Branič

КРО^ 6

мисли. С тога н додајемо овај трећи део, у којем ће да се расиравља однос између имовинске системе и друштва. Као што знамо друштвени организам састављен је из двојаких спла и елемената: личних (људи) и .иагеријалних (добара). Но друштво људско није ироста гомила (копгломерат), већ бага напротив ово је оргаиски развшена целина, свију саставиих сила н елемената. Свп елементи стоје у носредној или иепосредиој органској везп и односу, систематички су мсђу собом уређени састављени и распоређени, тако да укупно друштвепи организам стварају и сачињавају. х ) II код друштава налазимо све степене к моменте органске еволуцпје: интеграциЈЈ, диференциацију н систематизацију спла и елемената. У првоме реду ваља иам приметпти, да се нас тпче само економни жнвот. Ово је опет само једиа грана п део друштвеног живота. Ако је слободно по аиалогијп говорити, онда се може рећп. да је економни живот вегетатнвна система друштвеног с ргаиизма.' 2 ) Имовинска система јесте система наслагања, спстема састављања п распоређивања сила п елемената у друштву, Имовпнска система и економна органнзација стоје у тесној мећусобној вези и односу. Имовинска спстема ствара н даје облик економној организадији. Задатак је науке да владајућу систему и Форму (облик) економне организације сазна п пспита, а законодавства да ово законима земаљским утврди и ујамчп. Даље нак економни жпвот сам се по себи кретањем елемената а по законпма ирописаној Форми ствара и развија. Са гледишта природног економно кретање, а у крајњем реду п целокупни живот, нотпче и долази од личних елеме-

т ) По себи се разуме да су све везе п свц одноеи друштвени дискретне надорганске природеЧ [ е ; коккретно физичко срашћивање). Отуда је и тежак појам друштва као целине и надорганског тела. 2 ) Као што је познаго животкк>ски оргаиизам еастоји се из вегетатиече и апималне системе. Из каквих се пак систена друштв&ни организам еастоји, иије нах задатак овде да расирављамо