Branič

БРОЈ 5.

Б Р А Н И Ч.

179

КРАБА УЛОМАК ИЗ ЕНГЛЕСКОГ КАЗНЕНОГ ПРАВА. нап > сао Ј. Ђ. Авакумози^ (наотавак.) IV. КОЈЕ СТВАРИ ИЕ МОГУ ДА БУДУ ПРЕДМЕТИ КРАЂЕ. Наслов који омо дали овом одсљку наше раснраве, моиге да се тумачи и мало опширније. Не би било ништа чудно, да неко, по наслову судећи, замисли, као да бимиовдехтелн да говоримо о стварпма у сиште , иа дакле и о некретшма као предмету крађе. За то смо дужни пре него што би прешли на саму садржину овог одељка, да сузбијемо сваку нејасноћу нли сумљу о тумачељу тог наслова. Морамо одмах поменути, да ту не разумемо ни једну некретну ствар у строгом смислу, ма ког облика, као на прилику: ни земље, ни куће и тако даље. Такво тумачење оног наслова у овом одељку било би противно с&мој природи крађе. Зна се, да крађе може бити само онда, кад би ко узео туђу ствар с намером да је себи присвоји, а узетп се не може оно, што се не би могло кренути с моста на место. Но овде ће бити говор само о кретним стварима, које, и поред такве особине, не могу бити предмети крађе. Но говорећи о овима, морамо се чешће дотаћи и оних ствари, које могу да буду пред мети крађе, јер то ће захтевати иотпуност и јасноћау говору. Ма да је оиште правило: да иредметом крађе може да буде свака туђа кретна ствар, оиет енглееко казнено нраво поменутом чланку. Мислим да није нужно поеле мога горн.ега разлагања да то још нарочипо доккзујем. Извесн_> кућа и плад не сачин авају збирну ствар. нити спадају у категорију „више ствг-.ри скопчаних иод једним г^меном", него кућа и плац спад*ју у ствари, које су скопчане међу собом чврстом физичком или механичком везом, а не само „једним именом". Шта више куКа и плап, се и ие означују једпим именом. Цело питањ^ , о коме је говорио г. Панта реш*ва се во начелима ирираштаја (акпвсије\ а не пј начелима о збирним сварима. Понављам дакле да г. Савић у самоме решељу питања има ираво, али му је аргументација у неколико погрешна (што је из ау<тр. грађ. законика наведен §. 547 а треба §. 457. тоје очевидно штампарска погрешка). Иа кад се могло десити г. Панти као интелигент. ом и научно образованом правнику да погреши у навођењу§-а 191, онда извесно пре*ресање тога питања о 8бирним стварима ниеако није било сувишно.