Branič

БРОЈ 5

Б Р А Н~И Ч

195

ватне су, а ове последи.е вреде као нотпун доказ само у онолико колико тужилац — подносилац — нстинитост њену доказао буде (§ 189 гр. суд. ност.) Поднета меница од стране тужиоца као исправа која није од стране властп потврђена, сматра се као приватна исправа у смотрењу обвезе дужннка према поверпоцу, а ио § 451 гр. суд. пост. уноређује се јавној исправи само при кратком суђењу, па према томе и њену истшштост подносилац мора доказати кад се од дужника оспори. Тужилац подносећи поменуту меницу као приватну нсправу за доказ своје тражбе, требао је према пропису § 189 гр. пост. да докаже п истинитост њену кад бранилац масе не прнзнаје потпис пок. Василија, јер је на њему та дужност остављена но горњем пропису закона. Па како он није хтео доказе поднети, и ако му је по гласу забелешке стављене на извесном акту то наређено, те да би се вешта чењем истиннтоет доказала, то му је тражење остало без доказа и по § 178 гр. пост. има се од њега као недоказаног одбитн", па зато — апел. суд — и пресуди : „да се тужилац одбије од тражења као недоказаног." Но ио жалби тужилачке стране казациони суд у II оделењу нађе да та пресуда не одговара закону са ових разлога : „менице као доказна средства по § 451 гр. поет. уподобљавају се јавним исправама, те по томе, сваки ко'и протнв истишгтоети, такве исправе што наводи, мора свој навод по § 188 иетог закона доказати. Па кад је тужилац у даном случају за доказ своје тражбине поднео меннцу, коју бранилац тун;ене масе није нризнао, суд је погрешно нресудио, да тужилац мора набављати доказ о истшштости потниса дужниковог" — па зато поменуту нресуду апел. суда поништи и позове га да по овим примедбама иоступи. Али апелац. суд не нрими ове примедбе еа овнх противразлога: „нримени § 451 грађ. суд. пост. на који се касац. суд у горњим својим примедбама позива, нема места у овоме случају, јер овде није у нптању: да ли ће се овај спор судитн редовно или по кратком суђењу, веК је у питању, је ли меница коју је тужилац за доказ свога тражења иоднео приватна или јавна исправа? Па како су у § 187 гр. суд. пост. изложене све оне исправе које закон за јавне сматра, н како тим законским прописом није и меницама непотврђеним, као што је она тужиоцем поднесена, призната важност јавних исправа — то се према томе показана меница има као приватна исправа сматрати. А сматрајући је овако, меница тужиочева, кад се потние дужника не признаје, вредн само у онолико