Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 190

сви умивали руке, при чему је старешина говорио: „Негеа си благословен, Ти, о Госиоде, који си нас осветио Твојим заповедима, и који си нам заповедио да умивамо руке". Умивши руке, задрузкни етарешина ( кара магада буквално — весник иасхалних песама) узео би неколико горких трава и хвалу давши Богу, што је створио плодове, умочио би их у харосет и појео би тај залогај; исто то учинили би и остали, који на вечери присуствоваху. Ова се вечера почињала овако због тога, да би се деца чудила овако необичном почетку весел>а, те да би питала, за што се тако чини. Ако при вечери не би било деце, питала би то жена или ма ко од присутних, а задружни старешина би одговорио: „ево, чиме се ова ноћ разликује од других ноћи; у све друге ноћи ми подједнако једемо и квасни и бесквасни хлеб, а у ову једну ноћ — једемо само горке. Кроз све друге ноћи, једемо разлпчите траве (зеље), а у ову једну једемо само горке. Кроз све друге ноћи, једемо ми или пржено или кухано месо, а у ову — печено. Кроз све друге ноћи, само једанпут умивамо руке, а у ову — два пута. Кроз све друге ноћи, једемо пли седећи или лежећи, а ову никако друге него само лежећи". Затим се обраћао деци и снисходећи н>И'ховом узрасту и сваћаљу, говорио им је: „Ми сви бејасмо робови као и ова робиња, или роб (ноказујући на роба, који је онде био присутан), али нас је Бог ове ноћп избавио и извео на слободу." Осталима, који бијаху прису гни, говорио је о ослобођењу из Египта и о свима милостима, које је Бог чинио народу, причао им је о ропству отаца својих у Египту, о чудесима, која се догодише при њиховом ослобођењу, о томе како је дат народу Закон Божији и о томе, како је Израиљски народ посвећен за народ Божиј 5 особито се задржавао код Бтороз. гл. 26. ст. 5. и б. и опширно је тумачио то место. Потоме показујући на јестива говорио би: ово је Пасха, коју ми зато једемо, што је Господ прошао поред домова отаца наших у Египту" ; дижући руком горке траве, говорио би: „ево горких трава, које ми једемо за успомену, да су египћани учинили горким, живот наших отаца у Египту"; затим подижући бесквасне хлебове, говорно би: ево бесквасних хлебова, које ми једемо за успомсну, да тесто каших отаца није имало времена, да ускисне пре, него што је

Св. б

Господ открио Себе и избавио нас из руку египћана, и због тога смо ми дужни Њему благодарити, ЈБега прославити, хвалити, славословити, поштовати, величати, што је Он сва та чудеса учшшо ради патпим отаца и ради нас, зато што нас је превео из ропства у слободу, од жалости к рлдости, од плача к весељу, из таме у светлост, из угњетавања у избавлење. Због тога смо дужнн Њему појати. „.млнл&л, хвалите Господа, хвалите слуге Господње хвалите име Господње, ( |ллил<5'['л"; на то би сви почели читати псалмове: 112. и 113., завршујући их са: „нека си благословен Господе Боже наш, вечни Цару, који си извео нас и очеве наше из Египта и који си нас довео до ове ноћи, да кушамо бесквасне хлебове и горке траве". Затим би сви испили другу чашу вина. —■ Тада су поново умивали руке, читајући уз то пређашњу молитву, после чега је задружни (или породични)старешина узимао два бесквасна хлеба, и разломивши један, метуо би га на онај други — цели —■ говорећи: „Нека си благослсЈвен Ти, о Господе Боже наш,који си извео хлеб из земље, и који си нас осветио Твојим заповедима и који си нам заповедио, да кушамо бесквасне хлебове" ; и тада би сви јели бссквасне хлебове и горке траве. Сада се опет поново читала благодарствена молитва : „нека си благословен . . . и који си нам заповедио, да једемо жртву." После ове молитве, јели су мнрне жртве од 14. дана, после чега је старешина говорио молитву: „нека си благословен . . . и који си нам заповедио, да једемо Пасху." Тада се јело месо од пасхалног јагњета, после чега нису више ништа јели, него су одма прали руке и пили трећу чашу вина, која се звала „чаша благослова" због тога, што се над њом читала благодарствена молитва. Напослетку су пили четврту чашу вина, која ее звала „чаша хвале" због тога, што су се тада пјевале хвалитне пјесме од 114. —117. псалма. По свршетку ових псалмова, читала се молитва: „Господе Боже, Тебе хвале сва дела и свети Твоји и праведни, који испуњавају вољу Твоју, сви са усклицавањем хвале Тебе, благосиљају, величају, прослављају и поју име Твоје; јер је добро хвалити тебе, утешно је појати имену Твоме. Из века у веке Ти си Бог. Нека си благословен Ти, Господе Цару, коме ириличи хвала. Амин.

В .-Х. источник