Branič

то би већ бло случај. који еиглсско каанено нраво оцењује овако. као што рскосмо. У овоме је снглееко казнено нраво с-лично јш.жкојн праву. II ово је таква дела ценило стродее, него оетале крађе, у којима лонов етвар не би узео од лица. Римл>анн су такве лонове звалн „зассгЛагн" нли лонови који крпшом ееку л.удма кесе. А у осталом п рнмеко је прано такво дело звало /.ри1)о.и. еамо што је оно ту крађу казнило строже него друге, обичне. крађе.') У нае таквп лоновн имају своје нарочнто име „кееароши" . алп наше казнено право то не сматра ин као разбојништво, на ип као опасиу крађу, већ еамо као тгросту крађу. Овпм можемо да завршимо иабрајање дела, које енглееко казнеио право зове гоћћегу. А еад је на реду да впдпмо како управ карактеришу то дело Еиглези; а иоред тога да исиунимо дато обећање наиред, иа да, уиоредом казненог права код разних народа, кажемо како то исто дело карактеришу другн народи п најпосле како то треба да буде но науцп п самој природи дела. Енглеско казнеио ираво еве опе елучајеве, о којнма довдс говораемо. нлн као наеилном, или као о тајном узиман.у какве ствари од лица. све те дакле случајсие оно зове тешки.и кра:ђама. Хе крађе имају истина свој нарочити израз „го1)1)сгу," што бп се имало нревести са „разбојништво." Али ири свем том епглеско право та кажњнва дела сматра само кчо крсфу теже врсте. С тога ен. лееко казнено право како о овимделима, која се врше иаеплно п која по новијем казненом нраву нмају назив „разбојништво," гако и о оннм, која ее извршују тајно, као што емо показалн нанред, — говорп на месту, гди је реч о крађама у општс. 2 ) Колпко енглеско право пма меета што тако карактерише дела те врсте, — казаћемо мало нпже. А за сада да иродужимо, како та дела карактеришу друЈ л казнена нрава. Ириродно је да одмах поменемо шта о томс вели ри.иско право. II римеко право у почетку је гледало на ова дела 1 В 1 а с ^ 8 I о 11 е, ]Н'ч. чњ. стр. 18-* п 187. 2 В 1а с к 8 Ј о п е, рсч. књ. стр. 186. 8 1 с р 1] е п, ]н"г. књ. стр. 207 и 274.