшп на земљу, показао је Господ Исус Христос у свом животу п у свом лицу довољно таквпјех црта, које јасно и несумњнво говоре о његовом божанственом достојанству. Отпочећемо расматрање тијех црта по догађајима у јавном животу његовом.

Ако није Христос Бог, већ тек човјек, то како да га назива архаи^ел Гаврил, благовјешћујућп пресветој Дјевн Марији, Господом, снном Божијим? (Лук. 1, 35). Ако није Бог, кога онда величају анђели? Коме се поклањају пастири и мудраци? Кога навјешћује звпјезда? Ако нпје Бог, како то да он као дијете од 12 година мудрошћу својом збуњује искусне и оспједјеле у мудрости учитеље израиљске ? Ако нпје Бог, о коме онда говори Бог отац приликом Исусова крштења: ., Ово јв син Мој љубазни^ (Мат 3, 17), и на кога силази св. Дух? Коме служе ан^ели у пустињн? Ко претвара воду у вино? Ко нахрањује са пет хљебова и двије рнбе хиљаде људи? Ко заповиједа вјетровима и мору ? Ко лијечи ббне, чисти губаве, васкргаава мртве? Ко прагата гријехе, даје жпву воду, исцјељује поинштене срцем, проповиједа грјешницима опропттај ? Ако ннје Бог, за што помрча сунце кад га распеше, за што се потресе земља, раздвоји завјеса, а гробови отворише? Ако Христос нпЈе Бог, како да он раскида узе властите смрти своје, јавља се ученицима својијем и узноси послије 40 дана на небо? Заиста овај бијаше син Божиј (Мат. 27, 54). 0 пстинитостн тог закључка још ћемо се боље увјерити ако пријеђемо од спољашњег живота к унутарњем и расмотрпмо праву његову личност. Ирнје свега пзиенафује нас, кад расматрамо лнчност Христа Спаситеља, његова безгрјеганост. Он је потпуно чист од грнјеха. Високо, неизмјерно високо уздигао се оп изнад гријехова и страсти људскнјех. Иа њему нема ни трунка, ни најмање сјенке љаге. Иикада не учини он ни коме неправду, нн једног човјека не увриједи, пи коме не рече рђаве ријечи, нити учини икад ма шта р^ава,