Branič

БРОЈ 6

В I' А Н 11 Ч

171

А да је суд, а не судија за несиор. дела, надлежан за распоред новаца међу заложне повериоце масене, види се иоред наведених разлога најбоље н пз с-амог смисла § 489 грађ. суд. пост. у коме се изречно каже: да ће полиц. власт по продајп каквога пмања новац на расаоред иослатп суду. И. кад суд учини распоред са добијеним новцем међу заложне повериоце масене, остатак новаца који по псплати остане, шаље на дал.и рад судији за несиор. дела. Са овнм новцем судија за неснор. дела као надлежан, даљи свој рад нродужава, разуме се, у оним случајевима п но оиим предметпма кад стање масе није нрезадужено; јер ако је овај случај, расноред новаца врши опет суд, па ма то презадужено стање масено долазило од личних а не заложних новерилаца њеннх, — чл. 108 н 109 нрав. о ност. у неспср. делпма. Са наведених разлога суднја за неспорна дела није надлежан за расноред иоваца на заложне новериоце масене, а није надлежан нп за потврду тапија, него је за оба ова посла надлежан само суд. МиЈЛИЛО СтЕВЛНОВИЋ

б д ш т и н а и с в о ■: и а л или КОЛЕКТИВИЗАМ И ИНДИВИДУАЛИЗАМ КОД СРБА НАПИСАО Ј*А АТА ј^АДОСАВЉЕВИИ (Наставак) III Првн део ове расправе говорп о имовини у опште с нарочитим погледом на баштпну и својпиу. У другом делу расправљају се баштииа и својина као два носве разна и супротна имовинска појма и системе. Изгледа, да смо тиме наслову што га ова расправа носи за доста учинпли. Но нмовинска система има много већег значаја, него што се то обпчно