Branič

4п()

Е Р Л Н II Ч.

Б1>0Ј 13^

онако, као што и ешмеско казцено нраво. II оно је та дела звало само кро/јол, а сматрало нх као крађе тежег карактера. То се, пре свега, видн из овог текста у римском нраву: „сцп VI гарнј!: Лн' ЈтргоМог < ббе уј(1е1:пг" (којн он силом отео, знаннло би да врши крађу тежег карактера). А то још јаснпје тврдн овај други текст нз рпмског права : „гарјпа соп {те* 1*п ке Лтгћтт сЛ гар4ог огпгн шосТо 1'иггит ЈасИ". (Отмнца садржи у себн крађу; отмпчар на сваки начин извршује крађу".) У опште оно је у почетку та дела просто стављало у ред крађа. пенећи их само као тешке крађе према начпну пзвршења.') Но додније законом, који се зове 1>ех ЈпНа с1е уг та су дела под именом „сгћпеп \ Ј8" постала засебне крнвпце. Нарочпто ако би се та дела учинила с оружјем у руци, нли на јавним друмовима, Римљани су пх строго денпли, и као зассбие кривице казннлп смрћу. Рпмско је право таква кажи>пва дела звало сптеп с!е 1а1гоие8 е1 ^газба^оггез. 2 ) Исто тако п француско казнено право таква дела сматра као крађе. А за то, што бн се каква ствар одузела употребом еиле нлн иретње нротив личностн, Французи то зову тешком крађо.м , па ма да дело и не бп било урађено п са још каквом отежицом. Али ни у ком с-лучају нн Француско казнено право та дела не сматра као какву засебну крпнпну, која бп нмала свој засебан назпв и засебну како карактеристпку, тако н казнену одговорност, као што је разбојништво по самој евојој прпродној особннн. Онн на протпв та дела зову иросто „уо1 Гаћ ал ее 1а учокпсе" (крађа учнњена сплом на спрам личности), н само као крађу н цене таква дела. Ово показује, да је Француско казнено право у овоме слично епглеском казненом праву. 3 ) Противно Француском, немачко казнено ираво ноставља као нравило: да разбојнпштво не треба рачунатп у крађе, већ да је то засеона крпвица. Оно вели, да разбојннштво ') В 1 а с к 8 С о п е, стр. 188. Н е 1 I е, реч. књ. стр. 246. В е г II е г, Бећгђпсћ, стр. 332 и 333. 1 Вегпег, Нећгћисћ, стр. 333. К е I п, Сг1т1па1гесћС Лег Коетег. стр. 425. 3 ) Н е I ј е, реч. кљ. стр. 238—245.