Bosansko-Hercegovački Istočnik

Св. 5

Б.-Х. ИСТОЧНИК

Стр. 189

Свештеници. леви/пт. појци и свирачи заузимају сваки своје место, које им је законом одређено из времена Мојсијева и Давидова; народ се зауставља код врата од храма, а левити сачињавају редове између народа и свештеника, који стоје код жртвеника; левити држе чаше у које ће ухватити Јагњећу крв. Један ред левита држи сребрне чаше, а други златне, сваки ред имађаше своје засебне чаше — један сребрне а други златне. — Тиме је све готово и спремљено за принашање насхалне жртве. и — оно се започиње. Сводови храма одјекују од гласова музикалних инструмената и од појања хвалебних песама Богу добротвору. Свечану пасхалну песму сачињавај у псалми 112—117. По свршетку молнтве, коју је читао свештеник, поглавар појаца на глас би рекао: л.шл&д и но томе би читао: рл.тт| отроцм Готодл (Т. 112), а народ одговарао дллил&д, и тако би после свакога стиха народ појао лд.шл&м; тако је појао цео псалом до краја; кад би се свршио овај псалам, појци би започели сљедећи псалам: „ко нг^од-б 1нлек "к! кз г к бгнптл (пс. 113) нашто би народ понављао речи нз-н бгнптд а при речима н до.иУ 1лкок/1,л отт» лгсдж клркдр^, народ би опет говорио: лллнлИд, и тако би то трајало до почетка идућега псалма, чији би почетак сав народ такође еа певцима поновио. За време иојања ових псалмова, изговарало би се 123 пута лллнлЈмл, по броју година Аронових, а за сво то време би се клали јагањци, сваки који је год донео јагње, сам би га заклао, најближи левит ухватио би крв од дотичнога јагњета у своју чашу и пошто би ју напунио, додао би је другоме левиту, овај би му пак дао евоју празну чашу, а ону пуну додавао би један левит другоме, док неби дошла до свештеника, који би пролио у подножје жртвеника а чашу би дао натраг левитима. На тај начин би се поклали сви јагањци. Када би прво оделење народа свршило приношење, тада бн на њсгово место дошло друго, а на место овога треће; после народа левити и свештеници спремаху Насху за себе и за све служитеље, који су при храму, ако се десило, да пасхално всче падне баш у суботу, народ би остављао јагањце код храма, док субота не би прошла, н потом би ноеио кућама својим. Код куће би сваки пе-

као своје јагње, али не онако, како су се пекли обично јагањци, него би се од дрвета — у коме нема смоле — начинио неки облик крста, и то тако, да се једно дрво протури (уз дрво), кроз цело тело јагњећије, а друго би се наместило међу предње две ноге, и тако разапето јагње, обесили би да се пече. Када је већ тако главни део вечере пасхалне спремљен 5ио, тада су се износила на сто п остала јела, које су имала бити на празничној трпези. Та јела бијаху: 1.) бесквасни хлебови; 2.) горке траве; 3.) месо од мирне жртве, (ако је ју ко приносио 14 дана), 4.) нека особена врста соса (ваисе) који се звао харосет, и који је зготовљен био од различитих слатких и горких плодова и од сирћета; овај сос је спреман за успомену на оне различпте ствари, од којих су јевреји у Египту, опеЕсе правили, по тумачењу, талмудиста. Неки су зготовљавали за вечеру проју од пиринча, други пак — рибу и јаја. По себи се разуме, да ова јела осим бесквасних хлебова и горких трава, није налагао закон, него их је сваки по својој вољи и ирема своме стању приправљао. У посдедње доба при вечери пасхалној, јако се употребљавало вино, по речима Мајмонидовим: „муж је дужан постарати се, да му жена и деца за трпезом весела буду, А чиме да их весели? вином!" Овај се обичај врло строго обдржава тако, да је и најсиромашнији јевреј за дужност своју сматрао приправити онолико вина, колико је предањем опредељено било. Вино је слободно било помешати са врло много воде. У оваком приправљању, прошло би вече и наступила је поноћ, у које се доба по предању Јевреја, догодило чудесно избавлење њихових предака из ропства египћанскаог. Чим је наступила поноћ, сви, којима је по закону допуштено било светковати, скупили би се у лепо спремљену собу и полегали би око стола, без разлике пола узраста и стања. 0 почетку вечере, породични пли задружни старешина очитао би над вином благодарствену молитву: „Нека си благословен Ти, Господе, који си створио плод од лозе! Нека си благословен због овог благог дана и због светог звања, које си Ти нама дао на радост и обновлење! Нека си благословен Ти, о Господе, који си оеветио Израиља и времена". После ове молитве сви би испили по једну чашу вина. Затим би