Branič

457

гошодар лшпи ни у ком случају шбранигк лгу ако усхте дсс се :-Јдружн с којпм од својих сељана. или с каквнл! странцелг да заједнички вемљу раде, те да се не иагуби царскн десетак нн девето госиодарско." НБ. Међу мојим правним белешкама од 1877 8 годпне, о законпма и обичајима раје иод Турцима, једна, којом се у неколико објашњује п допуњује еадржнна овог члана уредбе,. глаеи овако : „Ако еељак евоју земљу не ради марљнво и уредно тако, да може илаћатп данак и даватп гоеподареко, чаФлпк -еахибија одузме је од њега и иреда другом на рад иод пстим условима. 1 ) Тако чпнн п онда, кад се.пак без дозволе мења начин употребе н. ир. од-њнве правн лнваду, јер чптлук -сахибија не да да се смањују павори његова нрихода завођен>е-м новнне." г 3емљу, коју ужива као своју балитипу ио таиији, не лгоже госиодар нродати другол/ пре — да не би сељанн иротестовалн док од надлежне еласти не добије дозволу. и не ионуди сељане да је илате ио коштању.'' ПБ. Право се.та на откун зем.ве, која је у његовој нерпФерији, можемо да објаснимо онпм тпто је у том погледу писано у нашем грађанском ааконику: „Свакп нијамет нма внгае се.та, а свако село нма свој атар, п житељи једног села не могу се мешатп у атар другог села, ако п јесу иод једнпх зијаметом. Има п таквнх знјамета, којп пмају ■ ише села. п свако село у другој нахнјн, н зајпм има на свако јаднака нрава, али зато н сељанн нмају своје нраво на свом атару, пнти спахпја плп зајпм може давати њихову земљу другнм са стране, јер они дају царскн данак на њу.... На против тога, овдашњи су се Турпп договарали са спахнјом, те је он за нешто новаца пздавао тапије на које иарче зем.ље у његовом селу, снлом које се онн нотом учиннлн господарнма над готовим сељаннма, ником ннкакве дације недајући, које нпти је пређе смело иостојати ннти сада опстатп може (стр. 125 п 12(ј. пздање од 1884)." 1 1 У овом верно прпбележенох наводу о постакннцн на рад народа. у новиа покрајинана, можемо наћи довољног разјашн>ења евож чуђењу о онодикон обиљу хране у кошевима народа у нншкој и врањанској покрајини ири нашем наетудању у њих. Под етегом ®еудне системе морали су наши Срби да раде и за Турке и за^. се, дакле двојином впгае но обично.