Bosansko-Hercegovački Istočnik

Стр. 382

Б.-Х. ИСТОЧНИК

љати својом судбом по својој вољи. При сво. марљивости ; коју он употребљава, при свој спо'' собности, коју показује при најстаријој савјес. ности, коју има у виду, ипак он мора вазда рећи ; Господ је онај, који чини, што му се свиђа. У тој мисли лезки дубоки сакрпвени смисао. Јер Господ је онај, који чини, што му се допада, и тога ради ћемо га потражити, јер се он даде наћи, призваћемо га, јер је близу. Па зар се Он увијек не налазп, није ли вазда близу. До душе Он се налази у близу је нас, али ипак га срце свагда не налази, јер се оно предалеко удаљило од Њега, јер се отуђило од успомене на Бога. Унутарњи савез с Богом, који допушта да гледамо у Нзему само оца, који у његовим заповиједима поштује само наредбе очинске мудрости и бриге за срећу дјеце, у Његовом промислу гледа само благословену руку очеву и тада, кад се небо наоблачило, и кад нзгледа, да се не можемо спасти, али не сумњамо, вјерујте ми, да се унутарњи савез с Богом не да обући као нова хаљина. Оно изискује тачно познавање/ Бога, дуготрајно поуздано опхођење с Богом оно се наслања на обичај занимања с Богом, на скуп искуства, која смо на своје просвјећење употребили у путевима божијим, Или зар би се ти смио са свим повјерењем предати неком човјеку_ кога си први пут видио, кога баш никако не нознајеш, а чијам си се увиђањима и доброј вољи не можеш освједочити, чију мудрост у давању савјета, чију снагу у извађању цјелисходних средстава, чију неподмитљиву вјерност и искреност у његовим обећањима ти још нијеси опробао ? Зар би њему могао своје најтајније мисли открити^ од њега очекивати испуњење својих најврућих жеља, од њега се сигурној помоћи надати? Он може до душе уз то човјек бити, али ти сијош предалеко удаљен од њега, ти га још нијеси нашао, јер га нијеси још довол>но тражио. Исус је био моћни заштитник, познат као вјерни пријатељ својим ученицима, с тога су они управили своју молбу на њега: Господе, помози нам! и молба им би услишана. И ми ћемо Бога врло лако наћи, ако не заборавимо на њега, ако се успомена на Њега онако буди већим или мап.им појавама и пропзводима природним, ако нас она прати у пословима нашег позива, ако освећује уживање наших сласти, и ако нам у искушењима

у грјесима даје снаге за одупирање н ако нас слободи у строгом испуњавању дужности. Тада може наш живот као брод по тихој пучини пловити или га може бура заљуљати, али приговор нас нећс постићи: Ви малодушни, за што сте тако плашљиви? Рука онога, кому се покорава вјетар и море, онога о коме се вели : Како говори, онако твори, како превије, онако сто]и, — рука велим таквог није слаба, да нас кроз све опаености сигурно проведе. Његова љубезна спремност, да нам притече у помоћ, није у току времена ослабљена; јер код њега нема никакве промјене свијетла и таме. Чврсто и непоколебиво морало би с тога бити наше повјерење у Њега, јер нас оно не може и неће преварити. И ако би нестало онаквих очекивања на помоћ. каква себи замишљамо и желимо, ипак не заборављајмо да су то очекивања кратковидих људи, који луке не виде, ма да су близу ње, који може битп жестоком буром брже к њој долазе. Да, браћо моја, сигурна лука прима путнике нослије несигурне вожње. Пријатна слика мојих нада излази често пута пред моју душу. да се с тиме не застрашим у вријеме бурс, и да не будем лијен у вријеме тишине и мира! За путника на мору нема другог циља његове тежње и његових припремања, од луке, која ће га примити. 0 каква је сласт за њега, кад послије прекужених опасности и тегоба дуге вожње ступи на земљу својих жеља! Он не би могао бити човјек од оејећаја, кад не би хтио захвално пасти и обожавати Бога. Па откуд би нас могла та мисао облијетати да смо у домовини докле год овоме животу припадамо? За што не би своје погледе управили на загробнн живот, у који ћемо по свој прилици на скоро отики. Незадржано и на несигурном путу ми му идемо на сусрет. Стална промјена радости и жалости, срећнпх и несрећних догађаја не задовољава нас; непрестана борба са судбом и страстима, ма да она душу чиети и оплемењује, ипак за њу нема таквог чара, да она не би требала гкељети, да се од ње може одморити и побједу уживати. Зар не ћемо за тим тежити, да будемо код Вога ? И та ће тежња управити душевно око обећаној земљи, закри-