Branič

4Г)6 Б Р Л Н 11 Ч. БРО.Ј ' 3.

и горс од спахија и осталих Турака, а босанскм беху још црњи и гори. (Вуков Речник.) Што се тиче гостодарлука у Старој Србпјм, но ономе што знамо и:: иодатака о на тми м новпм мокрајмнама, онм ностајаху овако. Изгубившм сиахилуке ио танаимату, снахије наснлним и неправедним путем од снахилука направе господарлук. Поштеие сиахмје рекоше: ..Цар укпде иаше сиахплуке, збогом рајо!" Непоштени остану да господаре и даље. Која села беху јака и имадоше свес-них л,удн, ишла су у Цариград на се мзбавише од насплнпка; која то не могоше остаиу под насиљем све до ослобођења. 1 ) () овом члану, у колило се ствар тпче оног међу-става о семену што га раздају субашс сељанима, биће речи и код члана 14. ове уредбе. Мпслим да је овде могрешком пера обележена колпкоћа семена са две оке, и да место тога, као . што ћемО видети код 14. млана, треба да дође 20 ока. 3. „ (. 'трого је шчбрањено гослодаризш, ,\а не одузимљу ни другом дају баштину сељака, ни део њиве, ни ливаду нн забран што су у његовој бахитинн." „Тако нсто нн господар ни другн ко у његово нл/е, не сме ужнвати ону њиву коју сељак отрсн и за орање сареме: ннти .може ту њиву датн другом сељаку иод кнрнју на нсиолу, преиашу нлу друкче; а не сме ни дрва сеИи. нн траву збирати од ливаде. коју сељак подигне на својој бахитинн." 4. ..Сваки сељак дужан је давати госиодару сваке годнне девети део од својнх ирихода у нме кнрије на своју земљу. Про1)<> ли две годнне а он без основаннх узрока не илатн госиодару одређени деветак од земље, може госиодар преко власти да му земљу одузме н да- је да другом међу истим сељанн.иа и под истим условнма. До ако се десн да сељак изгубн селхе или своје волове иа није у стању да обрађује земљу за годину илн две дана док не збавн волове и друге иотребе нужне земљедељу, не Ие ') Беседама послаилка из ослобођенпх крајева на срн. народној скушнтинп у Децембру 1878. објашњени су доволшо аграрни одношајн народа према Турцпма и њихове правне установе. За правнпка иеторнка нарочито је у том погледу важна реч посланика г. Милоша Мнло.јевића о земаљској управи по тим крајевима под Костадином и Драгашем Деановићима, Олпвером и Бранковићима; као и о слабом утицају турекнх закона у тим крајевима на народне законе и обнчаје. 0 поетанку читлука у Србији, до оелобођења, ложе со наћи нространа реч и у Мемоарима нроте Менадовића стр. 13.